Полицијски гласник

СТРАНА 178

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

'Га немарност влаоти иде по кад кад тако далеко, да поједине ашчије, продавци домаћих производа, бакали и пиљари точе најобичније вино чак и на чашице, а већ литар, полић, сатлик и т. д. — слично сматрају као меру којим се не вређа ни § 28. нити у опште које друго наређење уредбе о механама и каФанама. Решен сам даову немарносторгана озбиљно казним, јер се њоме и нехотице помаже незаконита радња појединих људи, која осетно засеца у интерес механџија и каФеџија, који су и без штете, која им се наноси овим путем, знатно оптерећени разноврсним државним дажбинама. Јер, ако они морају да подносе незгоде због извесних празнина и недостатака законских, докле се ови не измене редовним путем, не морају то подносити и због тога што су власти лабаве у вршењу оних законских наређења, која постоје. Да би се, данле, наређења законска вршила тачно и како треба, ја позивам Управу — начелство — да се преко подручних органа стара да сазна за сваки случај недозвољеног крчмења пића, и строго га кажњава ио званичној дужности. Све жалбе и представке, које есна®и механско -каФански буду чинили у овоме погледу, власти ће узимати у најбржи извиђај и строго поступати по закону с онима за које се утврди да су криви. Са своје стране ја ћу водити рачуна да ли се ово моје наређење врши, па ћу с органима који буду неисправни, поступати строго по закону. Распис овај саопштитити свима полициским чиновницима на потпис, а мене известити о пријему. ГШр. 10753. 16. маја 1906. год. у Београду. * Министар унутрашњих дела, Стој. М. Проти-ћ с. р.

СТРУЧНИ ДЕО НАРОЧИТА КВАЛИФИКАЦИЈА ПРАВНИШТВА у лрЈ^авној с^ду^би а с обзиром на начелну подвојеност административне и судске власти.

(нАСТАВАК) Размишљајући о ствари на тој основи, ми смо у низу разних мера нашли, да би требало загарантовати јачу спрему правништва на двојакој основи, од којих би једна била у томе, да се садашњи систем наставе, овакав какав је, допуни нарочитим практичним, али обавезним делом наставе; а друга у томе, да правништво и после свршене теоријске и практичне наставе на Универзитету, полаже особени државни испит, с нарочитим обзиром на разлику, која постоји између службе административне власти и позива судијско - адвокатског. И ако смо

мало час напоменули, да Факултетску наставу, оваква каква је, сада примамо као довољно теоријско градиво за оиште образовање иравника. за начелну квалификацију, коју даје данашњи законски захтев, да је за иоједине врсте државне службе кандидат свршио иравне науке, ми хоћемо само стуиање у службу да условимо још и једним илусом, који би одговарао иозиву администрације односно иозиву судијско-адвокатском. Пре, него што уђемо у претресање и једне и друге допупе, намењене спреми строго правничког Фаха, потребно је расправити питање о томе, да ли и једна и друга допуна. како она у Факултету, тако и она у облику државног испита, треба да буду различите, или би требале да буду једне исте за оба позива; другим речима, да ли би обе те допуне требале да буду обавезне за све правнике у опште, или свака само за онај део правништва, који би хтео да има квалиФикације само за један, а не оба ггозива. 'Гек кад то постане расправљено, може се с разлогом и са више разумевања ући у претрес главнс ствари на којој би основи обе те допуне требале да добију своју нарочиту организацију. Ово разликовање није произвољно. Треба имати на уму велику начелну, па ако се хоће, још и системску разлику између оба нозива у јавној служби. Док администрација правничког Фаха представља најпространије поље иницијаторског рада, а не скрупулозну примену закона на појављеие конкретне случајеве; другим речима: док се администрација енергичном иницијативом добро схваћених и примењених начела, меша у све јавне односе где год се мисли да може донети корисних резултата, па се при том мора држаги закона само у толико, у колико јој та иницијатива не би била противна, — дотле апликација оудске власти преставља конзервативну ситуацију, коју само конкретни случајеви изазивају, те се само јавља у толико, у колико на те случајеве треба да се примени закон. Разлика је између оба та позива, самим тим, огромна! Наравно, да ми овде не разумемо нашу администрацију, која често, не би имала посла, кад јој не би давао акте деловодни протокол и регистар. За снажну примену иницијатпве потребно је довољно познавања начела, која владају у целој области дотичне административне гране. У колико је административни чиновник на истакнутијем положају струке, укојој служи, у толико треба да је са начелном спремом јачи. На сваком положају административног чиновника, који одговара за службу надлештва у коме је, чиновника, у коме је, у главном, надлежност таквог надлештва на законској основи изражена, мора стајати сасвим оправдана, управо обавезна законска претпоставка, да он дужности тога положаја довољно појима. А појимање дужности за такве положаје значи : да он има сву потребну суму знања, које је иотребно, па да се у свима односима своје надлежности јавља и дејствује с успехом, с пуним разумевањем своје надлежности. Међутим, његова је

надлежност не само да добро врши задаћу своје непосредне надлежности, задаћу коју односно надлештво само отправљ.1, и за коју све остале нису гтадлежне, него још и ону другу, која припада нижим надтештвима исте гране, према којима се оно јавља у надлежности инспекције. Да би у овој мисли били јаснији, добро је, вероватно, да се послужимо примером. Тако, на пример: узмимо положај начелника окружног као представника окружног начелства, па самим тим и надлежности, која начелству припада, начелник окружни има неке послове непосредно да врши, јер припадају искључивој надлежности начелства, као на пример : давање дозвола за употребу воде, или други какав посао. Али сем тих послова, начелство има и другу врсту строго инспекторске природе, а на име: да се за сва административно-полицијска и самоуправна надлештва јавља као надзорна власт. У огромном броју односа, а у овом другом смислу, начелство може својом иницијативом издавати многе наредбе, било по грађевинским, било по санитетским, било но другом ком делу своје надлежности. Хоће ли оно, било у једном било у другом односу показивати иницијативе зависи много и од начелника окружног и од шеФОва појединих његових стручних одељења, преко којих се он, као иредставник надлешгва, искључиво за такве стручне послове и јавља као старешина. Јел' те, да није све једно : ко ће бити начелник окружни, а ко ће бити шеФ грађевиноког, односно санитетског одељења у начелству и т. д.? Може начелство у свима тим одељењима урадити много својом иницијативом; а може и да не уради ништа, ограничавајући се на акте, који долазе из општине или среза и по којима се нешто мора радити, а не истичући никакав рад по својој иницијативи. Међутим, за административна надлештва, иницијатива је главно, а обична администрација која није у вези са иницијативом, или њен резултат, сиоредна је ствар. Ако је овај пример недовољан, могли би узети још који, ма да ми, на егземпларна објашњења у оваквим расправама, немамо много воље; јер претпоотављамо само онај део читалаца, који ствар и на строго начелној основи може и треба да разуме, и коме, због тога, нарочити разлози и обавештења у облику примера нису потребни. Узмимо као други пример, положај начелника Министарства. Ма колико да је непосредни представник надлештва, кад је реч о Министарству, односни ресорни Министар, те бар по сасвим разложној претпоставци, најјача моћ иницијативе овоме и припада; ипак, а за наше прилике то нарочито вреди, за сав круг строго службене компетенце Министарства, начелник је све и сва. Кад је и ресорни Министар толико јак, да он може уносити иницијативу бар у основним полазним тачкама своје ресорне службене надлежности, у толико боље, иа ио иравилу тако треба и да буде; али, зар се у нас, много вигие него у другом свету, није одавно пропагирало, па и навикло на друго једно гледиште, да је Министар