Полицијски гласник

СТР.АНА 76

ВРОЈ 9

дела на иреглед тримесечни опискока казњени полицајни нреступника, обуставити, дотле, док.ле не изађе поступак казнителни, кои ће ствар ову коначно регулирати. Пресуде пак казњени лица за иступљења, противу који се изјави незадовољство у смислу § 16. честоречеие уредбе полицајне и овога додатка од септембра 1854. В№ 869. (збо.р. VIII., стр. 20). По.печителство ће вели у будуКе докле т. ј. ноступак казнителни не изађе, по дојакошњем начину разсматрати. Предложење ово Оовјет одобрава, и чес.т има у понизности исто Вашој Светлости на височајше потврђење поднети. № 524 8. декембра 1860. у Београду. -Ча Лредоедатеља Потмредседатељ Совјета, И,в. Рајови^.« 2 ) Поред тога што се из изложених редака јасно види, да. су укинута оба. става исписаног §-<[>а, они још и несумњиво доказују оно што смо једном већ нагласили, а на име: да су све оне одредбе Нолицијске Уредбе. које су ушле у Казнени Законик (од § 310 до § 327), биле огдашене за неважеће још у 1860. год. правилима. 3 ) надлежног министра, која су прећутно акцептирали и Државни Савет и кнез — оба Фактора тадање законодавне власти. Лош нешто : Ако се нримедбом, којом је нропраћен овај §, цилтало на дужности полицијских власти да воде спискове иступно осуђених лица и одавде прећутно извела нредност његовог првог оделпга, онда је ово посве излишно, а према ономс игго смо изложили и погрешно, пошто је вођење спискова о којима је реч, нарочито стављено у дужност властима пронисима §§ I [. и 14. Полицијске Уредбе. Несумњиво је, дакле, да је § 31. Полицијоке Уредбе укинут височајшим решењем од 12. децембра 1860. год., и да је примедба, којом је објашњен у 11олицијском Зборнику, потпунд умесна. § 37. »Деца и сродници. не одговарају за нреступке својих родитеља и сродника, у опште само онај полицијској власти одговара, који је што скривио или у кривици участвовао." Иринцип, истакнут у другом одељку овог §-Фа, поништен је §-ом 320 в. Казненог Законика (допуна од 13. маја 1902. год.), у коме се вели ово: „Ако би ор!'ани друштва, ]>адећи у томе својству, учинили какав иступ због непослушности према полицијским и општинским властима, или иступ који би се тицао сигуриости лица и имања, здравља, чистоте, дужности и угодности јавног сао6,)аћаја, тишине или кварења и уништа-

2 ) Државна Архива — Акти кнежеве канцеларије за 1 860. год. В,№ 470.

3 ) Правилв ова, и поред пајревноснијег тражења,

пиемо могли изнајш ни у Министаретву уиутрашњих

дела ни у Државпој Архиви.

вања. туђе имовине, — казниће се у место органа само друштво, а поред тога оно ће одговорити и за накнаду штете, ако би је било. Наспрам друштва могу се нрименити казне из тачке 2, 4 и 6. §-а 310., а где закон одређује казну затвора, друштво ће се казнити новчаном казном по § 315«. § 39. »У казнителном закону означене су границе казни, од најмање до највеће. тако ово су и границе опредељене, ко ; је се набљудавати имију. Полицајна ће дакле власт, држећи се тих граница, одређивати према. отежавајућим или олакшавајућим околностима (§ 38.) казну већу или мању, означене тамо границе њене не превазилазећи.« ПараграФ овај замењен је §-ом 39. Казнеиог Законика, који гласи: » 11икаквога кривца није слободно осудити на друго што, осим оних казни, које су овим закоником прописане (§ 12.'). Исто тако има се свака казна тачно по закону према величини кривице определити, а никад отрожије ни блажије, нити је слободно једну казну другом замењивати, осим случаја гди закон то пзреком допушта,« на и онда не друкчије него како закон каже.« У вези са овим §-ом стоје и правила минисгра унутрашњих дела од 4. маја 1860. год. ПЈУ« 3370, о којима смо говорили ириликом објашњења §-а 31-ог. § 41. »Полицијска иресуда извршиће се иа нрестуинику онде, гди то сама полицијска власт, Јсоја је њу и изрекла, нареди, осим ако се она тиче лица, која су сиоменута у § 26-ом. (( После § 312. Казненог Законика, који говори о раду .истуино осуђених личности у затворепим иросторима и Правила о издро/сању затвора изваи казнеиих завода од 17. августа 1883. год. Бр. 2990. у којима се помињу окружни и срески затвори, а с обзиром и на напред поменута правила министра унутрашњих дела ПЈУ« 3370, параграФ овај изгубио је сваку важност. Иступно осуђена лица могу данас издржавати казну затвора само у затворима општинских и државних: среоких и окружних полицијских власти. § 42. »Казни за полицајне престуике .јеоу: а) Затвор; б) Повчана казн; в)"Гелесна казн;*) г) Укидак права еснаФског или радње на извесно време; д) Ирогон из места нребивања у друго, и I)) Изгон и земље« Казнс за иступне кривице, много одређеније и потпуније вд нобројаинх. од-

') Укинута законом од II. децембра 1873.

ре1)вне су у § 310. 1>'азненог Законика, који гласи: »За иступљења може се кривац осудити : 1. на затвор, 2. на новчану казну, з. 5 ) 4. да му се одузму неке ствари. 5. да се нротера, 6. да му се забрани извесну радњу радити , 7. да буде под полицијским надаором." Као што ое из изложеног види, разлика између ова два парагража доста је знатна. Казне иолицијског надзора и одузима.њн ствари , које се помињу у Казненом Законику, нема у Полицијској Уредби, а казне укидања еснафског ирава, која је Полицијском Уредбом ограничена на ивесио време, увршћена је у Казнени Законик без икаквог ограничења. Ношто су прописи Казиеног Законика познији — млађи од оних у Полицијској Уредби, то је несумњиво да је иснисани § ове уредбе ноништен прећутно § 310-им Казненог Законика. 1Бему у осталом, иије ни било место у уредби, као закону Формалном, иошто одредбе , ко.јо су њим биле регулисане, спадају у област закона материјалних Казненог Закиника. § 43. »Казне затвора или апса. има два степена: првога је затвор иростији иолицијски без гвожђа, а другога је строги ;!атвор, или затвор с лаким гвожђем, у које ое преступник, кад се уапси има оковати.« Иротивно овом §-у, у §-у 312. Казнепог Законика, који говори о затвору за иступне кривице, вели Се ово: »Затвор молсе бити с радом и без рада. При осуђивању на затвор власти које суде свагда ће у нресуди казати хоће ли затвор бити с радом или без рада. Ако у иресуди стоји само затво.р, а не каже се да је с радом или без .рада, онда се узима да је без рада. На затвор с радом могу се осуђивати само скитнице, слуге, олушкиње, шегрти и надничари. Осуђени на затвор с радом употребљаваће се на правителствене или оиштинске поолове, ка'о: чишћеље улица, ноп]>ављање иутова и т. п. Женско на затвор с ])адом бсуђено употребљаваће се иа рад само у затвореним местима. Оеуђени на затвор храниће ое о свом трошку ; само оне који су тако убоги, да ни на вересију не могу храпу набављати, храниће општина, ако су у прво.м степењу општинскпма, а држава, ако су државним властима осуђени.« Овим §-ом Казненог Закоиика потпуно је уништен исписани § Полицијске Уредбе. И сама помисао, да се неко данас окује због иступне кривице, била би за сваку осуду. (сгсршиће се) Д. "Б Алимпи*. 3 ) Ова тачка укинута је законом о укидању толесне казно од 11. дедомбра 1873. год. а глаеила ј« «аа бој».