Полицијски гласник

СТРАНА 202

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 24

најважнији облик семинарне наставе, у коме ће се практички и теоријски разрадити и усавршити онај део правничке интелигенције, који има и жели да има највише подобности за стручну проФесионалну студију предавања, предавања после којих ће се моћи јавити као стручни и необично јаки, готови не само као чланови, него, ако хоћете, и као предстаиници правничке нроФесијс, којој припадају, па било да је то адвокатски, било професорски, било политичко-административни, било судијски позив ! Као што видите, лепа ствар! ЈУЈи само жалимо, што наша подобност не иде дотле, да у овом смислу можемо говорити шире и што одређеније о самој реФорми правничке Факултетске наставе ; јер опет наглашујемо, да ми и немамо намере констатовати, а још мање предлагати конкретни облик реФорме, у који би наша Факултетска правничка настава требала да уђе. Ми хоћемо само да констатујемо, да оно за практичке правничке позиве није довољна, те да тиме образложимо прави смисао наше теме, да правнику и иза свршених Факултетских студија треба да се да нарочита проФесионална спрема. А да тај циљ не би изгледао неуместан, и да се не би схватило да се наслања на произвољно узете разлоге, било је потребно да се увиди, да Факултетска настава, онаква каква је, није довољна чак ни у земљама, где је правничко школско образовање најјаче — у земљи, као што је Немачка. И истој цељи, ми наводимо у ирилог ове расправице и мишљење Д-р Блуме, проФесора универзитета у Марбургу. Износећи мисао о томе, да треба смањити број часова намењених строго романистичкој правничкој методи, другим речима, да треба смањити број часова За изучавање историјског, а нарочито догматичког дела римског права (»пандекте®), и полемишући због тога са Д-р Ленелом, проФесором Универзитета у Штрасбургу, Д-р Блуме наводи, поред осталог, и следеће: »ја сам гледишта Штамлера и многих других, да теоријска излагања треба везати са практиком, али у којој се ,неће толико много обраћати пажња иримени права на правне случајеве, јер је то ствар семинара, колико у познавању нравне науке на практичној основи, која ће код студената створити уверење, да право није мртво слово већ свежи живот, који цвета®. Овај, дакле, и ако умеренији предсгавник практичног дела правничке наставе, ако и не тражи семинаре, ннти му је то могла бити намера, с обзиром на тему, коју расправља, ипак налази, да је веома нотребно да нагласи, колико је много потребно спојити теорију са практиком, живи нрактичан пример, који даје садашњост, у место суве теоријске скрупуле, која о таквом живом примеру садашњо сти не води рачуна, али због чега и остаје само тамна, строго теоријска скрупула, која у мозак или не продире или само толико површно, да се или не разуме, или ако се разуме, да се врло брзо заборави. Противник овог истог писца односно главне ствари, о којој су полемисали, а на име : присталица системског излагања историјског, а нарочито догматичног дела

римског права, а то значи присталица романистичког правца наставе приватнога права, д-р Ленел и сам удара доста одређено и веома снажним гласом једног ауторитетног проФесора на потребу , да настава буде што јача и у њеној практичној страни. У том смислу, он нам даје следеће цитате: »римски правници били су практичари, а никако и људи од науке; методе у јуриспруденцији, ствар је садашњости. Оно, чему се ми чудимо код једног Јулијана Целзуса, Папинијана, то није њихова метода, него њихов несравњени практички геније ; и ма како високо ценили још и вредност, коју даје и коју ће давати настава римскога права за тохничко правничко школовање — о чему сам на другом месту говорио — ми се занимамо овом студијом у првом реду не због њеног педагошког циља, иего за то што је наше садашње право, а то исто вреди и за будуће, произашло из римског права, па се искључиво на тој основи, дакле на основи римског права и- може научно интерпретирати!« А већ поменути писац д-р Блуме, стављајући питање : да ли је систем дојакошње немачке правничке наставе био целисходан, — овако одговара: »одговор иа ово питање дају тужбе практичара о оскудном образовању правништва, тужбе наставника на немарност студената, али тако исто и тужбе студената о пустињској празнини правничких студија.« Али, је ли потребно, да се служимо и јога опширније изложеним мишљењем и ових и других писаца првога доктринарног ранга, да констатујемо Факат , да се осећа веома жива потреба, да треба известп реорганизацију правничке наставе, и то у главном на основи, да се њоме зајемчи не само довољног теоријског штофа, него још и јака практичка страна наставе, која ће допринети да учеиик једновремено са упознавањем приицина, или бар за време док је у школи, добије појам о њиховом правом смислу и ирактичком значају, још и с гледишта примера, у којима ће се односна начела практично изразити, и помоћу којих ће бити приступачнија разумевању и употреби правништва не само у огппте, него чак и са гледишта иозива, у коме, после свршених школа, имају да служе. (иаетавиће ое) Милутин А. ПоповиЋ. 0 С10Б0ДИ ВОЉЕ И 0ДГ0В0РН0СТИ

(НАСТЛВАК) Највећи и најјаснији нример у коме нас иаша свест вара преставља стање сна. У сну сваки од иас мисли да су објекти, које у својој свести опажамо, несумњиво реални т.ј. да доиста ван нас постоје, односно да им одговарају реални објекти ван нас. Међу тим чим се иробудимо ми на мах увиђамо, да нас је нагна непосредна овест варала, да смо ми придавали егзистенцију објектима наше свести коју они нису имали. И овде разуме се објашњење варања наше свести може лежати само у томе, да се с једне стране

увиди да су објекти нашег опажања само објекти нашег опажања, само објекти наше свести и да не постоје ван нас, и с друге стране да се на основу тога увиди, да нас наша непосредна свест као таква ее вара, већ да нас она може варати само у односу на егзистенцију ствари ван нас. У сну на име јавл>ају нам се у свести слике истих оних предмета, које и на јави опажамо, само у сасвнм новим комбинацијама; слике сна су за свест и у свести сна исто тако реалне као што су реалне и слике јаве за свест и у свести јаве; само што сликама јаве одговарају стварни предмоти спољног света, доксликама сна не одговарају никакви стварни објекти ван нас, и само у томе и једино у томе и састоји се илузорност и нестварност сна. Пошто смо тако видели, како и у ком нас смислу наша непосредна свест може варати, настаје питање : да ли нас наша непосредна свест о слободи наших вољних радњи исто тако не вара, као што нас свест вара иредочавајући нам на пример да је штап у води преломљен, док он у ствари није нреломљен ? У одговору на ово питање лежи решење проблема слободне воље. Јер ако нас наша непосредна свест о слободи вара, онда слободе воље у ствари нема, онда је свака промена одређена и изазвана једном претходном променом; а ако нас наша непосредна свест о слободи не вара, онда слобода воЈве постоји, онда вољна промена није изазвана никаквом претходном променом, онда је вољна промена промена која сама од себе иочиње. Али ире него што пређемо на расправљање овога иитања, треба истаћи једну важну разлику, која постоји између неварања свести у односу на слободпу вољу и неварања свести у случајевима напред наведеним, разлику којој неби одговарала никаква битна разлика кад би нас свест у оба случаја варала. Јер ако нас наша непосредна свест о слободи вара, онда је то варање у главном исте оне врсте које и варање нашег опажања преломљеног штапа у води : наша непосредиа свеот о слободи само иас онда на име може варати, ако узроци, који одређују наше вољне радње, леже потпуно ван нас тако да их ми никако и не опажамо, јер само у том случају наше непосредно опажање волших радњи иије потпуно конгруентно са стварном природом тих ВОЛ.НИХ радњи, пошто само један део њихов пада у свест а један остаје потпуно ван свести. Међу тим ако нас наша непосредна свест о слободи не вара, онда то неварање не значи више иотпуно слагање нашег опажања са стварима спољнег света (као што је то случај са опажањем непроломл.еног штапа) већ значи нросто саму апсолутну стварност наше непосредне свести о слободи, т.ј. то неварање значи тврђење да је наша непосредна свест, у колико се јавља као активна у својим слободним радњама, апсолутно реална, т.ј. да је нешто што исто тако по себи постоји као што и ствари спољнег света, које су ван нас, по себи постоје. Друкчије речено, ако се призна да је наша воља слободна, онда