Полицијски гласник

СТРАНА 188

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22

за и аротив сдободне воље, и то ћемо најпре узети први и главни доказ за олободу воље у претрес, на име доказ слободне воље из непосредне свести наше о слободи наших вољних радњи. (наотавиће ое) Д-р Бранислав ПетронијевиЋ. 'ОМРТНЕ И ТЕЛЕОНЕ КАЗНЕ по старом српс^ом за^онодавству

На преступе и на казне друкчије се гледало у старо време а друкчије данас. Данас се под преступом разуме радња или дело које учини појединац или више њих против друштвенога норетка, који је држава установила. Али како је поредак у држави заснован на законима, који су обвезни за све грађане једне државе, то је онда свуда усвојено да је преступ парушење закона. Спољна Форма преступнога дела јесге увек насиље или обмана. У погледу лица, нрема којем је преступ учињен, преступ се јавља свагда с карактером принуде. У насиљу је принуда очигледна, а у обмани такође је принуда, само прикривена, маскирана. Међу тим у старо се време гледало на преступ као на материјално зло, као на материјалну штету, коју је претрпела нека личност. Али у старо време, пре оснивања држ,аве, личност се губила у заједницама крвнога сродства, у браству или племену. Отуда и материјална штета нанесена једном лицу у исто је време и материјална штета оне заједнице, којој дотично лице припада. С тога преступ или обмана према једном лицу узима се да је у исто време и према целој оној заједници крвнога сродсТва, којој дотична личност припада. Као год што се у старо време друкчије гледало на преступ, тако се друкчије гледало и на казну, особито за оно време, кад је у уређењу друштвеном нревлађивало уређење крвнога сродства. У данашње време за преступ или за обману казни држава према прописним законима и казна има јаван карактер. Држава сама води рачуна о преступницима, сама их истражује, гони, огггужује, једном речи сама руководи целокупну радњу нротив њих. Свака казна, коју данас државни органи на основу закона изричу против преступника, састоји се у неком ограничењу према преступнику или у каквој непријатности илинајпосле укаквој патњи. Патње могу бити разне: лишавање слободе или телесне казне и т. д. У сваком случају кривац данас испашта по вољи државе, дакле по вољи закона. У старо време то није тако било. У старо време ред је сасвим обрнут. Првобитне казне имају искључиво приватан карактер. Преступнике не кажњава држава већ приватно лице, које је претрпело увреду или штету, и понајпре кажњава она заједница крвнога сродства, којој припада лице, које је претрпело штету или увреду. С тога се и јавља казна на овом првом ступњу друштвенога раз-

витка у облику освеге, те је освета према томе првобитни облик казне. За осветом долази мекши облик казне, а то је отџуа у смислу новчане награде пострадаломе или његовим сродницима. И откуп је такође приватан облик казне. Тек током времена, постунним развићем и утврђивањем државе, ова се стара, да сама води рачуна о нреступницима и о кажњавању нреступника. И тако током времена и кажњавање је добило јаван карактер. Овде да наноменемо само толико да ни казне ни преступеније створила држава, и једио и друго су старије од државе. Било је иреступника и кажњавања и пре иостанка државе. * * * После овога краткога увода о старом и новом гледишту на казну и нреступ да приђемо ближе казнама и кажњавању. Напоменусмо мало час да је освет а по времену први облик казне. То је казна која прати крвну организацију људскога друштва. А чим почне да се утврђује политичка организација, чим иочне да се јавља суд у име државе с писаним законима освета сваке врсте, па и крвна освета, губи свој терен и нестаје је као особина која се губи заједно са крвном организацијом. И ако мислимо да другом приликом оиширније говоримо о освети а особито о крвној освети , инак ћемо и на овом месту истаћи неке особине освете у онште, па ћемо онда видети како је то било у нашем старом друштву узгред помињући и неке остатке по неким нашим крајевима, где се крвна освета још одржала. Крвна освета-постајала је у време кад не беше државе ни државне власти, већ кад постојаше друштво, које је основано на крвним и сродничким везама; кад не беше закона већ кад у друштву владаху обичаји, који имађаху силу данашњих закона; када није било никакве законске одговорности ни суда, али када поштење и гера беху толико јаки и тако силни да надокнађиваху у неку руку оно, што данас дају закони штитећи друштво од зла и преступа. Крвна освета и у оиште свака освета јесте варварски обичај али у основи својој здрав, јер тражи да се правда задовољи. Како се личност у друштвеним организацијама крвпога сродства губила у ону заједпицу, којој је припадала, то је и преступ, који је учинила каква личност, падао на целу ону заједпицу ннр. на браство убице или на племе. По томе су и сви чланови браства или племена убице били одговорни за преступ. Исто тако сви чланови браства или племена, којима је припадао убијени, били оу дужни да се свете. Крвна освета постојала је код свију народа у старо време, па, разуме се, и код старих Словена. Лако је онда разумети што ту врсту казне за преступе налазимо и код Срба но доласку њиховом на Балканско Полуострво. У старим нашим спомевицима израз за освету јесте МћСТК, а у данашњем руском језику месп. В. Сергејеви&а, професор Петроградскога Универзитета заисторију рускога права, вели да је освета (меств)

право пострадалога или његових сродника да траже накнаду за претрпљену пггету у оноликој мери, колико под утицајем раздражених осећаја он (односно они) налази за потребно. Према томе освета је чисто субјективна казна, пострадали је одређује према мери својега увређенога осећаја. Ствар зависи од темперамента пострадалога. Један може бнти увређен много јаче каквом ситницом, док други много мање јачом увредом. Према томе оовета је казна врло. неједнака јер увек зависи од субјективнога схватања пострадале личности односмо његових сродника. 1 ) Сама словенска реч МЂСтип или мстип значи нападати на противника, наносити му ударе, убијати. У нашим старим сиоменицима, особито у онима иисаним под утицајем цркве и црквене образованости, помиње се освета, али она је остављена Богу без сумње на основу библијске изреке : »Освета је моја, рече,Госнод". Тако налазимо израз: „ мвстб Божш , (освета Божја) или „и да му јест мустникЂ Господ Бог«. У српском народу цостајала је освета и пре писанога законодавства, дакле пре организовања сриожеЈ државе; портојала после проиасти старе сриске државе. Истина да је тај обичај сузбијала и црква и држава, али је он тако јак био, да је преживео српску државу и, кад је нестало српске државне власти, кад је српски народ остављен сам себи почео опег живетн патријархалним животом, многи су се стариобичаји обновили у свеколикој снази својој, те су имали онај исти утицај, који је постојао и пре иостанка српеке државе, државне власти и писаних закона. Освета је постајала и у Србији и у Црној Гој)И тако рећи до јуче. А постоји данас још у Старој Србији особито у иризреиској, ђаковачкој и пећкој нахији. 2 ) У сриском иароду постала је и пословица: »Ко сб не освети, он се не посвети". У Црној Гори држало се да је освета Божја заповест која потиче из самога »Символ Вере", јер је прост иарод разумео речи: Св^та отб свЗзта В5ога истина као да значе : „Света освета Божја истина". 3 ) Исто тако и Арбанаси мисле да је освета или' враћање крви за крв оотала из закона Луке Дукађина, који се мора ноштовати. Ј ) Освету није изазивало само убиство, већ и сваки други ирестуи. Могло се светити и за повреду и за срамоту, за псовку, за прељубу, за оштету. Тако на пр. данае се свети у оним крајевима где живе измешани Срби и Арбанаси : за узимање образа девојци, за ванбрачни сношај, за самовол^но отпуштање брачне жене,за повраћај датога прстена од стране девојке, за преотет лов, често путаиз какве предрасуде нпр. да неко пошље своје ичеле на туђе да оне туђе кољу и мед преотимају 5 ) и т. д. ') В. Сергћвичт,. Лекц1и и исД'ћедован1а ио древноИ исторји рускаго права. С.П.Б. 1894. -222 — 223. 2 ) Др. С. ТројановиА и М. Гајић. Крв и умир код Срба и Арнаута Београд. 1901. стр. 4 и 5. 3 ) 0. ВоуШб. 2Богп1к засјаз. ргау. оћјсаја и т. д. 2а§ге1). 1874. стр. 577. *) Др- С. Тројановић и М. Гајић, на истом месту стр. 18. 5 ) на истом месту стр. 8. 11 и т. д.