Полицијски гласник

СТРАНА 170

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20

земље дозвољавају. Али, да о овом кукњавом преотанемо, па да ое, с обзиром на стање, које се ресултује, вратимо на прави предмет ове скромне расправице. Читајући једну скорашњу расправицу д-ра Милутина Нешића, ми смо и у њој нашли довољно потврде, како је наше правништво постало апатичнб према књизи; како је рад на вишим интересима свога позива готово сасвим занемарило. Тешкоће, да се један једини правнички часопис одржи, и мене, кроз које су такви покушаји пролазили, казују одиста очајно стање, до кога се дошло и преку потребу, да се правништво морално јаче уздигне и да се подстакне на јачу амбицију и на интензивније учешће у јавном позиву, који том Фаху припада. Огромно поље јавнога рада, које припада правништву, и велика важност тога рада за јавне интересе, дају довољно разлога, да се о усавршавању правничког елемента, о његовом модернизирању на основици, која би га учинила што употребљивијим за јавне послове, у велико говори и у свету, у коме је правништво не само далеко одмакло од нашег, него се, можда, ис.пело на највиши ступањ стручности, коју може дати савремена организација универзитетске иравничке наставе. И тамо се, чак, нашло, с обзиром на велику важност, коју има правништво у служби јавнога позива, да треба предузети одлучне и јаке мере, које ће га учинити што пре и што јаче подобним за јавну службу, којој је намењено. Строго теоријска настава, на коју је обраћена пажња на немачким универзитетима, није довољна, да културно немачко царство задовољи са садашњим стањем његовог правништва; и ако је оно, може се без нретеривања рећи, јаче, него ма у којој другој држави. И ово старање није без јаког основа. Сва најистакнутија места у државној управи, целокупна судска власт, сва административна јурисдикција, правозаступништво, па и сви виши и истакнутији положаји у организацији самоуправних власти, ослањају се на правничку спрему, као прву и неодступну квалификацију. Другим речима, практика скоро целокупног државног права у његовом најважнијем делу, у коме оно припада појму државне службе, везана је за правнички Фах. Према томе, квалитет правништва, његова већа или мања морална и интелектуална подобност у вршењу јавних послова, битни је услов за повољно стање јавне службе. У савременој правној држави не може бити речи о доброј државној управи, нити у опште о државној, па да се изразимо још шире: не може у опште бити речи о доброј јавној служби тамо, где нема довољно јаког правништва. Па кад се, због такве важности и потребе правништва у веома озбиљном облику, дискутује у Немачкој питање о томе: како ће се оно што јаче усавршити, и ако се у тој дискусији одаје заслужено признање јакој теоријској настави на универзитетима, шга ли би се, тек, имало да каже за наше прилике ? И поред најбољег расположења, да нашу ствар бранимо донекле самим тим, што је она наша, па да се на тој основи

изразимо о нашем правништу боље, него што је оно по правилу и у ствари; мучно, да би се на разложан и савестан начин могло тврдити, да је наше правништво по спреми, ма и релативно, на висини свога позива, бар кад ја реч о његовој претежној већини. Али, ако је, зар, и лакше констатовати такво стање као Факат, много је теже нитање о томе: на који би се начин то стање дало поправити; а то и јесте главна ствар. Циљ наших даљих разлагања и биће, у главном, претрес овога питања; а на име: чиме би се могло допринети, да правништво показује и у теоријској и у практичној спреми свога Фаха више спреме, и да на тој основи, с нарочитим обзиром на интересе јавне службе врши свој позив са бољим појимањем дужности или у опште са више успеха ? Да би при расправљању овога нитања били јаснији, ми ћемо одмах напоменути, да треба имати на уму главну начелну разлику, која се тражи у спреми кандидата за административни пОзив, за разлику од спреме, која се тражи за судијско-адвокатски позив. Ми полазимо с гледишта, да и ако је иравнички Фах и за најпретежнији део административног позива потребан, да он инак и теоријски и практички мора имати нарочитих одлика, које би одговарале његовој начелној разлици позива у јавној служби. И ако је Факултетска сведоџба потребна и једном и другом, као доказ о правничкој квалиФикацији; и ако, због тога, правничкој квалиФикацији у опште треба у начелу признати компетенцу и за један и за други позив; ипак се организацијом теоријске наставе и практичне спреме и у школи и ван ње треба да зајемчи још и нарочита квалиФикација, која би се за један или други позив захтевала. Другим речима, већ због саме, доста значајне разлике између административне и судијске службе, правништво, које би хтело да ступи у административну службу, мора доказати још и нарочиту квалиФикацију, која се за ту врсту позива захтева; или, која би практици и надлежности те власти одговарала, и то не само у теоријској него још и у практичној страни. С тога гледишта,- садашња подела теоријске наставе у нашем правном Факултету, у колико је ми схватамо, доста добро одговара истакнутом циљу; јер се правнику даје могућност још у самој школи, да обрати већу пажњу једној групи иредмета, која је, у главном, намењена позиву административне власти; или другој, која је више, и у главном, намењена позиву судијско-адвокатеком. А како су обе групе за сваког студента још у школи обавезне, то сваки свршени правник самим тим износи из школе пуну правничку квалиФикацију и за један и за други позив. Сасвим је друга ствар, је ли теоријска настава у правничком Факултету довољно пространа и довољно јака, да правника квалиФикује као теоријски спремна не само у опште, него и у мери, која је потребна, да свршени правник може на критичној, начелној основи владати материјом, која мује у практици поверена. И непозвани, а свакојако и без довољне

спреме, да садашњи систем наставе критикујемо, а најмање на једној системско.ј и научној основи: па самим тим и потпуно удаљени од такве намере, нама је циљ, да констатујемо само тај Факт, шта правнички Факултет, по нашем мишљењу, а. с обзиром на постављени задатак, треба да да, и шта у. вези с таквим ресултатима теоријоке Факултетске наставе треба још захтевати за пуноважно учешће правништва у административном и судијскоадвокатском позиву. Констатујући тај Факт, да она спрема, коју даје само Факултетско образовање, није ни теоријски ни практички довољна за јако, принципијелно схватање и вршење иозива у јавној служби, и то како за један тако и за други позив: и иозивајући се на садашњу спрему претежног дела нашег правништва као не доказ, да то стање треба поправити, ми желимо дати одговора на иитање: Чиме се то стање да поправи.ти; али, при том, полазимо с гледишта, да садашњи систем, бар теоријске правничке наотаве одговара циљу; а остављамо другоме, ко је позванији да питање и с тог гледишта третира. Ми хоћемо из Факта, што нам правник, после свршене школе, није довољно јак за једно интензивно учеш^е у јавним пословима, да извучемо извесне конзеквенце, а у првом реду ту, да се и мерама ван школе, али и у вези с њом, донринесе, да се правништво за учешКе у јавној олужби мора јаче да изради, него што је сада, да оно буде више епремно, него што је прооечно стање знања, које даје сам Факултет; а да се без таквих гарантија не признаје довољна подобност за јавну службу. (наставиће се) Милутин А. Попови11. ШТАМПА У ОЛУЖБИ ИОТРАГЕ

Штампа у културном свету има данас веома јаког утицаја н& све гране јавнога живота, те се с правом за њу вели. да је она осма велика сила. Природно је, да. ни иследник не може умаћи утицају те силе, само је питањо какво ће он становиште заузети нрема томе утицају и како ће га учинити корисним. Иследник који се заогрће плаштом тајанственоети и упорно крије од јавности све без разлике, само што то одговара старом бирократском правилу, не само да тиме ништа не користи истрази, већ јој, на против, може често и шкодити. Највећи дсо дневне штампе иде за укусом читалачке публике, која у новинама најрадије чита на првом месту смртне случајеве и брачне понуде, па онда вести о извршеним злочинима. и судским арет-ресима, за тим остале дневне вести, па онда наставак романа, реФерат о позоришту и веселе Фељтоне, за тим оригиналне телеграме, иолитичке вести и уводни чланак и на иослетку саставе научне садржине. Кад према гоме нублика тражи на првом месту вести о сензационим кривич-