Полицијски гласник

ВРОЈ 16

СТРАНА 131

довног пријављивања грађанотва, полициска власт скоро никако не врши, јер пријавне лиоте по квартовима иримају за то необучени практиканти или жандарми; пријавне листе, што се задржавају у кварту, не распоређују се ни но каквим правилима, већ се само раздвајају по почетним словима имена пријављенпх лица; у кварту нема никакве прегледности о пријављеним лицима; контрола. уредног пријапл.ивања не може се успешно вршити у кварту, приликом пријављивања; пријавне и одјавне листе не шаљу се редовно и тачно у општинско статистичко одељење; у томе одељењу нема ирецизнијих и практичнијих правила за распоређивање пријавних и одјавних лисга осим уређивања по строго азбучном реду, који су у мало већој маси листа непотпуни; тамо се не врши контролисање иснисаних података на листама по ранијим пријавним и одјавним листама дотичног лица, већ се примају онако, како су од кварта послате, ма биле пуне неправилности ; чак се не може контролисати, да ли се неко лице раније пријавило са другим којим почетним словом у имену или не ; извештаји статистичког одељења су према томе у већини случајева нетачни и непоуздани. Код овако основних непотпуности и неправилности у организацији ове установе, не би се могли очекивати бољи резултати ни када. би пријављено било и последње лице у Београду. Да се ово поправи, и да се од уложеног труда и материјала, поцрпу бољи резултати за службу, неминовно је потребна основна измена у преуређењу ове установе, имајући при томе на уму стечена искуства других полиција. која су на томе нослу већ поносили успеха. Из предњег излагања ових установа у страним полицијама, види се, да се до тих резултата долази разним правцима. Пама је нема сумње потребан такав правац, који ће према натним друштвеним приликама и према нашим осталим службеним околностима бити најостварљивији и најпракгичнији. С погледом на наше прилике и потребе изнећу овде своје мишљење о важнијим изменама, које би по мом скромном уверењу требале да нађу места приликом преуређења овога нашега досадашњег одељења. I. На првом месту, треба одељење за аријављивање становништва да буде само одељак аолицијски, а не и оаштинског суда. За то има доста разлога. Ово одељење не треба да служи иолицијској власти само за сазнавање адресе већ уз припомоћ других пододељења и контрола и за друге чисто полициске сврхе к&о што су: проналажење и контролисање сумњивих људи; контролисање странаца; проналажење криваца, за које је потерница расписана и т. д. Тих пода-гака полицијска власт не може имати, ако би централно нријавно одељење било у општинским рукама. 11осле тога, када је централа у рукама општинског суда, не може се од ње вр-

шити никаква коптрола над квартовима, у ногледу прикунљања пријава и другога рада, што те власти стоје у односу млађе нрема старијој. Напред је пак довољно било наглашено, колико таква централна контрола може имати успеха. За то, што и у случају када оиштински суд има удела у надлежности, већи део рада на овоме послу припада полицијској власти. На нослетку и за то, што таква одељења у свима поменутим страним полицијама припадају под надлежност полицијских власти. II. При}авл>ивањп да се ирошири и на друга лица која, до сада. нису дужна. да. се иријављују. То би имало да се односи на. болеснике по разним болницама, на ученике по разним заводима и на новоро^ену децу, која се до сада нигде нису у овоме одељењу заводила. Са тим у вези, имали би да се уводе ! и случајеви венчања и смрти, који би редовно били достављани од надлежног свештеника, по списковима или за то нарочито удешеним Формуларима. Лица која се имај.у ослободити пријављивања, треба тако исто изрично прецизирати. III. Пријављивање и одјављивање треба вршити на одвојеним листама. Овакав иачин практичиији је од досадашњег: што се по њему лакше може неко пријављивати и преко поште; што се реверси о пријављивању могу дати или нот.писима на каквоме списку или другим Формуларима; што се при оваквом пријављивању и одјављивању налази више простора за испитивање података; што се често дешава код пријављивања и одјављивања на истој листи, да, нарочито неписменије класе, попуне у исто време и рубрике за пријављивање и оне за одјављивање ; а један је од најглавнијих разлога и тај, што код овог случаја, после одјаве, одјављено лице нема у рукама никаква доказа да се раније нријавило и одјавило. IV. Треба установити страначке листе, које 6и аолициска власт аоауњава.ла ао званичној дужности,ради » страначке контроле « каква је она у Хановеру. С погледом па локалне прилике Београда и његов географски положај, таква би контрола била скоро потребнија, но ма које друго одељење. V. Тражити тачно контролисање иодатака о исиуњеним војним и иореским обвезама од сриских иунољетних грађана, а исиравно легитимисање од свих досељених странаца. 0 овим важним податцима, до сада се водило врло мало рачуна. Оваквим радом, пореске власти добиле би доставе за више стотина неисправних пореских обвезника, а војне би власти тако исто имале од

тога знатне користи у проналажењу војних бегунаца. У свима добро уређеним нолицијама, легитимисање странаца приликом пријављивања сматрају као најпрактичније средство за тачно утврђивање исправности и идентичности са стране досељених лица. Наша београдска полиција чини ту контролу у граничним комесаријатима, али је та контрола свакојако недовољна, да се о идентичности свих странаца који живе овде може добити тачна рачуна. Пре свега то контролисање је кратко и брзо, а после, ако се не може распростирати и на оне странце, који /дуже време овде остану. За ова друга лица потребна је контрола њихових легитимационих хартија приликом пријављивања по квартовима. (свршиће ое) В. ЛазаревиК ДЕФИНИЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА ЗЛОЧИНА са гледишта е^ономс^ог Рг. V. А. Вопдег (НАСТАИАК) Има криминалиста који тврде, да се многе личности одају злочину из задовољства, као што згодно примећује у овом делу „Аив Лет 2исћ1ћаиае № . Ово мишљење толико је апсурдно, да и не заслужује, да се о њему озбиљно говори. Човек здравог разума не може се никад одати једној овако гнуспој и са гледишта здравог разума толико ризичној проФесији. Неоспорно је, дакле, да за ово морају постојати други, много озбиљнији и разноврснији разлози, који ће се моћи изнаћи само тако, ако се сви проФесијонални злочинци поделе у неколико категорија. Ма колико да је жалосно, ипак је сушта истина, да прву категорију ових злочинаца чине деца, која се уче крађи од својих родитеља. Неоспорна је ствар, да ни једно дете не би крало из задовољства. Да се изврши крађа, цотребан је извесан рад, а деца, као што је познато, не воле да раде. Има ваздан нримера који доказују, да се деца овом послу уче од својих родитеља. Др. Иибарод, стари чиновник париске полиције помиње једног дечка од 8 год., веома живог и бистрог, који је на еаслушању изјавио ово: »Отац ме је научио да крадем, а то није ништа тешко. Сваког дана ишли смо омнибусом од ПалеРојала до Бастиље, и за то време отац је крао људе а ја даме. Са дамама, знате, иде много лакше, јер не осећају руку, док са људима већ иде теже, јер се често осврћу а и џепови су им дубоки. Последње недеље, очекујући оца код ПалеРојала, украо сам једној старој госпођи новчаник са 60 динара«. Оваквих иримера има и сувише у делима полицајаца, судија, чиновника и свештеника казнених завода. Сви они неоспорно доказују, да је лшвот проФесијоналних злочинаца у главноме један исти.