Полицијски гласник

СТРАТТА 110

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Цео тај њихов рад не носи се себи обележје неке особите солидарности, те и полиција осталих оделења не очекује од тога никакве велике помоћи.

Што се тиче полиције у Софији , може се само рећи да је она пре неколико месеци установила одељење за пријављивање стаповништва по угледу на статистичко одељење наше београдске општине. По томе што је оно још скорашње и што у својој организацији нема никакве карактеристичне особине, не заслужује., да се о њему, за сада, говори. Овим сам у најкраћим цртама изнео организацију таквих полициских одељења у поменутим страним полицијама са нарочитим обзиром на оне моменте, који би могли, да служе као користан материјал у преуређењу нашег одељења за пријављивање. IV. Пријављивање становника у Веограду. Кад се говори о томе питању у нас, треба имати на уму, да на пословању око прибирања и сређивања пријавног материјала сем полиције учествује и оиштина беогтрадсна у којој се налази централно одељење за пријављивање становништва под именом : » статистичко одељ ње«. Од куда је то дошло, да и општина београдска има удела у овоме чисто полициском послу, видеће се из доцнијега излага?ва, као и то, да ли ова заједничка сурадња доприноси што год бољем успеху у послу или не. Из досадашњег рада на овоме питању очигледно се опажа, да. су меродавни чиниоци прожети уверењем о корисности ове установе, с времена на време, ггокушавали, да је усаврше на страни користећи се искуством таквих установа, како би тим начином створили полицији и другим властима нов извор и потпору за брже и тачније испуњавање задатака на осталим пољима њихове делатности. Са досадашњим постигнутим успесима не би се имало похвалити. јер су резултати рада, у сразмери жртава и труда, што у тај посао улажемо, и сувише мали и корист незнатна. 11 о и поред тога може се сматрати као несумњив Факт, да смо у томе правцу у преимућству од,букурешке и соФијске полиције. Ради тачнијега погледа целокупног досадашњег рада изнећу хронолошким редом: норед законске одредбе и све главније полициске и општинске наредбе, које су у последње време издате у циљу организовања овога одељења у оЦштини београдској. Још 186(3 год. предвиђена је у §-у 344 казн. закона прва законска одредба која је грађанима ставила у дужност, да морају пријављивати странце.. Овај законски пропис био је допун.аван и измењиван у 1861-ој и 1899-ој год. Са последњим изменама, које су ступиле у живот 17. јануара 1900. год. он гласи: »Ко какво лице из другог места у своју кућу прими, па га за 24 сата месној полициској или, где ове нема, оиштинској

власти, не јави, да се казни повчано од 5 до 150 динара. »Тако исто казниће се и у случају, кад одлазак каквог лица не пријави у истом року. »Ако осуђени није у стању, ову казну да платп, да му се ова замени затвором до месец дана. »Казну ову изриче: у граду Београду Управник града Београда, у округу окружни начелник, а у срезу срески начелник«. Овај законски пропис као једини, који се бави тим питањем, служио је свагда до сада. као основа и полицијској и општинској власти при доношењу наредаба за пријављивање. Како се он примењивао до 1890 године и у кој Форми, нисам могао наћи података ни у архиви Управе града Београда, ни у Министарству унутр. дела. Највероватније је, да се обавеза пријављивања односила искључиво на путнике по хотелима, и то више из иолитичких или других којих разлога но чисто полициских. То се у осталом потврђује и тиме, што се и сада ио свима местима у унутрашњости Србије не обраћа никаква пажња на пријављивање странаца по приватним кућама сем путника по хотелима. (наставиће ое) В. ЛазаревиЋ. ДЕФИНИЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА ЗЛОЧИНА са г.ледишта е^ономс^ог Ог. V. А. Вопдег (НАСТАИЛК) Трећи егоистички утицај капитализма огледа се у копкуренцији између капиталиста — предузимача. Свака грана производње има више предузимача но што је потребно. Интереси капитализма у противречности су, дакле, не само са интересима продавца и купца, већ и са интересима произвођача. Тврдити, да се једини циљ конкуренције еастоји у изради што боље и што јевтиније робе, значи посматрати ово питање само са једне тачке гледишта. Друга његова страна, која управо и интересује криминалитет, огледа се у принуђивању конкурената да буду што већи егоисти. Чак и сами произвођачи, који располажу довољним средствима за техничко побољшање и усавршавање својих производа, прибегавају грубим дажима, т. ј. рекламама, да би оштетили своје конкуренте. Па и у самој области слободних цроФесија конкуренција има знатног демррализатореког утицаја, јер принуђава поједине да раде противно своме убеђењу. Израз; ароституисане интелигенције аотиуно је оправдан 'за овакве појаве. Потребно је још поменути утицај, који на друштво врши онај део.' пЈеговИх чланбва, који нишТа не ради, већ живи о трошку других. Између њих и друштва не постоји никаква морална веза, нити они сматрају за дужност да припомогну материјалном благостању човечанства у сразмери својих моћи. Све ово, опет, де-

моралише околину и изазива завист код оних, који не живе овим начином живота, побуђујући самим овим у њима и жељу, да свој мучаи живот замене са п Ло1се Г&г теШе." * * * Ако резимирамо све што смо казали о егоистичким особинама данашњег економског. система и његовим последицама, добићемо ову слику: особине ове спречиле су потпуно развитак урођених социјалних инстинката, и ослабиле моралну снагу у корист егоистичких акта, а самим овим и у корист злочина који је, као што смо видели, само један део ових акта. Колебање мисли код онога, код кога ое јавља идеја о злочину, може се употребити са,осцилацијом теразија; то је социологија, која има дужност да измери особине за и иротив. У примитивном добу, кад је социјална организација утицала на људе у смислу алтруистичком, постојала је једна моћна сила, која је задржавала теразије да притегну на страиу егоистичку, у данашњем друштву пак, чија организација не утиче на масу у смислу алтруистичком, ова сила не постоји, или је, ако је и има, врло слаба. Међутим, пошто се човек у сваком друштву мора уздржавати од извесног броја егоистичких акта, потребно је било да се пронађу еквиваленти у замену за ишчезле или сасвим слабе социјалне осећаје. Нада о накнади (било земашској или небесној), страх од казне (божје или људске), треба да одрже човека на добром путу. Пошто се и награде и осуде морају често пута врло дуго очекивати, то су и ови еквиваленти недовољни. Примера ради упоредимо две сасвим различите средине, у којима расте једна индивиду-а. Претпоставимо ирво, да је она одрасла у пајмрачнијем куту једне велике вароши: да је њен отац био алкохоличар а мати проститутка, и даје, у место похађања школе, проводила време у скитничењу, док најзад није доспела у затвор, где је завршила своје васпитање у злочину. Замислимо сада, да је ово исто лице одрасло у здравој средини, у којој ни беда ни претерано богатство не врше своје штетне утицаје; да је било однеговано од родитеља разумних и непорочних и да се његов дух развио како треба. Јасноједа ћемо пред собом имати два екстремна бића, између којих се налази аелики број ирелаза. Сре.дина је, дакле, врло важан узрок моралне разлике код л>уди, али би било скроз погрешно мислити, да је она једини узрок овој разлици. На ову разлику знатно утичу и Индивидуалне разнолнкости људи. Људи се међу собом разликују у отаоу, снази, тежпни, интелектуалним способностима, једном речи у свему. Постепеност у ове разлике не може се уочити површним посматрањем. Ако н. пр. из далека посматрамо већу масу света. нећемо моћи уочити никакву разлику између њиховог стаса. Кад би, међутим, ову масу постројили по једној линици, тако да најмањи буде на једном, анајвећи на другом крају,