Полицијски гласник

СТРАИА I 54

110.1 ИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 18

Сад је потребно да видимо у чему се саатоји разлика. приликом иримепе ове двојне надлежности. Битна је разлика и об.ележје иадлежности решавања Државног Савета та; М жалба од стране ириватног лица, снабдевена прописном таксом. Где иема жалбе од стране приватних интерееованих лица, Државни Савет никад не узима инцијативу, за решавање по званичној дужности оваквих случајева. 2) Рок од пет дана од дана избора. Жалба се подноси Државном Савету непосредно — чл. 69. закона. Ако жалба није. поднета у законом року, Савет је одбацује као неблаговремену. Карактеристика и битно обележје надлежиости окружне скупштине у томе је: 1) што окружна скупштина сама по својој инцијативи— по званичној дужности, решава о правилности или неиравилности избора за окружне посланике. Закон њој ставља у дужност у чл. 75, да први посао;, кога има на првом састанку по избору да предузмеу да претходно види и утврди, чији се избо.р има одобрити а чији уништити. Како би се овцм утврдило, ко има право да пуноважно ])ешава: у скуппЈтини, а ко су опет они, чији су избори неправилни и жао такви имају се уништити. 2) Окружна скупштина не реша.ва ово тачно у року, чији би број дана тачно и прецизно означен био. Јер поред редовног сазива на дан 20.. сеитембра по чл. 70, може се сазвати у ванредан сазив по чл. 71. у вези са чл, 13. и 15. закона. Овде би се могло поставити ово нравило: да окру жпа скупштина решава питање о избору посланика, на чијн избор није изјављена жалба Државном Савету, на ирвом редовном састанку иосле избора, који рок зависи од редовиих или ванредних прилика, кад би уиравне власти нашле за потребно да скушптину сазову и пре редовног сазива. У пракси 01г се могло појавити неколихсо дштања. Да третирамо бар, ова: 1) може ли, скупштииа решавати приликом вериФиковања иосланичких пуномоћија, о пр.авилности онога избора, кога је Државни Савет оснажио ? По нашем мишљењу не може. Јер кад је једна највиша административна инстанција. нашла, да су приликом избора испуњене све законске. Формо , сви услови потребни за прав.илност избора, онда скупштина нема шта да решава о томе, већ само вериФикациони одбор да поднесе скупштини одлуку саветску уз остала извешћа, и скупштина прима то к знању и избор сматра за правилан. То се јасно види из тач. 4. чл. ;144. Устава. који ставља у дужност Државном Савету: »да доноси завршна решења о жалбама које се тичу избора за окружне скуиштине«... у изразу »завршно,® огледа се јасно да је после одлуке саветске ствар деФииитивно раснрављена. Што важи з.а редовне изборе, то важи и за накнад.не , ако се за време трајања четворогодишње периоде уиразни посланичко место у окружној скупштини, и то како у ногледу жалбе од стране појединих гласача Савету, тако и у погледу верификовања од стране саме Скупштине, по званичпој дужности.

2.) Како се има разумети став трећи чл. 64. закона последње алинеја, који .гласи : »сва изборна акта послаће бирачки одбор окружној скунштини на три даца. пре њеног састанка«, Ова се законска одредба има тако разумети, ако од дана нзбора, па до на три дана пре са.станка окупштине, нико од бирачког одбора није тражио акта за исиошљај Државном Савету, онда их бирачки одбор шаље скупштини на три дана пре њеног састанка по званичној дужнос.ти. До овог рока бирачки одбор дужан је акта послати Савету по жалби по изричној наредби чл. 69. закона, који не долази ни у какву колизију са чл. 64. истог закона. 3.) Може ли бирачки одбор одговарати,- ако не може послати акта окружној скупштини на три дана ире њеног састанка због тога, што су акта раније послата Државном Савету, другим речима, може ли у томе бити повреда дужности казнима по чл. 160. зак. о уређењу округа и срезова ? Апоолутно бирачки одбор у том случају не може одговарати, јер што акта нису пред скупштином, то је дело Државног Савета, који оиет ником не може одговарати, за то, што на време није решио питање по жалби. Узгред можемо напоменути, да је овде Савету. остављен нрилично дуг рок од месец дана по чл. 68 и 70, баш и кад би се претпоставио случај, да се изјаве жалбе на све изборе окружних посланика у целој земљи, којих жалби у том случају може бити нешто више од сто и рок од месец и по дана, и сувише је довољан. Међутим, најновијим изменама у закону о ошнтинама, овај рок за расматрање по жалбама на изборе оиштинских часника, којих може бити више од хиљаде, остављен је крзћи — од месец дана. Не би било без интереса видети, како је у погледу надлежности за расматрање по жалбама било за време ггрвог самоуправног закона о уређењу округа и срезова од 1. јула 1890 год., донетог за време устава од 1888 год. По овом закону, гласање није било непосредно као данас, већ посредно по чл. 32. истог закона, осим општина варошких које су имале ирава на бирање носланика, у којима је било непосредно бирање. За све остале општине важио је принцип посредног бирања, иреко кметова и одборника дотичног среског изборног скупа. У овом ранијем закону помиње се у чл. 43. који одговара садањем чл. 75, закона, да окружна, скупштина расматра — ништи или одобрава изборе за окружне посланике. Ни једне одредбе у ранијем закону нема, да се жалбе изјављују Државном Савету од стране појединаца, како је то предвиђено у чл. 69. садањег закона То је онда но свој прилици изос-тављено, да се таква одредба унесе у закон о пословном реду за окружне и среске скунштине, по чл. 45. поменутог закона, који је закон такође имала донети Народна Скупштина, да ускоро није укинут и сам закон о уређењу округа и срезова, услед измењених политичких прилика. Међутим, у уставу од 1888. год. за време кога је донет закон од 1. ј.ула 1890. год. постоји

иста одредба у чл. 144 тач. 4, која се налази и у садањем уставу, и у том погледу важила су иста лравила, која и данас важе. Да учинимо једно упоређење између садашњег закона о уређењу округа и срезова и оног .ранијег од 1890. Чланови 90, 122 и 157 садањег закона, овлашћују Министра унутрашњих дела, да по решењу Министарског Савета и одобрењу Државног Савета, пропише поступак одредбе о пословном реду у окружним и среским скупштинама и одборима. На много друкчијем становништву стајао је законодавац у закону од 1890 год. који је у чл. 45. ранијег закона доноси ову одредбу: »Народна ће Скупштина, напредлог Министра унутрашњих дела, донети закон о пословном реду за окружне и среске скупштине, на првом редовпом сазиву своме«. Кад се у истини жели, да се окружна и среска самоунрава штојаче укорени у нашем народу, онда садањи законодавац није требао оставити ову власт Министарском Савету — извршној власти, на штету принципа поделе власти, већ је о томе поступку, требао да донесе нарочити закон законодавно тело. Јер овако како је остављено сад, разни Министарски Савети, могу у том ногледу доносити разне одредбе, на штету самоуправе среске и окружне. Тако помеиућемо само да чл. 3. правила о пословном реду у окружној и среској скупштини и одборима, штамцан у броју 207. Српских Иовина од пр. год., који члан говори о избору вериФикационог одбора, и предаји акта изборних, наводи се норед осталог, да се одбору предају све службене и приватне жалбе, противу избора. Израз » ириватне жалбе «, нцје донет у духу устава чл. 144 тач. 4. нити чл. 69. зак. о уређењу округа и зато смо поменули. да Скупштина није требала овластити извршну власт да овај поступак она доноси, већ то је посао који спада у делокруг рада законодавне власти. Није био један случај до данас, да су правилници доношени у противном духу закона и устава, а таку праксу не треба одржавати. Надамо се да нам се неће због оваквог гледишта као чиновнику замерити, јер као год што је важно да Скупштина приликом доношења казненог закона. донесе која су дела казнима, тако исто, не мање је важно, да донесе закон поступак какви се докази траже за кривичну одговорност учиниоца дела. Поступци су важни као и сами основни закони, и на таквом ;је становништву стајао и законодавац приликом доношења првог самоуправног закона раније, а овај је садањи од тога одступио. Члан 3. ових правила, у вези са чл. 85 закона о уређењу округа, може да одведе до погрешног закључка, да се жалбе на изборе могу предавати и окружној скупштини, Али очевидно је, да се молбе и жалбе, какве се помињу у чл. 85. садањег закона о уређењу округа и срезова, не односе на жалве на изборе, већ на оне о којима регаава специјални одбор за молбе и жалбе какав предвиђа ;став троћи чл. 78. закона са свим разли-