Полицијски гласник

СТРАНА 120 110ЈГИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВРОЈ 14

Штампа >\раљ. Срп. Државна Штампарија уредикк, пишан Зј. уЈлимпиЋ

Бачванке, из Умке, за тим уш.ш у ообу и из сандука нокради 6000 динара у орпским новчаницама, 100 динара ситног новца, који је био у једној кес-ици, са знаком „0" «Б>> или »Б с< »0, (( један здаган часовник са дугим ланцем, минђуше и две бурме. Позивају се све полицијске и ошитинске власти, да за крадљивцима трагају и пронађенс стражарно спроведу начелнику среза посавског округа београдског с позивом на Бр. 3889. Крађа стоке. Непознати крадљивци украли су ноћу између 2 2. и 2 3. ов. м-ца Спаси Бркићу, пз Стриже дие кобиле; једна је кобила са ждребетом, длаке мрко-доратасте, стара 7 година; а друга је длаке затворено-жуте, стара 0 год. Обе су кобпле жпгосане знаком в В» Исте ноћм и Аници Стојановић, из Стриже украдена је једна кобила длаке доратасте, мало цветаста, стара 10 -год., суждребна, а и један кољ, длаке доратасте, стар . 2 год. — Позивнју се све полицијске и општинске властп , да за крадљивцима живо трагају н нађене спроведу начел. ср. параћинског с позивом на Бр. 5380. КО ЈЕ ОВО? 27. пр. месеца нађено је на улици у Београду ово старо лице, које је и глуво и немо, а при том и болесно. О њему се нису могли прибавити пикакви подаци о томе: ко је, шта је, одакле је и т. д., те се моле сви који би што о њему знали да то доставе Управи града

Београда. То се лице за сада, док се његова идептичност п прицадлежност не утврди, налази у ониггој државиој болници.

И 3 ПОЛНЦИЈСКОГ АЛБУМА У 8. броју ,(Полиц. Гласника" од ове годнне изнелн смо слику овога лица, које је у

Београду извршило две опасне крађе и када никако није могло успети; у њој није било је ухваћено казало да се зове Фрања Фрих- никаква реда, ни система. вирт, на које је име и исправе имало. На послетку се морала њему показати и

Још онда, када је ухваћено, сумњало се да ће ово бити његово ираво име, јер су поред исправа на ово име нађене и исправе које гласе па још два лица: Ђуре Петровића и Левин Бергера, нод којима се он такође издавао, али он је упорно тврдио да му је Фрања право име. Међутим на његову адресу преко једног овдашњег хотела, док се он у притвору Уираве града Београда налазио, дошло је из Славоније

једно писмо, на коме је потписана нег.а Марија Бошњаковић. дЛ То је писмо било све у шифрама, од којих, ради примера, неколико наводимо: 22, 14, 4|7, 22)16, 5, 22, 3, 20, 4ј 20, 3, 16, 117, 2| 19, 1, 17, 1ј и т. д. Покушавало се на више начина разним комбинацијама да се ова шифра разреши, али се

тражити кључ за разрешење, што је он после дугог устезања једва учинио. Кључ није имао при себи написат, већ га је носио у памети и за свако олово имао је нарочити број, сасвим произвољно, без икаквог реда, узет. Н. пр. 4 је значило а, 19=в, 10 = с, 22=&, 5=е, 26=( и т. д. Из ове шифре, када се разрешила, видело се да је његово право име Стеван Плавшић, да је родом из Вишковца у Славонији, да је тамо извршио неке крађе, па га о току ис•граге извештавају и т. д. На учињено питање дошао је одговор од аустро-угарских власги, да се он зове заиота Стеван Плавшић, из Вишковца у Славонији, да је побегао из загребачког затвора, у коме је био због више кривичних дела, да је а погибелан тот" (опасан лопов) и да га треба добро чувати, јер је у два маха иробијао тамнице код њих и бежао, а да је у митровачкој тамници издржао раније пет година робије. Тако је његова идентичност неоумњиво утврђена. Како је овај Стеван опаоан човек види се и по томе, што је у самом затвору Управе гр. Београда иробио зид, који је раздвајао полицијске затворе од судских и кроз тај отвор општио оа судским иритвороницима, преко којих је и неке шифре слао да се на поље пошљу, припромајући се за беготво, ради чега је позивао нека лица чак из Славопије да овде дођу и на руци му ое нађу. Због тога је сада окован, те му је на тај начин одузета свака нада на беготво. Аустро-угарске власти су већ тражиле да им се он изда, али, наравно, он ће им се предати тек пошто код нас искуои заслужену казну. џ џ » ■ I