Полицијски гласник

ВРОЈ 13

СКцОЛИЦИЈИ ГЛАСНИК

СТРАНА 111

па врх глава повукли једну линију, уверили би се по кривини овелиније: а) да између аостројених личности аостоји знатн а разлина у иогледу висине и б) да. их има, највише са средњим стасом. Ова постепеност у индивидуалним разликама коју је први открио и доказао славни белгијанац Кетле око половине прошлог века, призната је одмах као општи природни закон. Галтон је непобитним Фактима дока;<ао, да се овај закон односи и на интелектуалне снособности људи, после чега, сасвим природно, он мора важити и за њихове моралне особине. Из овог опет излази, да би чак и у оним случајевима, кад би средина била за све подједнака, постојала ипак знатна разлика међу људима у погледу интензивности њихових социјалних осећаја. Питање је само: колику важност има овај Факт за етијологију здочина ? У сваком друштву, свуда и свагда, извесно лице иаложено је онасности да према већој или мањој интеизивности својих социјалних осећаја, постане злочинац пре него друго лице, с којим живи у једној истој средини. Онај, дакле, који је рођен са слабим социјалним инстинктима, изложен је оиасности, да много лакше иостане злочинцем, но онај код кбга су ови инстинкти интензивнији. Да ли ће, пак, он то доиста постати, зависи искључиво од средине у којој живи. Б. Кфасификација. Ире него што бисмо приступили сдецијалном претресању појединих важнијих злочина, потребно да их поделимо на иеколико група. Била би велика погрешка не водити рачуна о разноликој пр^роди злочина приликом изучавања њихове етиологије. Јер, нико не може спорити, да постоји знатна разлика између проФесионалног крадљивца и пијаног насртљивца; између крадљивца и политичког злочинца и т. д. Мрема мотивима са којих су учињени, сви злочини могу се поделити на четири главне категорије. .(настакиће со)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учиљена еу нам ова питања: I. II. Н. извршним ретењом српско власти стављен је под истрагу и у притвор за дела тешке телесне поврсде, а по довршеној истрази спров.еден је шабачком првостепеном суду на пресуђење. Нагпав да ностоји дело , суд је оптуженог ставио под суд и нритвор, али пошто кривица није била бегичасне природе, то га је на јемство трађана оставио да се ттз слободе брани. Немајући никаквпх званичних података о овоме, општински суд, а у смислу чл. 21. закона о општинама, обратио се и првостепеном суду и среској власти с питањем : је ли оггтужени ГТ услед ове

своје кривице изгубио право гласа на општинском збору ? — али је у место прецизног одговора на ово питање и од једне и од друге власти добио само извештаје о кривици оптуженог. Како су ови случајеви у пракси веома чести, то се моли уреднишгво за. објашњење: имају ли право гласа на општинским зборовима и она лица, која су сгављена под суд или под истрагу за злочинство или бешчасне преступе, али су, ма из којих разлога, остала и даље у слободи ? — На ово питање одговарамо: По чл. 3'?. закона. о општина-ма на општипским зборовима, поред осталих, немају право гласа и ова лица: а) која су осуђена због злочинствадок пе гговрате грађанску част; б) која су осуђена на затвор са губитком грађанске части — за време док им је она — ова част — ггресудом одузета. и в) која су извршним решењем власти стављена под ислеђење за дела нод а и 6. Као што се јасно види из ових законских прописа, за губитак гласа на онштинским зборовима сасвим је сиоредна ствар, да ли је оптужени нритворен или је у слободи. Оно, пак, што закон тражи и шта је у овој ствари главно, то је: а) да је окривљени стављен под ислеђење за злочине или ирестуие који гговлаче губитак грађанске части и б) да је, регггење о овоме извршно. Како је у овом случају оптужени одговарао за тешку телесну повреду, које дело закон сматра као злочин, то је несумњиво, да он нема права гласа на општинском збору. Још нешто: По чл. 21. закона о општинама >, Надлежне власти дужне су одмах јавити дотичном опнгтинском суду, чим за кога наступи или престане који од узрока из чл. 32. овог закона.

: А4КТ:..:"'" ' I. ... .'Ч. ■ : Према овоме, и ореска власг и првостепени суд били су Дужни да, и не чекајући питање општинског суда, известе овај о кривици оптуженог.

II.

По чл. 101. закона о оггштинама »Председник општине и кметови, бирају се на две године, а, но истеку рока одређује се нови избор. Но пређашњи могу бити опет изабрани, а ако стари не буду изабрани, одбор их разрешава у року од три дана, и бира друга лица из своје средине да врше дужност до окончања избора.'■'■ На дан 15 јануара тек. год. у овој оггштини поново су изабрани стари кметор.и, али је на њихов избор изјављена жалба Државном Савету, и овај ј.е исти поништио. Услед овога надзорна власт наредила је, да се ови часници разреше од дужности у смислу чл. 121. помен. закона, што је и учињено. Како се из чл. 101. јасно види, да се стари часници разрешују од дужности само у оним случајевима кад нису аоново изабрати, што другим речима значи да их, ако су аонова, изабрани не треба разренгавати, то се моли уредништво за објашњење: је ли поменуто наређење надзорне власти умесно, па ако јесте онда зашто ? — На ово питање одговарамо: Потпуно је умесно и на закону основано наређење надзорне власти, јер после одлуке Државног Савета, којом је понигнтен избор старих часника, не може бити ни речи о његовом нраву из чл, 101. поменутог закона. Право ово има свога ослонца једино у поновном избору старих часника, или још боље, оно без њега и не постоји. Нрема овоме, са уништајем поновног избора старих часника, уништено је, саовим природно, и нраво које је из њега потицало.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ »н И 3 ПОЛИЦИЈСИОГ АЛБУМА Оиај Радомир Обрадовић, прошлога лета прешао је у Бугарску и са бугарским коми-

тама ишао у Маћедонију, где је се борио нротиву српскога олемента. Послс извеЉог времена напустио је бугарску чету и вратио се опет у Бугарску, а крајем јунуара ове године дошао је у Србију, настанивши се у Шапцу.