Полицијски гласник

ВРОЈ 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАПА 189

Крвна освета учинила је више ала роду људском него еами ратови. То се лако може увидети само ако се за тренут сетимо племенске борбе у недавној прошлости која је потицала због крвне освете и која је и сатирала Црну Гору и Брда, И данас, како прича један озбиљан путник у Горњој Арбанији, 25—7з°/ 0 не умире природном смрћу. Он рачуна да годишње ПОРИВе у Арбанији 3.000 људи од крвие осђете. в ) У исТорИјском развоју крвне освете јасно се могу опазити извесне Фазе. Она је најгрубља у првом периоду свога развитка, то јесте кад ое тражи крв за крв, дакле кад Се бије на живот и смрт. Други период наста.је кад почињу мекшати друштвене нарави, кад Колико толико иочне пробијати у друштво правна свест. Тада се крвна освета ублажује, те се место крви, место Мртве главе завађене стране могу и На други начИл измирити. Ту већ настаје Друга, врста казне а то је откуа, кад се убица за крв убијенога Откуаљује. Трећа је Фаза, у исто време и најморалнија кад између рода убијенога и рода убице Дође до заветовања, те се Завађене стране меСто освете ороде било да се само окуме Или иобратиме без икакве материјалне накнаде.') Откуа је плата увређеноме или његовим сродницима за учињени преступ. Ова врста казне и ако је втара, и ако је дуго иостојалаупоредно скрвном осветом, опет је много млађа во нвстанку своме од крвне освете. Откуп је временом сасвим потискао освету код извесних група нлеменских и код неких народа. Врло је занимљиво Пратити како се од старих и сурових обичаја, где влада правило крв за крв, увреда за увреду, постепено одступа и прелази блаЖем облику, кад се крв замењује вткупом. У том случају мења се гаедиште и кол убице и код сродника и браствеНика убијевога. Убица долази до убеђења да је шегов поетуиак рђав и моаи сроднике убијеиога да му онроете под условом да им даде наннаду за проливену крв онолику, колику одреде добри људи с једне и с друге стране. У том случају увређена страна држи да је испод достојанства проливати крв човека, који се каје и који сам доноси своју главу и предаје у руке увређене стране. Тако из германских старих споменика наводи се у историји права један од случајева, где је убица дошао до убеђења да је њеГов поступак —: убивши човека — рђав. С тога се каје. Одлази сам оцу убијенога и нуди му новац за крв убијенога сина. Отац одбија да прими новац, говорећи како он не жели носити сина у новчанику своме. Тада убица положћ главу на колену ожалошћена и увређена оца с речима: ,>ево моје главо«. Отац не хтеде сећи покорну главу, и ствар се Сврпшла тиме што је он одусгао од освете и прнмио дар у новцу.") ВиДећи, дакле, да се убица каје за учињено зло Дело, и ако је по обичају имао потпуно право да тражи главу за главу, одриче се освете и пристаје на откуп. (Иаотавиће се) Миленно Вукићевић. 6 ) на истом мевту отр. Т>. *) ва »стом месту стр. 18 ®) В. (ЗвргЉвичЧ). Лвкцш и нелћдоаашл.. Стр. '227.

ДЕСЕТЦ КОНГРЕС међуиародиог Ј^римииа^истичког УДРУЖења — држан од 29. августа до 2. сеитембра ир. год. у Хамбургу (нАСТАВАК) 4| V. Конгрес у Антверпену. — 25. до 30. јула 1894. по новом 1. Која метода изгледа као најпогодНија за организацију једне научне и једнолике статистике поврата? Одлука није донесена. % Која метода изгледа као најбоља за статистичку обраду добијених ресултата у разним земљама о заштити отпуштених робијаша ? Конгрес међународног криминалистичког удружења сматра за сада за немогуће, да се права научна метода за статисгичку обраду ресултата заштите отпуштених робијаша усвоји. Међутим удружен.е сматра за особито корисно, да се иериодично приређују анкете и препоручује свима оним друштвима, којима циљ то допушта, да штампају опширне годишње извештаје о томе. Оно је у осталом мишљења да ће врло мали број друштава од годишњих публикација таквих извештаја одустати. На коју би се категорију осуђеника могао евентуално прнменити систем неодређеиих кривичних осуда? Коначна одлука иије донесена. 4; На који се начин може изврШењо казие слободе нарочито оних кратковремених јаче (с јачим дејством) извести ? Међународно криминалистичко удружење изјаснило се у принципу за иооштрење, нрописа о томе, али коначна одлука није донесена. VI. Конгрес у Линцу. — 12. До 14. августа 1905. по новом. 1. Утицај нових кривичноправних погледа на законодавну обраду иокушаја и саучешКа. Међународно криминалистичко удружење изражава жељу: да законодавне одредбе о иокушају и саучешћу буду у хармонији с принципима личне одговорности и заштите људског друштва. Желети је и за препоруку, да се до идућег конгреса проучи питање које с оба питања у тесној вези стоји: о кривичноправној урачунљивости и одговорности злочинца према законодавству у разним државама и онда оно учини предметом дискусије.

2. Убиство из сладострашћа (Ви81 ;тог(1) истралсивано антрополошки и социолошки. Међународно криминалистичко удружење изјављује жељу, да се састави анкета и да опа предузме проучавање тог питања уз сарадњу д-р Лепмана. 3. Стручно образовање практичног криминалисте. Да би криминалисте стекли више образовање а нарочито за свој практичан позив стекли јачу спрему, желети је, да ое не ограниче само на текст кривичног закона, већ се уз то препоручује — било Факултативним курсевима за ђаке, било нарочито устројеним курсевима за практично правнике — да допуне и темељитије прибаве знања, која се односе у главном на опште узроке злочина, на карактеристику злочина у свету и на најбољи начин извршења осуде. Извршном одбору оставља се да подпесе извештај о устројству криминалистичке паставе у разним државама и о средствима за њено усавршавање. 4. Да ли ваља проширити сумарни кривични поступак, разликујући оне у поврату од оних, који еу први иут извршили злочин? Ради темељптијег одговора на ово питање ваља на дневни ред идућег конгреоа ставити питање о појмљивом ограничењу кажњавања и кривичног сузбијања истуна. VII. Конгрес у Дисабону. — 21. до 23. апрнла 1897. по новом 1. Истуии. Појам, казна, поступак. [Јретрес тих питања одложен је за идући конгрес. 2. Задатак транспортације под дапашњим нриликама. Конгрес међународног кримпналистичког удружења држан V Лисабону усваја одлуку међупародног ненитенцијарног конгреса држаног у Паризу 1895. о транспортацији. Транспортација сједињује у истини битно услове казне, још више, она може и ако бесумње као споредан ипак доста моћан Фактор да буде у напредовању тек пониклих колонија. 3. Покушај. Претрес тога питања одложен је за идући конгрес. 4. Постуиање с младим злочинцима (казна, поступак) Одлука није донесена.