Полицијски гласник

БРОЈ 17

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 143

Пореска одељења, опет, траже, да се ова наплата врпга егзекутивним путем. Моли се уредништво за обавештење: да ли опшштински суд сме да врши ове наплате егзекутивним путем или не, и да ли су захтеви одељења умесни?« -— На ово питање одговарамо: Ни у једном случају не може се тражити наплата интереса непосредно од ггореских дужника, па био овај застарео или нб, јер Гл. Контрола има пред собом, по своме уређењу, само рачунополагаче и никога више. Нарочито се од њих не може тражити наплата егзекутивним путем, сем ако се добровољно склоне да то положе. Што се тиче рачуноиолагача, и од њих се не може вршити наплата егзекутивним путем, кад год они истакну застарелост или -изјаве да траже осуду Главне Контроле. У томе случају место пара шаље се љихова изјава.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ШЕОТ БИОТА НАП01Е0Н0ВИХ А. Конан Дојл. (СВРШЕТАК) — Ви ћете бити тако добри да потпишете ову хартију, г. СандФорде, у присуству ових сведока. Просто кажите да уступате мени сва права која сте имали на овој бисти. Ви видите, да сам ја методичан човек, а човек не може никад у напред знати шта се доцније може догодити. Хвала, г. СандФорде, ево вам новац и желим вам лаку ноћ. Кад је наш посетилац изашао^ Холмс поче необичан посао. Узео је чист чар г шав из ормана и простро га на сто. За тим је новодобивену бисту поставио на средину. Најзад је узео свој ловачки нож и ударио бисту Наполеонову јако по сред главе. Она се у комаде распаде и Холмс пажљиво прегледаше изломљене комаде. После неколико тренутака са узвиком триумФа држаше један комад у коме беше један округао црн предмет. — Господо, викну он, част ми је показати вам чувени црни бисер од Борџије! Лестред и ја онемесмо за један трепутак, а за тим, као по неком нагону, отпочесмо пљескати рукама као на каквој престави. Руменило обли Холмсове бледе образе и он нам се поклопи као писац драме коме публика пљеска. — Да, господо, рече он. Ово је најчувенији бисер. који у свету постоји. Памтиш ли. Лестреде, узбуну која се беше дигла губитком ове скупоцене драгоцености из спаваће собе принца Колоне до хотела Дакр, као и узалудне напоре лондонске полиције да их пронађу. Чак су и од мене тражили давета, али им ни ја нисам могао помоћи. Сумња, је паланапринцезину служавку, која је била талијанка, идоказано

је да је имала брата у Лондону, али нисмо могли пронаћи никакве везе међу њима. Девојка се звала Лукреција Венучи, и ја у души верујем, да је тај Пијетро, који је пре две ноћи убијен, њен брат. Сравнио сам датуме у старим новинама и нашао да је се нестанак бисера догодио тачно два дана пре него је Бепо ухапшен за некакво насиље — догађај који се случио у радњи Гелдер и Комп. у истом тренутку кад су ове бисте изра^иване. Сада ви јасно видите ресултат догађаја, али разуме се да их ви сада видите онако како су се редом догађали. Бепо је имао бисер у своме притежању. Можда га је он од Пијетра украо, можда је био Пијетров савезник, а можда је био спона између Пијетра и његове сестре. То се нас ништа не тиче, шта је од тога најтачније. — Главни Факт је да је он имао бисер и да га је у томе тренутку гонила полиција. Он је отрчао у Фабрику у којој је радио, а знао је да има само неколико тренутака за које би време могао сакрити ову скупоцену ствар, која би се свакојако при претресу код њега нашла. Шест комада Наполеонових биста се сушило у ходнику. Једна од њих је била још са свим мека. За тренутак, Бепо као вешт мајстор направи малу рупу у меком гипсу, спусти бисер и са неколико додира руке опет је покрије. То је било дивно прикривено место. Нико га. није могао наћи. Али је Бепо био осуђен на годину дана затвора, а за то време шест биста беху растурене по Лондону. Он није могао знати у коме се налазило његово богаство. Само кад би их разбио могао би га наћи. Чак ни трескање му не би ништа помогло, јер пошто је гипс био мокар било је сасвим могуће да се бисер залепи — као што је се и догодило. Бепо није очајавао, и своје тражење извршио је прилично вешто и пажљиво. Помоћу рођака који ради код Гелдера, он је пронашао малопродавнице које су бисте купиле. Потрудио је се и нашао посла код Морза Худзона, те је тако пронашао где су три бисте отишле. Бисер се није у њима налазио. За тим помоћу талијанске послуге успео је да пронађе где су остале три бисте отишле. Прва је била код Харкера. Ту је за њим ишао и његов ортак, који је сматрао Бспа као кривца са настанак бисера, и овај га је у борби заклао. — Ако је био његов ортак, зашто јс онда носио његову Фотографију, запитах ја. -— Као средство за његов проналазак, ако је требало какво треће лице питати. То је био узрок. Дакле после убиства, ја сам рачунао да ће Бепо пожурити, а не одлагати отпочети посао. Он је се плашио да полиција не сазна за његову тајну, и за то је журио да не би тамо пре њега стигла. Разуме се, да ја нисам могао погодити да ли је он бисер нашао у Харкеровој бисти. Ја чак ниоам био сигуран да је то био баш бисер, али ми је било јасно да је он нешто тражио, пошто је он бисту носио увек на светлост. да је у близини лампе разбије. Пошто је Харкерова биста била једна од три, могућност је била, да је бисер унутра.

Остале су само две бисте и природно је било да ће он отићи најпрс за ову једну која је у Лондону. Ја сам известио укућане, да би се избегла поновна трагедија, па смо отишли тамо постигнув најсрећније резултате. У то доба ја сам већ насигурно знао да ми трагамо за Борџијин бисер. Име убијенога човека скопчало је једну околност са другом. Сад је остала само још једна биста — у Ридингу — дакле бисер је морао тамо бити. Ја сам је у вашем присуству од сопственика откупио и — ево је где лежи. Седели смо за тревутак ћутећи. — Дакле, рече Лестред, ја сам вас гледао у много прилика, г. Холмсе, али не знам, да сам икад у животу видео човека којп боље разуме посао од вас. Ми у Скотланд Јарду нисмо према вама сарепњиви. Не, господине, ми се са вама попосимо, и кад бисте сутра код нас догали, нема ни једног човека од најстаријег инснектора донај млађегконстаблера, који се не би радовао да се са вама рукује. Хвала вам, рече Холмс. Хвалавам. Тада је изгледао необично потресен благим човечапским осећајима. Тренутак доциије био је опет хладан и практичан мислилац. — Остави бисер у касу, Ватсоне. речо он, и извади документа о Конк Оинглтоновом ФалсиФикату. Збогом, Лестреде. Ако ти дође у послу каква нова проблема, ја ћу ти с драге воље учинити коју напомену, да би је могао разрешити. са енглескога IV!их. А. РашковиЋ.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ПОТ1РЕ Горча Јовић, из Туповца у орезу лласотиначком, као впнограџија нокрао је овога газду Мату Јовановића, трговца у Смедереву, однев оа собом: једну мотику, једне випоградарске маказе, један пешкир, једну отару пушку капислару, један ћилим и једну тестеру. Горча је отар 3 5. година, висок, добро развпјен, од одела има на оеби гуњ и теоне чакшире, на глави бели сламњи шешпр, а на ногама опатше. Препоручује се свима подицијским п општинским влаотима, да Горчу најжнвље потраже, пронађеиог претресу и о резултату известе начедство округа смедеревског с познвом на Бр. 3 532. Непознати крадљивац кроз отвореи прозор отана г. Милпје Веселпновнћа, заставника IV. коњичког пука, извршио је крађу једне беле мараме у којој је било завијено свплено лице за хаљину , боје плаво - беле , преткано 11 метара, а близу средине засечено за 10 с.м. у дубину. Даље, биле су две дечје кошуљице од српског платна и два комада по мет. српског платна, скројеног за један чаршав. Препоручује се свима полицијоким и општинским властима, да за крадљивцем и покрађом у овоме домашају најживље трагају и о резултату известе кварт врачарски Управе града Београда с позивом на Бр. 4362. Крађе стоке. Ноћу између 14. и 15. ов. м-ца непознати крадљиици украли оу Животи