Полицијски гласник

СТРАГТА 142

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17

виде резултат данашњег економског система. Није потребно да говоримо опширно о разлозима, који кФалиФикују акте ових злочина. Оии су штетни по правилан развитак кагштализма, те су већ и с тога казними. Фалсификовање робе, напротив, носледица је опозиције потрошача, иротив штетних последица овог система. Потребио је знати још ово двоје: 1. да су казне против злочина,, која спадују у ову категорију, релативно мале према казнама против обичних економских злочина, н. пр. врађе. а нарочито кад се има у виду да су посдедице првих злочина много штетније, и 2. да је број казнимих акта ове врсте веома ограничен. Као што Вакари згодно примећује, злочини ови јасно показују карактер класе казненог • законика. (наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА V Учии.ена су нам ова питања: I. Начелник ср. вопаоничко-г, актом. својим од 1. ов. м-ца, пита: »У члану 3. закона о ианађурима и недељним пазарним данима, предвиђени су сви предмети и ово земаљски производи, који се на панађурима и недељним пазарним данима, иродавати могу. За оне, који нротивно овоме поступе, предвиђене су казне у чл. 4. поменутог закона. Па ипак, ноједини трговци и занатлије а нарочито: казанџије абаџије, седлари, мутавџије и др. нашли су начина, да ова завонсва наређења изиграју. Тако кад већ не могу своју израђену робу, баш на самим панађурима продавати, они то чине у варошима и варошицама, где се панађури држе и то на овај начин: У очи дана, када се нанађур има одржати, они догнају своју робу у дотичну варош или варошицу и ту, на подесном месту, обично на путу, који води за панађур, закупе за време трајања панађура, какав дућан или ма какву зграду, па пред том зградом, изложе своју робу и за време трајања панађура у дотичном месту исту продају. Да им пак власти овакав начин продаје робе не би могле сматрати као торбарење и да их због тога не би кажњавале и продају им робе забрањивале, они су код првостепених судова, протоколисали Фирме : да поред своје, дотичног занатаг радње, које већ имају на пр. у Крушевцу, Лесковцу, или Нишу, отварају и Филијале истих занатских радња и у Брус.у, Куршумлији, Ражњу, Рашкој и другим местима, где своју робу на панађурима продавати могу. Тај оглас о протоколисаној Фирми са собом носе, као доказ, да у дотичном месту имају протоколисану своју сталну радњу. Сем овога, они ове своје »Филијале« и пореском одбору дотичног места пријаве и неком незнатном иорезом оптерете. Међутим ово »протоколисање Фирме® служи им искључиво, као средство, да

на недозволЈен начин и противзаконо, могу своју, несолидно израђену робу ио разгшм местима, на штету осталих занатлија и трговаца продавати. Ово је очигледно и по томе, што оии те своје »Фшгајале«, одржавају само за време трајања панађура у дотичним местима, а где год и за време недељних пазарних дана, а иначе не, нити што у њима израђују. На овај начин, они доиста изигравају оно, што је законодавац у игггересу заната и трговине па и у интересу и самих потрошача, имао намеру чл. 3. закона о панађурима, да постигне. Па како овакве појаве и практике од стране појединих занатлија и трговаца, мож'да Господину Министру и нису иознате, те није ни објашњено: како треба у конкретним случајевима с њима поступати, то учтиво молим за објашњење: 1„ да ли се за време трајања панађура у једном месту може сматрати: да није панађур само на панађуришту већ и у самој вароши или варошици где се панађур држи и да се према томе, тих дана ни у самој варошици не смеју доносити са стране и продавати други предмети и производи сем они, у чл. 3. зак. о панађурима означени ? А који противно ради, да се казни по чл. 4. поменутог закона, или 2., да ли се према расписима: Господ. Министра ФИнансија од 6. маја 1875. год. ЕБр. 1207. и Господ. Министра народне привреде од 10 јула 1894. год. ПБр. 2538. и овакав начин продаје робе, има сматрати као торбарење и да се према томе, са продавцима треба поступати ио тач. 1. § 387. крив. зак. да им се продаја робе забрапи, или 3., да ли Уредништво сматра: да су дотичне занатлије и трговци, протоколисањем Фирме о својим »Филијалима« како сам напред означио, задобили право, да могу на изнети начин за време панађура своје робе ио дотичним местима прода,вати, или не?« — На ова питања одговарамо: Кад неко од наших занатлија, иобројаних у предњем питању ,• испуни све услове, који се траже еснафском уредбом за во^ење једне занатске радње; кад уз то испуни наређења чл. 37. закона о таксама; и на послетку, кад чак ис-пуни и дужности једнога порескога обвезника. онда му се не може забранити радња у вароши и варошици где се панађур држи само ио томе основу, што је он посао отпочео или мало ире панађура или баш на дан кад овај почиње, кад он може, ако хоће, ту радњу радити у томе месту преко целе године. Само место панађура, наравно да је од овога заштићено у смислу чл. 4. зак. о панађурима. Мора се признати, да се на овај начин донекле изиграва закон о панађурима, али се то ни ио овоме ни по коме другоме закону не може спречити, докле се то не би нарочито учинило законодавним путем. II. Суд општине мутничке актом својим од 21. марта ове год. Бр. 349 пита:

1. »Село Шалудовац, које улази у састав ове општине, узело је из државне касе на зајам 250 ц. још 1872. год. за време поплаве, ради помоћи оскуднима у храни. У име отплате и интереса, село је дало до краја 1884. год. држави 2879*89 динара, па је тада престало да плаћа и интерес и отилату. У 1904. год. Народна Скупштина решила је, да се по свима државним књигама расходује сав ненаплаћени интерес на дате позајмице појединим оиштинама за помоћ оскуднима у храни, иочев од 1866. па до краја 1901. год. Ово решење утврђено је и указом од 2. марта 1905 год. Да ли ово ослобођење важи и за село Шалудовац ?« 2. »По чл. 44. правила о огпптинским поштама, општински оДбор, с погледом на чл. 118. зак. о општинама, одређујући плату деловођи општинском, одредио је овоме и додатак као отправнику општинске поште. Окружни одбор, при нрегледу општинског буџета, избрисао је ону позицију са свим, те тако лишио деловођу хонорара, за вршење једне споредне а тешке дужности. Моли се уредништво за обавештење : да ли је окр~. одбор имао права да ово учини или не? к — На ова питања одговарамо: 1. Кад решењем Народне Скупштине, које је потврђено и краљевским указом, није нарочито изузето село Шалудовац од ослобођења, које је учињено према свим дужницима државним тамо означеним, онда је и оно ослобођено плаћања интереса на позајмљени новац за све време од 1884. год. па до краја 1901. год. 2. По чл. 108. т. 17. окружни одбор прегледа и коначно одобрава оне општинске буџете, где прирез не прелази 5°/ 0 , без икаквога ограничења, гга према томе он има права да извесне буџетске позиције или редуцира или сасвим избрише. Ако би он учииио какву очигледну погрешку, као што је редуцирање и брисање оних позиција, које су неопходно нотребне за правилно вођење послова у једној општини и одржање потребних установа у њој, онда треба образложити ту потребу и тражити да се у томе погледу учини исправка, и одбор ће је, несумњиво и учинити, ношто му законом иије одузета могућност за то. III. Један општински гшсар пита: »Врло чезто дође наредба општини од Порескога Одељења, да се по примедбама Гл. Контроле наилати од извесних лица интерес на порез, који није на време плаћен, или ако они то не плате, онда од одговорних рачунополагача. Многи људи плате добровољно'шта се од њих тражи, а многи неће. за то да чују, било што истичу застарелост, било што траже осудно решење. Ово чине како појединци, тако и рачунополагачи .