Полицијски гласник
БРОЈ 13
своје средине вршиоце дужности. А по чл. 171. тога закона рок је за изјаву жалбе противу избора ает дана од избора. Значи, да се у општинама, у којима нема жалбе противу избора, када се нова уирава мора увести у дужност, за шест дана врши два пута предавање и пријем дужности без икакве стварне потребе. Кад се већ хтело да се ови људи смењују после свршених избора, онда је рок за то требало утврдити тек после рока за подношај жалбе противу избора шестог или седмог дана, јер би у том случају отпало свако регенство ако нема жалбе противу обављених избора. Међу тим код овога члана ми би били за једну са свим нову, корениту измену. 11о последњим законским изменама редовни избори општинског часништва врше се сваке друге године у прву недељу пред Ваведење (чл.. 174.]; На десет дана нред те изборе (рок у коме се врше исправке бирачких спискова и спремање кандидатских листа) требало би сменити све председнике и кметове и поставити иа њихова места вршиоце дужности из одбора, који би отправљали општ. послове све дотле, док се редовним путем не добије нова унрава. .Разлог за ову измену нам је нагпе лично искуство, које смо прибавили ових дана. Жалбе, да се чине разне сметње грађанима пред изборе, стизале су нам само и једино из оних општина, где су се поједини дотадашњи амбициозни иредседници и кметови понова кандидовали. Из оних општина где тога није било, није било ни жалба. Ово је тачно. За једнога иредседника имали смо извештаја, да је после нечувених мука и мариФетлука потврдио своју листу у очи самога избора, дакле после законога рока, наравно пошто је у деловодном протоколу благовремено оставио иразну нумеру за своју листу. Овакве злоупотребе тешко је утвр !,ивати, али ми верујемо да с .у оне сасвим могућне. Напослетку да поменемо један од најгрубљих законских недостатака због кога и сада, када ове редове пишемо, имамо грдне главобоље. Чланом 17Л-им закона жалбе против!у општинског избора оглашене су изрично за хитне, али то је речено само Државном Савету. Њему је наређено да по тим жалбама мора решавати »као о хитном предмегу«. Међу тим за дивно чудо нигде изрично није речено општинском суду: у ком року најдаље он мора по пријему спровести жалбу Државном Савету. Овдј недостатак даје повода за двојаке врсте злоуиотреба. Ако је група, која још држи општинску судницу у својим рукама, иропала на општинском пзбору, она има рачуна, да што више отеже извршност избора и да малтретира већину. Ту се општ. суд или скањера са ношиљком жалбе и изборних акта Државном Савету, или што је још горе, жалба се лажно подноси и после законског рока од пет дана, пошто се брижљиво приберу сви докази противу избора. Наравно да је извесна, тобожња жалба заведена благовремено. Надзорна власт противу оваквих Флагрантних повреда политичких права једне групе може иредузети само то: да одговорне оншт.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
часнике казни прво опоменом, па тек онда одузимањем плате за неколико дана (чл. 158. закона). Врло слаба и жалосна заштита политичких права наших грађана. У једној општини по тужби већине: да нема жалбе противу избора и ако је заведена нека жалба, надзорна власт, не нашавши жалбу у судници, а представници општине нису је могли поднети на увиђај ни после неколико дана, донела је решење о притвору према одговорном регенту — председнику за дело из §111 казненог закона. Првостепени суд, пак, понигнтио је ово решење, налазећи да није утврђено дело из § 111. каз. зак. већ само извесне нерадње општ. суда. Значи, да су злоупотребе ове врсте недокажљиве и да је противу њих још једина одбрапа ном. чл. 158. закона о општинама. У другом, пак, случају, ако је на изборима добила већину група, која је и до тада била а и сада на општинској управи, опет се жалба нротиву избора нерадо снроводи Државном Савету све дотле, докле се не успе, да се жалилац нагна да одустане од иоднете жалбе. На њега се утиче свима недопуштеним средствима — силом или милом. Кад не помаже ништа, онда се илаћа, услед чега се у народу развила срамна трговина са жалиоцима противу појединих избора. Има лица, која су лепо пазарила на овоме иослу, а колико је то штетно и неморално, разумљиво је тек онда, када се има у виду, да овакав један жалилац у највише случајева представља целу једну групу, која је преко њега употребила једно своје законско право. Један општ. суд са свим наивно на питање надзорне власти јавља званично : да још није експедовао жалбу са изборним актима Државном Савету за то, што је жалилац Н. Н. обећао кмету Н. Н. да ће до сутра одустати од жалбе. Ако, вели, не одустане до сутра, суд ће поступити по наредби влаети и послати акте. За овакав случај не вреди трошити хартије и примењивати пезнатну казну из чл. 157. Са ових разлога неопходно је потребно, да у закон о општинама уђе један нарочити члан, по коме ће општ. суд бити дужан да у року од 24. часа или најдаље 2 дана испошље жалбу са изборним актима Државном Савету. 11 е учини ли то, да се председник кажњаЂа по чл. 165. закона (новчана казна од :500—2000 дин.), Уз то могло би се овим новим чланом предвидети, да се од једном поднете жалбе не може више одустајати. Па крају крајева могли би ириметити да је у чл. 168 требало и првост. суду одредити рок, у коме је дужан решити кривицу општинских часника за повреде изборних одредаба, и да ти часници у случају осуде за извесно време губе пасивно бирачно араво, па ма били и помиловани од казне. Са овим завршавамо наша опажања о новом изборном систему и жеља нам је, да се наше примедбе првом приликом узму у оцену и да, се закон сходно допуни. Фебруара 1906. год. Ра.ча Миливоје Ј. ПетровиЋ.
СТРАНА 109 ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ СТАНОВНИШТВА (плстаиак) Из ових листа не мвже се видети да ли које од тих лица још станује у Пешти или не. Ово одељење има права и да изриче казне због пепријаве. Казну ову досуђује тнеФ одељења, која може бити I—-100 круна. У прошлој години наилатили су казне на 13.000 круна, а пређагињих година те су суме биле и веће, по 18—20.000 круна годишње. У овом оделењу раде на 50 чиновника рачунајући ту и дијурнисте. Чиновници овога одељења прелазе и у друга полициска одел>ења као што они из других одељења могу бити одређени на рад у овоме. Од њих се дакле не траже нарочити услови, на да могу радити у одељењу. Таквом једном чиновнику, не дају, одмах да самостално ради, већ га за неко кратко време, предају ноком старијем чиновнику, да му у раду помаже и да сс, поред њега. учц самосталном раду. У букурешкој полицији нема одељења за пријављивање." Код њих се нико не мора власти пријављиватп осим хотелских путника. Да би пак у главноме, знали где им који грађанин станује, полиција иодмирује ту потребу овим начином : У свакоме кварту (инспекторату) полиција пописује све грађане у реону и за сваку Фамилију испуни два картона, која се за тим, по нумерама кућа и ирезнмепу, распоређују. Овако исиисивање картона врши се два пута годишње по целој вароши. Кретање становника у размаку тога времена не прати се. Овакав начин рада непрактичан је, осим очигледне непотиуности и с тога, што пријанни материјал није централисан, већ издељен по квартовима. Са хотелским пријавама поступају већ друкчије. Хотелијери еу дужни, да свакога јутра иријављују путнике, који- су дошли. Те пријаве заводе се у првом реду у хотелску књигу, коју полиција преко својих органа свакога дана контролише, на та.ј начин, што лоред свакога имена дотични орган потписује своје име за доказ да је прегледао пријаву тога лица. и да се уверио о иеправности исписаних података. У нолициској централи попуњава се за свакога новог пријављеног путника, по један регистарни лист, који садржава све његове податке и доцније све његовс нове пријаве и одјаве са назначењем хотела, у којима је сваки пут становао. По тим регистарним листовима, полиција букурешка је у свако доба у стању, да зна. колико је пута које страно лице долазило у Букурешт. У које је хотеле одеедало, колико се бавило и т. д. и то за читав низ година. Овакав начин вођења евиденције о кретању иутника, одговара потпуно својој сврси, али са гледишта практичности не би био за ирепоруку због иесразмерно јачег уложеног труда, од стварне користи, која се од тога посла очекује. За тај посао употребљују они неколико својих органа.