Полицијски гласник

БРОЈ 18

ПОЛИПИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 155

чан од вериФикационог одбор!«- о коме,говори чл. 75. закоиа. Какав је иостуаак у иогљеду ове надлежности за среске иосланике? Среске иосланике бирају твдбори политичких општина по чл. 144. закона. На оваку одлуку одборску, изјављује се жалбе надзорној власти, а на решеп.о ове Државиом Савету по чл. 152. закона о општинама у вези са чл. 62. и 144. закона о уређвњу округа. Кад нема жалбе, онда надзорна власт и ову одлуку одборску, као и сваку другу по чл. 85. закона о општинама расматра — одобрава или ништи по званичној дужности. Иа пр. власт ће уништити одборску одлуку, и ову као и сваку другу ако је рецимо донета са недовољним бројем одборника — чл. 83. зак. оншт. А сем тога и сама среека скуиштина на првом састанку после избора расматра избориа акта — ништи или одобрава изборе кад нема жалбе, ако је надзорна државна власт пропустила да учини што јој је дужност. Као резиме целог досадањег излагања то је: Да се жалбе па, изборе окружхшх посланика изјављују само Државном Оавету, а кад нема жалбе, изборе ништи или одобрава сама окружна скупштина. Жалбе на изборе среоких носланика изјављују се надзорпој државној власти, а на решења ове Државном Савету, док кад нема жалбе, сама среска скупштина расмотриће изборна акта — одобрити или уништити избор. Гуча, 1906. год. |И. Ђурашкови-ћ ДЕФИНИЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА ЗЛОЧИНА са гиедишта е^ономског пг. V. А. Вопдег (ПЛСТАВЛ1!) 3. Полни ЗЛОЧИНИ. Већина нисаца, који изучавају однос између економскпх прилика и криминалитета, посветили су највећу пажњу економским злочинима. Сматрајући да полне склОности немају ничег заједничког са економским животом, они су се врло мало или скоро ни мало заиимали овом врстом злочина. Надамо се. да ћемо доказати, да је њихово мишљење погрешно, т. ј. да и полни злочини стоје у извесном односу са економским приликама. Ире свега социјални облици иолног а:ивота (брак и проституција] одређени су, па последњем месту, начином производње. Историја, пам доказује, да је полни живот играо час врло важну, а час опет веома незнатпу улогу. Тешко је претпоставити, да су узроци овога лежали у самом човеку, а не ваи њега. У данашњем друштву , однос између полног живота и економских прилика потпуно је јасан. Сваки зна да је сексуалност, која заузима, знатно место у оном делу буржоазије, која проводи живот у беспослици и раскопга. иоследица овог начина жнвота. С друге стране.опет., нижи интелектуални положај пролетеријата,

узрок је много интензивнијем нолном животу у овој класи. Поред овога и сам зависни положај жене, у данашњем друглтву такође је знатан узрок интензивном развитку полног живота. То је човек, који у цапашњем браку прописује закои. Није наше да опширније говоримо о овој ствари, па с тога се враћамо нашој теми. Као год и остали сро.дни економски злочини, тако исто и ови — полии разликују се знатно међу собом, па с тога смо приморани да о п.има понаособ говоримо. * * * Браколометво. Каже се: » историја својине јесте у исто доба и историја крађе.« МиСлимо, да би се ова класична изрека, разуме се у мало другом облику, могла применити и за браколомство: историја моногамије јосте у исто доба и иеторија браколомства, нјто другим речима значи: нема моногамије беа браколомства. Ако се осврнемо на историју брака, видикемо да је браколомство у изве.сиим епохама друштвеног ]>азвитка сматрано као акт допуштен људима, док су ж.ене због истог кажњаване највећом казном. Разлика и.змеђу садашњости и прошлости у томе је, што се данас за браколомство кажњавају и људи и жене. Могло би се, на први поглед, извести, да главни узрок браколомства лежи у еамом човеку; да је, дакле, антрополошке а не социјолошке природе. Изво^ење ово, ме!)утим, било би нетачно. Кад би г.хавни узрок престуна о којима је реч лежао у самом човеку-, морали би се ови преступи свагда и свуда јдвл.ати неза.висно од средине. Социјологија доказује међ.утим, да није овако, и да главни узрок овим нреступима лежи у структури друштва која, у извесним слојевима,, забрањује човеку да задовољи своје полне прохтеве. Судећи по криминалној стат.истици, пр.еступи браколомства врло су ретки, или их готово и нема. То с тога. што су казнени законици тако удешеии, да је ислеђење ових дела унапред осујећено, и ако су она у ствари врло чесга. Класа друштвена у којој се ови преступи најчешће дешавају,, јесте онај део буржоазије, који проводи жпвот у беспослнци, затим долази пролетаријат, па 'Гек онда мала и интелектуална буржоазија. Пошто се ове личпости не разликују много у погледу урођених им особина., то је.несумјвиво да узроци овим преступима леже у друштвеној средини. од којих су најглавнији ови: а ^ сцлаиање бракова, из рачуна, 6) бесиослен и безбрижан ж.ивот богаташа, и вЦ склаиање бракова из 1 шсто физичких иобуда, т. ј. без. обзџра на интелектуалне факторе. Достаје вероватно, да ће браколомство у будућности бити избрисано са листе преступа. Силовање У свом делу Ђ Нормална генеза. злочина к , нроФесор Монуврије изражава се овим речима о силовању: »Сваки нор-

мални човек био би насилник, кад на другн начин не би могао задовол^ити свој иолни иагон. При свем овом, злочини ови ретки су, из врло простог разлога, што у данашњем друштву има жена и за најружнијо«. Противно економским злочинима, који се највише врше зими а најмање лети, злочиии ови на против достижу своју кулминативну тачку у лето, а минималну у зиму. Узрок овом Факту в[»ло је прост и обичаи: лети се јављају много чешће прилике за њихово извршење. Једно од првих питања, које нам се иоставља кад говоримо о овим кривицама, јесте: у каквом односу стоје оне са браком, т. ј. да ли међу њиховим извршиоцима има више ожењених или нежењених? Прецизан одговор на ово питање даје нам статистика. Она доказује, да међу кривцима ове врсте има много више нежењених, удоваца и расиуштеника но жењепих људи. Очигледно је, према овоме, да брак утиче на опадање ових кривица, а како опет на склапање бракова утичу знатно економске прплике, то је несумњиво да ове исте нрилике носредно утичу и назлочине о којнма говоримо. Јер, кад би економски ноложај допуштао многим личностима да закључе брак у своје време, идеја за вршење ових злочина ие би се, без сумње, код њих појавила. У којој се друштвеној класи пајчешћо врше ови злочини ? Статистика, тврди. да је сиромашна класа најобилнија овпм злочинима. Тако у Италији од 100 злочинаца ове категорије њих 9"2• 1 °/ 0 нрави су убожијаци. Исто је овако и у Аустрији, где овај број износи 91 •>"*„. Није тешко доказати, да узрок овомс Факту лежи у средипи, у којој су ове личности одрасле, и која је, по правилу, равнодушна према полном моралу. Не само рђаво друштво, већ и сам начин обито.вања у овој средини узрок су , да деца пре времена познаду све стране полног живот.а, и да о њему добију сасим друкчије иојмове но деца, однегована у здравој средини. Треба још знаги, да је и алкохолизам један од главних Фактора у етијологији ових злочина. Кратко речено, главни уз].)Оци силовања јесу: економске прилике које сиречавају многе личности да се жене у својб време, потчињени положај жене, алкохолизам, а на првом месту нолна деморализацнја и одсуство цивилизацнје у пајнижим слојевима друштва. Ради потпуности ствари додајемо још, да је силовање код многих иримитивних иарода било сматрано као ио.вреда својине мужевљеве и да је тек у доцније време, са нобољшањем жениног положаја у друштву и признањем њоне индивидуалности, оквалиФиковано као тешка повреда женине слободе. 4. Злочини из оовете и других мотива Поред злочина економских, полних и политичких, постоји још једна, четврта котерија злочина, чији су мбтиви веома различите природе. То су: злочини из освете и детоубиства.