Полицијски гласник

БРОЈ 14

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 119

вета, а тога је дана одбор општински, решољем својим под Бр. 163, одлучио, да се на осиову чл. 170 закона о општииама, уведу у дужпоот повоизабрани часпици, и општински је суд извршио ову одборску одлуку. После неколико дана, пошто су новоизабрани часници уведени у дужност. дошло је решење Државнога Савета од 28. гребруара, којим је избор председника поништио, а за остале општинске часнике одобрио. Кад се узме у обзир то, да су акта изборна послата Савету 22. јануара, и да их је он, према времену путовања, могао имати најдал.е 26. јануара, д он је, међутим, донео своје решење тек 28. фобруара, дакле на 2 дана после рока, који је предвиђеп чл .Ј 170 става 5. зак. о оп□Јтипама, опда настаје питањо: да ли ; треба извршити одлуку Савета према председнику, кад је она неблаг6вре,мена, а оп већ уведен у дужност?! Према томе моли се уредништво за обавештење: да ли је старија., одлука Оавета од наређења чл. 170. зак. о општинама, и да ли треба нарбдити нов избор председника или не ?« — На ово пИтање одговарамо: И суд и одбор погрешили су, што су ово питање у опхнте и чиннли иосле одлуке Државпог Савета,. којом је избор нредседника поништен, јер су толико могли знати и претпоставити, да је Државни Савет, доносећи своју одлуку, имао иред собом наређења т. 5. чл. 170. зак. о општинама, па кад је и преко тога донео онакву одлуку, онда је,,несу,мњцво, за то имао законских разлога. Ти, опет, законски разлози, састоје се вероватно у томе, што је он рок, о коме је реч, рачунао од дана, кад су акта жалбе,, примљена и предата у рад- саветском м секу, а не од дана, кад су акта експедирана из општине. Према овоме,, суд и одбор треба сада одмах да изврше наређења последњег става чл. 170. закона о општинама. Као што се из овога види, овде у опште не може ни иостојати питање : да ли је одлука Државног Савега старија од закона, те ,на то нитање уредништво, и не даје одговора. Нов избор треба наредити по прописима закона. Ш. К. А. II., срески писар, пита. 1, »кад полицијска власт једнога среза пише дотичпом општинском' суду, да по истуиној пресуди од извесног лица наплати досуј)ену казну, или да по пропису § 466. грађ. суд. поступка и његових измена пошље списак пописа његовог имања, одакле би се ова казна могла наплатити, — па општинска власт не поступи ио томе наређењу среске власти, те пресуда због тога застарп, ко је онда због тога одговоран : да ли полицијски чиновник, коме је предмет дат у рад, и који је по неколиио иута писао ошнтинском суду да

наплату изврши, или оиштинска власт, која није хтела поступити по наређењу среске власти и напред помепутом законском пропису; а међутим није о томе ни среску власт известила, те да бар ова изашље свога чиповника, да наплату казне изврши или исту пописом обезбеди ? и, 2, кад општинска власт, на 3—4 дана пред застарелост овакве иступнепресуде пошље извршној власти снисак пописате имовине кажњеног лица, тако, да се одређена продаја по томе предмету, услед краткоће времена, не може извршити про но пгго сама пресуда застари: има ли извршна власт у такв.ом случају нрава да пописату имовицу изложи продаји, или не, и према томв, ,да ли се с,а добивањем списка пописа од опцгпшск« власти прекида застарело.ст пресуде или не? (( ; — На от>,о питање' одговарамо : 1, полиЦијск-и чиНовник, ко:®е се да па извршење каква истуина прссудл, где је новчапа казна, може писати општинском суду онога места,, где окривљени живи, да казну наплати из покретности, или ако ове нема, да пошље погшс некретне имовине. Он може, даље, начином и путем прописаним законом, нагнати општински суд, да ово наређење.и изврши на време. Стојећи овако, према општинском суду. у улози надзорне и старије власти, чиновник се не може бранити тиме, што је он неколико пута писао да се пресуда изврши, па то није учињено него је застарила, јер је на њему лежала дужност да о томе води рачуна, иа да општински суд казнама нагна да то на време уради, или да он сам изврши пресуду, а да општински суд — одговорно лице узмс на одговор и казни завеврпаен>0 дужностп. Према томе, -за застарелост пресуде одговара чиновник, а према њему, као органу власти, стоје рдгоЛрни. админнстративно -дисцинлИнски, дотпчни општипски оргрни. ' Наглашавамо, да ова одговорност чиповпика може бити двојака. На име, ако се утврди да је он намерно пустио да пресуда застари, онда би његова одговорност била.према §, 128. кр..закона, а ако не ,би био тај случај, нсго би застарелост дошла Силом прплика. онда би бдговорност била администрат.нвно — дисциплинска: и 2, ио §'396. кр. закопа, Кчпд год пресуда застари, пеће се извршшгати. На застарелост се мора пазитИ по званичној дужности. А ирекидање застарелости пресуде бива само у једном једином сдучају, кад кривац побегне из руку власти, пошто јс пресуда постала извршном. Према томе застарелост пресуде не монге да нрекине ништа друго, па ни извршен попис имовине ооуђенога. Чим, дакле, прођу три месеца од дана. када је пресуда постала извршном, а она дотле не буде извршена, не сме се извршивати, ако није случај крађе, утајо или иреваре преко 10 гр. чаршијских, у коме случају застарева за годину дана.

IV. Један општински писар пита: » На јавној .шцитацији иродато је имање једнога дужпика и купио га јеједан грађанин моје општине. На купљено имање купац је добио тапију. Из тапије сс види, да дотадашњи сопственик овога имања није више сусед, него су са свим друга лица, те би се, по томе, извео закључак, да је цела парцела продата. и да пређашњи сопствепик пема вишс никаква имања па овоме месту. Међутим, он је заузео један комад н обделава га. Кад га је нови купац тужио за самовлашће, дотадашњи се боНственик бранио да оно што он ради није нродато. Извршеним премером по тапијиновога купца утврдило ре, да овај комад што га ради прсђашњи сопственик, одиста није обухваћен тапијом, и да новом купцу остаје онолико земље, колико танија ирсдвиђа. Купац, међутим, неодступно тражи, да му се и оно ресто уступи. Моли се уредништво за обавештење: има ли овде самовлашћа? (( — На ово питање одговарамо: По §. 292, 295, грађ. зак. и Височајшег решења од 16. априла 1850. године ВД'» 571, тапија је доказ о својини у границама и иросторности, које су у њој обележене. Чим неко дал.е и више од тога тражи, треба да докаже судским путем да иа то има права. И у овом поменутом случају, кад купац има онолико земље, колико се у тапији обележава, не може више тражити. Ако мисли да је таппја погрешна, нека исправку тражи законским путем.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ 'Т Р А Ж И С Е Станоја Јовановића, паракупара оидаш., .ооумњиченог за крађу, .тражп кварт дорћолски Уираве града. Веограда' актом Бр. 2 422. ПронЛђсиог ва^а стражарно 'упутити аомепутом .кварту. ;

ПОТЕРЕ Милан Јањић, притворенпк првостепеног оуда за град Београд, на дан 21. пр. и-ца побегао је нз притвора. Милан је средљег раста, смеђ, обријан, малнх омеђих бркова, од одела има ново гуњче, чакшире, на ногама преправљене гарнизоне чизме, а на глави шајкачу. Преноручујс се овпма полпцијским и општинским властима, да за Мплапом трагају и у олучају проналаока,, да га стражарпо спроведу поменутом суду о позивом на Бр. 992 4 или Управи града Београда с позивом на Бр. 10017. Непознати крадљивци ноћу нзмеђу 2 4. и 2 5. овог меоеца провалили су кућу Љубице