Полицијски гласник

20.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОДИЦИЈСКИ ГЛДСНИК" излази једаипут, а нрема потреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то пајмање за пола године код сиију полндијских иласти и, изџоси: 20 динара на годину за држаина и ошптинска надлештпа, а за све друге претплатнике у опште 12 дииара годишње За иностранство: годишње 24, полугодишље 12 дииара у злату. Поједини бројеви „Полнцнјског Гласника" не продају се. Рукоииси се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на нредлог Министра унутрашњих дела, поставити: за начелника треће класе среза кључког Милорада Томића, но старом, секретара прве класе начелства у пенсији; за начелника треће класе среза орашког, са нлатом коју је и до сада имао, Милана Бранковића, секретара исте клаое начелства округа смедеревског, — по потреби слулсбе ; за секретара треће класе начелства окрута смедеревског Милана Пантелића, начелника исте класе среза орашког, по иотреби службо ; за нолициског писара треће класе среза тимочког Спиру Радивојевића, бившег полицијског нисара исте класе. Из канцеларије Министа[)ства унутрашњих дела, 8. маја 1906. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Пстра I., на предлог Министра унутраши.их дела, а но саслушању Министарског Савета, решено је, да се: Михаило Илић, начелник треће !; 1Ј186'е среза кључког, на основу §. 70. закона о чиновницима грађанског реда стави у нензију, која му по гОдинама слузкбе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 8. маја 1906. г. у Београду.

Укааом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Мипистра унутрашњих дела, а по саслушању Мииистарског Савета, решено је: да се Никола Петровић. цолициски писар трећ.е класе среза тимо.чког, на основу § 76. закона о чиновницима грађанскога реда, отпусти из државне .службе. Из канцелариј.е Министарства унутрашњих дела, 6. маја 1906. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0 «*•НАРОЧИТА КВАЛИФИКАДИЈА ПРАВНИШТВА У 4РЖ авн °Ј с<лужби а с обзиром на начелну иодпојеиост адмиииотративне и судске власти. (нАСТАВЛК) Ади, да се све ово увиди и осуди, иа да се на тој осиови узме учешћа у агитацији са бољим стањем правништва, треба ноприлично жртвовати од сујете; не треба се љутити! Није нама намера да иравнике нападамо. Папротив; ми хоћемо да их морално номогнемо. Писац ових редака доста добро увиђа, колико много и њему недостаје од праве спреме једног савремено и добро образованог правника. Ироучимо себе истински, да би се увидело, шта нам не достаје и шта нам треба учинити дабудемо бол^и. Да, да! Не будимо сујетни! Мило нам је, што млађа пранничка генерација, и ако у веома скромиом броју, почиње да се јавља и да озбиљио наговештава покрет на бол>е. Али то су само изузеци; а желети је, да они постапу правило, а да изузеци представљају само негативни део правништва. Ми говоримо о садашности; а она још не даје разлога, да о правништву говоримо бол^е и друкче! Погледајте оне у Скупштини, како готово стално и готово по правилу морају да ћуте, кад је дебата о чисто правничким питањима, којима владају најосновнији иринципи јавнога права, кад им какав човек просветног Фаха — нроФесор, учитељ или свештеник — добаци какву, можда^ у основи наопачку Фразу, коју или толерира, или за коју није дорастао дати ни најобичнији ириговор правпичке спреме. Читајте уводне чланке у новинама, у којима ћете наћи праве галиматијасе у дисжусији нојединих принципа парламентарне владе или начела самоуправе; читајте законодавну дебату, у којој принципи јавнога права служе као ооновни критеријум за

цео нројекат, који је на дневном реду ; и, ви ћете се згранути, кад у тој дебати вапазите искључиво, и ако са свим произвољно, бачене фразе проФесора и свештеника, а пуну одстјиност правника у целој дискусији. Како нам је било тешко читати Фразе, којима се поједипи посланици или, често, и министри на сасвим ироизвољној основи позивају на поједине стране ауторе вишега ранга, да би доказали исправност својих назора; а правништво, чак за те ауторе и не зна. Јер, друкче се не може разумети њихово ћу•гање и онда, кад те Фразе треба да развију и да Народну Скупштину обавесте и да спасу принцип од беседа, које тај принцип, и ако привидно на некој ауторитетној основи, ниште и дају маха, да се у Скупштини, често најважнији закони, а нарочито политички, доносе на скроз наопачкој основи. која маниФестује потпуну оскудицу системско? аравничког образовања. И ти људи имају право! Можда су они у заблуди, да су не само јаки као проФесори или свештеници, него још и као правници; а наше правништво није ни толико дорасло, чак ни оно, које је у Народној Скупштини, да такве људе демантује и упути на поштовање и разумевање принципа, који они на системској основи не познају, и који им за то није у основи јасан. Ми намерно нећемо да улазимо у конкретно излагање најновијих случајева грубо повређених основних принципа; јер би нас то изазвало, да много дубље улазимо у аргументацију ове ствари, коју хоћемо, бар за сада, само начелно да истакнемо и обележимо. Ако будемо изазвани, вероватно, да ћемо то учинити унарочитој расправи. Али, и оволико је доста да се ствар схвати; а већ наше су ирилике одавно непобитни аргуменат, да ли имамо право. Друга је ствар, што наше правништво то не увиђа; или, што је његов бољи део појмио, да се то не да исиравити, па налази за најцелисходније да ћути. За то, што тај део ћути и што се зло не нападне, за то оно и траје; па ће трајати и дуже, него што битни интереси