Полицијски гласник

СТРАНА 118

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 14

се обнезнанити, јер после тога ништа нисам знао док нисам видео жандарма у ходнику како се надамиом нагнуо. — Дакле, ко је тај убијени човек? запита Холмс. —- Нема ничега чиме бл се могло утврдити ко је он, рече Лестред. Видећете му леш, али до сада нисмо ништа могли прона ')и. Он је висок човек, од сунца преплануо, веома снажан и није имао више од тридесет година. Сиромашно је одевен, али не изгледа да је био раденик. Велики нож на преклапање лежао је поред њега у крви. Да ли је то оруђе којим је дело извршпно или је својина. мртвога човека не зна се. Није било никакве белеге на оделу, а у џеповима је била само једна јабука, мало канапа, мапа Лондона и једна Фотограљија. Ево јб. — Снимак је без сумње са момент апаратом. Ирестављао је окретног човека, са оштрим цртама,, густим обрвама и необично испупченим доњим делом лица. — А шта је било са бистом? запита Холмс, после пажљивог посматрања фотограФије. 0 њој смо баш пред ваш долазак сазнали. Нађена је у врту пред једном празном кућом у Камден улици. Изразбијана је у парампарчета. Идем сада тамо да видим. Хоћете ли и ви ? — Разуме се. Морам најпре мало да разгледам ово место. Но том прегледа тепих и нрозор. Тај човек или има веома дугачке ноге или је веома окретан, рече он. Према простору одоздо, није било лако доћи до прозора и отворити га. Излазак из собе је срезмерно лак. Хоћете ли поћи са нама да видите разбијене остатке ваше бисте г. Харкеру ? Узнемирени журналиста боше засео , за свој нисаћи сто. — Морам нокушати да напишем нешто, рече он, и ако не сумњам да су прва издања вечерњих новина нрепуна извештајима. Таква је моја срећа. Кад смо излазили из соб.е чули смо како му перо шкрипи по хартији. Место где су остаци разбијене бисте нађени удаљено је било само неколико стотина метара. Први пут у животу наше се очи зауставише на остацима бисте Наполеонове. Холмс подиже неколико њих и пажљиво их посматраше. Био сам убеђен но изразу лица и његовом понашању да је нашао траг. — Дакле ? упита. Лестред. — Још смо прилично далеко, — рече он. Али ииак — али ипак — не мари, имамо нека Факта на основу којих можемо радити. Присваја.ње ове безвредносне бисте вреди више у очима тога необичнога злочинца него ли човечји живот. То је прва тачка. За тим долази необичан Факт да је он није разбио у кући или одмах пред кућом, ако му је једина жеља била разбијање. — Уилашио се, кад је сусрео овога другог човека, није знао шта ради. — То је лако могуће. Али ја бих рад био да вам екренем пажњу на особити положај ове куће у врту где је биста разбијег.а.

Лестред га погледа. — Празна је кућа. и он је знао да га нико у вргу неће узнсмиравати. — Да, али у близини је још једна иразна кућа поред које је морао проћи пре него што је до ове друге дошао. За што је тамо нијс разбио, кад је знао да сваки излишно учињен корак повећава Опасност да се са киме не сусретне ? — Не знам, рече Лестред. Холмс показа прстом уличпу лампу која је била пад нашим главама. — Овде ,је могао видети ш.та ради, а тамо није. Ето то је узрок. — Тако ми Бога то је истина, рече детектив. Сад се опомињем да је и код д-ра Барнико биста близу дампе разбијена. Али, г.' Холмсе, шта ћемо да радимо с тиме ? — Да запамтимо, и да прибележимо. Монсда ће доцније доћи време кад ће нам и то требати. Шта сад намеравате да пред.узимате, Лестреде ? — Најпрактичнији пут би био по моме мишљењу утврдити индентичност убијеног човека. Ту неће бити никакве тегакоће. Кад, будемо сазнали ко је он и који су му другови, онда ћемо' лако изнаћи каква је посла имао у Пит улици прошле ноћи, и ко је био онај који га је срео и убио на степеницама г. Хораса Харкера. Мислите ли и ви тако ? — Без сумње, па ипак то не би био баш пут којим би се ја послужио у овоме делу. . — Па шта бисте ви радили ? — Ја предлажем да ви идете вашим путем, а. ја ћу својим. Доцније ћемо сравнити забелешке и допунићемо се. — Врло добро, рече Лестред. — Ако се вратите кроз Пит улицу свратите код г. Хораса Харкера. Реците му, да сам ја дошао до закључка и да је извесно какав опасан лудак био у његовој кући прошле ноћи. То ће му бити од користи за његов чланак. Лестред се убезекну. — Ви озбиљно не верујете у то ? Холмс се осмехну. — Зар не ? Па можда и не. Али сам сигуран да ће интересовати г. Хораса Харкера. и претћлатнике централног журналистичког Синдиката. Сада Ватсоне, било би ми мило ако се око шест часова у вече састанемо у Бекеровој улици. Дотле бих волео да задржим код себе ФотограФију, која је нађена у џепу мртвога човека. Врло је лако могуће да ћу потражити твоје друштво и помоћ за једно мало предузеће које ћу ноћас отпочети, ако се мој план покаже тачан. Дотле збогом и добра вам срећа. Шерлок Холмс и ја одосмо у Хај улицу и он застаде пред радњом Хардинг Бродерса, где је биста купљена. Млади помоћник нас извести, да г. Хардннг пеће до после подне долазити, а он је новајлија и није у стању никакво објашњење дати. Лице Холмсово показа знаке изненађења и неспокојетва. — IIе мари, не мари, ми не можемо ни да очекујемо, Ватсоне, да иде све

онако како бисмо желели. рече Он. Морамо доћи после подне, кад г. Хардинг пре подне нсће долазити. Ја сам намеран, као што без сумње нагађаш, ; да трагам до извора ових биста, не бих ли пронашао нешто, што би могло објаснити њихову чудновату судбину. Хдјдмо код Морза Худзона у Кенигтон улицу, да видимо може ли он у неколико расветлити овај проблем. После јсдног сата вожње дођосмо пред радњу продавца слика. Он беше омален пун човек, са црвеним лицем и срдитим понашањем. (наставиће ое) са еиглескога Мих. РашковиЋ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова иитања: Т. Суд општине витановачке, актом својим од 4. марта ове год. Бр. 370, пита: »Рачунополагач ове општине за ир. 1905. годину, умро је на крају рачунске 1905. године, када рачуни општински и порески нису били склопљени, тс их тако, он није могао потписати пре своје смрти. Суду овом нејасно је, ко ће потписати овс његове рачуне, нарочито општинске о приходу и расходу. Суд моли за обавештење по овоме, како би до јасности дошао.« — На ово питање одговарамо: Пошто је смрћу нреЈ^ашњег рачунополагача онемогућено, да он потпише општинске и пореске рачуне, онда ће их потписати онај, који је постао рачунополагачем после смрти онога пређашњег. Да би овај последњи избегао материјалну одговорност, ако би ове у опште било због несавесног или немарног рада ранијег рачунопОлагача, садашњи ће рачунополагач на самом закључку рачуна нарочито нагласити, зашто он потписује рачуне, кад у истини није одговорни рачупополагач. На овај начин склопиће се рачуни општински и државни и избећи неправедна материјална одговорност, ако би је било. Ако је пређагањи рачунополагач пропустио да општинске рачуне склопи у року, који предвиђа чл. 137. закона о општинама, а пореске у року, који предвиђа чл. 22. зак. о уре^ењу Главне Контроле, а ови се сада не могу склопити персоналом, којим општина располаже, онда би се могло тражити од Главне Контроле. да у смислу чл. 137. зак. о општинама и чл. 116. зак. о непосредном порезу, одреди стручна лица на трошак пређашњег рачунополагача. II. Суд и одбор оиштине височке, актом својим од 9. марта ове год. Бр. 180, пита: »Суд општине височке , нослао је акта о изб.ору општинских часника, по жалби, Државном Савету 22. јануара ове године актом Бр. 95, на оцену и решење. Од тога времена на до 1. марта, жалилац није добио решење Државнога Са-