Полицијски гласник

ВРОЈ 17

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 141

XIII. Треба иовремено, и то што чешће, аредузимати оашга контролисања уредног иријављивања грађанства. Овакве оиште контроле, ми смо видели, да врши хановеранска полиција свака три месеца, и то помоКу квартовних регистарних књига. Код пас би та коптрола могла бити у почетку чешћа, а доцније тако исто као и у Хановеру, како се ни један грађанин за неизвршење своје дужности пријављивања не би могао позивати на. застарелост, која у тим иступним делима настаје са навршетком трећег месеца. Са овим у вези сгоји и кажњавање за неуредно пријављивање. Код нас су до данас случајевњнеуредног пријављивања ретко када утврђивани и кажњавани. Статистички извештаји о тим казнама утврђују. да је таквих случајева за последње две године у Београду било просечно по 55—60. Ова и сувише слаба контрола мало је утицала на грађанство, да се ревносније одазива својој дужности. Томе нису пишта допрннеле ни јаче казне, што су за те случајеве изрицане. Да се, дакле, од овог контролисања има успеха , морају се неминовно испунити услови, да нико не може избећи казну, ако се докаже, да је био неуредан при пријавл.ивању и да величине казни стоје у сразмери са бројем ранијих таквих кривица. XIV. За овај рад треба да буду одргђени нижи иолицијски органи (најбоље жандармиј који би за тај иосао били у наиред обучени. За послове овакве природе тражп се сталност, ако се жели успеха у раду. 11ижим полициским органима у нас, та је сталност највише огараптована, због тога је веома практично, ако се за ту сврху буду употребили ревноснији и писменији жандарми. Да су они погодпп за то, видели смо напред, када је било речи о раду на томе послу по берлинским квартовима. На овај начин, било би решено и најглавније питање за нојаву ове установе, а то је буџетско питање, које је било камеп спотицања многим корисним новииама у нас, јер би трошкови око издршавања тога одељења били сразмерно врло мали, колико би изнео утрошени материјал, који смо и сада доста трошили. Тај мало већи издатак за ову установу, учинио би, да се знатно уштеди радна снага на другим пословима полицијским, који су такође скопчани са издатцима. На завршетку овога излагања, могао бих напоменути, како је потреба за оснивањем таквога одељења све акутнија, и како би било у интересу полицијске службе и у интерееу других јавних и приватних интереса, да се то одељење што пре уведе у живот. В. Лазаревић.

ДЕФИНИЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА ЗЛ04ИНА са г^едишта е^ономс^ог Рг. V. А. Вопдег (наставак) Као ванбрачно дете одрастао је у најсиромашпијим и најнеповољнијим приликама, а под утицајима тешког и непрскидног рада постао је груб. Једипо његово задовољство саетојало се у томе, да се празнпком оиија и, по обичају, туче са најближом му околином. Нико, мсђутим, не може снорити, да ово лице не би постало убица, да је одрасло у другим, болзим приликама. Као год код осталих злочина тако исто и код разбојништава намеће нам се питање: Колики је утицај индивидуалних Фактора на њихове извршиоце, т. ј.: да ли <;е ови извршиоци разликују од осталих људи:' Одговор је прецизан и кратак: извесно и много. При свем овом, лица ова нису биолошки анормална. Мотиви, који су их руководили на злочин, јавља.ју се, пстина у врло малој мери, код сваког лица. Они, који их врше, имају много већих материјалних потреба, мање одвратности према сили и довољно храбрости, док њнхови социјални инстинкти у погледу свога развитка заузимају последње место. Кад се зна, да се све ово врло ретко може наћи сједињено код једног лица, онда је јасно да је врло мало ; ј лочинаца са предиспозицијом за ове злочине. По нашем мишљењу, о Факторима индивидуалним не може бити ни говора код ових злочииа, већ је то средина, која све решава. Имало је и имаће свагда и свуда л.уди, који су изложени оиасности да постану злочинци пре других, али је то на крају крајева средина, која одлучује да ли ће ово постати или не. * * * Један велики део економских злочина, при којима је унотребљена сила, извршен је од проФесијоналних злочинаца. Иретпоставимо да је извесна личност, ма каквим узроком, иала у друштво проФесионалних злочинаца. Несумњиво је, да ће и за ову личност, раније или доцније настуиити момепат у коме ће морати употребити силу ако хоће да постигне свој цил.. Ево шта вели }Коли у својој социјалној расправи Злочин: »Човеккоји јенавикао да разбија врата и обија куфере, стицајем прилика биће нагнан једног дана да се ослободи сведока који га на делу изненаде, или жртве која га познаје." Вило би погрешно мислити, да је специјалпа оклоност ка злочину развијена код ових личности у много већој мери но код других — склоност, која би се објашњавала атавизмом, или каквом другом сличном ствари. Разлог овоме, напротив, сасвим је друге природе. Личности ове пре свега, живиле су у таквој средини, у којој су ови акти сматрани као нужно зло, нераздвојно од њиховог заната. Ако се међу њима налазе и такви, који ове акте не вргпе т. ј. који не употребљују, то није зато што је нису хтели уиотре-

бити, већ с тога што нису били у прилици да је употребе. Дажно банкротстно, фалснфиковањо робе н животних намирница и сродии им здочиии. •Злочипе ове у највише случајева вргаи буржоазија, а њихови мотиви јесу, као и код осталих економских злсчина: беда, лакомост и ирофесија. Треба само иматн на уму, да о аасолутној беди овде не молГе бити ни речи, пошто лажним банкротима увек осгаје толико, колико им је потребно за најнужније животне памипнице. Није тешко увидети, да је овај мотив друштвепе природе. Под другим, п. пр. комуналним системом производње, идеја за вршење ових злочина не би се могла јавити. Испитајмо сада другу страну питања: каква је средина, у којој је одрасла ве- * ћина ових криваца? Нема спора, да у овој средини није било места обичним злочинима, и да су они упућивани да их не врше, али је тако исто несумњиво, да је ^лавни циљ живота у овој средини: обогатити се, усиети. Још као деца, они су били задахнути овим циљем, који је у тесној. управ нераздвојној вези са позпатим начелом : »сваки за себе«. У обичном животу они важе као часни људи, али ова њихова часност специјалне јс природе и без моралне подлоге. Радити морално, значи жртвовати сс за опште добро. Онај, који мисли само на своје сопствене интересе, неосетљив је према интересима других. Може се слободно рећи, да они остају часни само дотле, докле је то за њих корисно, иначе — тешко друшгву. Што се тиче друге категорије ових злочина, т. ј. оних који имају за мотив лакомост, њих у највише случајева врше оне личности, чије радње нагло папредују и које желе да се што пре обогате. Не задовољавајући се са оним што добијају поштенпм радом, а у жељи да што пре нагомилају богаство, оне прибегавају и самом злочину. Овде номињемо, да је лакомост — пожуда најразвијенија код буржоазије услед п.еног положаја у дапашњем економском животу. Као што се види, овај први и најважнији узрок злочипа о којима. говоримо, потпуно је социјалне и ни мало индивидуалне природе. Други узрок развитку ових злочина у томе је, што они махом остају некажњени (нарочито ФалсиФИковање робе). Потрошачи у опште не могу судити да ли је роба Фалсификована или не. Посматрано са гледишта потрошача, ФалсиФиковање животних намирница тежакјезлочин, јер наноси штете здрављу, али какве моралне незгоде налази у томе произвођач, који експлоатише децу и шиекулише са ценама хлеба. Врста злочина, за коју се може са иозитивношћу тврдити да је искључива последица екопомске средино, јесте несумљиво ова о којој говоримо. Злочини ове врсте могли су се родити само у друштву као што је наше — у друштву чија је жеља за златом незајажљива. Површно познавање економске псторије довољно је да нас убеди, да су ове кри-