Полицијски гласник

СТРАНА 206

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 24

за тим могућност, да се на мосто где је кажњиво дело учињено осуђују сви они, који су у н>ему суделовали, ма где се они налазили. Ови централни бирои имали би се ослањати на полицијске управе а ваљало би да имају и свој заједнички орган. КореФерент д-р Хоаф рекао је, да је међународни злочинац — злочинац од заната, који свој занат врши у разним земљама. Према томе овамо не спадају међународне скитнице, ни проејаци, па ни проституткиње. Међународни злочинци ироизвод су новога времена; они, су се могли развити само модерним средствима, којима је циљ олакшање новчаног саобраћаја. Са. нолитичким кривдима боље је да се не бави Међународно криминалистичко удружење, јер су ту у питању чисто политичке ствари, које кад би се изнеле на поље нашега проматрања, онемогућиле би сваку реФорму на пољу међународног казненог права. Поред осталога ваља организовати и међународно казнено правосуђе. Главни злочини, који овде дола;<е у обзир јесу крађа и превара, у свима облицима и врстама, ФалсиФикати и трговина с белим робљем. Анархисте отпадају, јер имају посебне разлоге за свој рад. Пошто је опширно разложио и приказао разне категорије међународвих злочинац.а .а специјално лопове, крадљивце банака по благајнама, трговинама. јувелирским. кесароше, крадљивце, цо. железничким станицама, у хотелима, у мењачницама, т. зв. сШ1епаеге,, који дарају к,ад, мењају новац, лозове, који краду на амерички начин, т. ј. на место украдена објекта ставе објект који изгледа ка свим као првп али нема никакве вредности, прешао ј'с и ,на варалице т. зв. ћосћ8(:ар1ег-е код. којих је т.а карактеристична особина да све поједине преваре врше на један исти начин, те брзо падају у руке правди. Даље је истакао варалице са кредитним папирима, коносманима, чековима, онда крадљивце и варалице који узимају аконто, капаре да би закључили женидбу или удадбу, за страно ноданство, за тим оне који по новинама позивају људе да у друштву играју на срећке, који за награду обећавају, да ће у напред казати, који ће коњ код трке победити. Даље су групе: играчи на карте — коцкари — који варају у игри и тражвчСвоје жртве по приморским и континенталним бањама. Као последња група могу се сматрати 1;агсћепеге-и, који се на основу лажних уверења и сведоџаба представљају као слепи и глуви. Варалице раде увек појединце, а ФалсиФикатори новаца и кредитних писама, као и трговци с белим робљем увек у организованом друштву. Средства одбране, која нам данас на расположењу стоје против овако организованога и спремнога непријатеља са свим су недовољна. Државе се не би смеле ограничити само на издавање — екстрадицију — злочинца, већ би се морале међу собом номагати на тај начин, да једна за другу предузме кажњавање. Тиме би се боље штитио интерес државе која казни, него ли законима иротив насељавања. Дипломатски поступак код екстрадиције и

сувише је комнликован и спор, те се тако омогућава злочинцу, да за време умакне испод казне. А узрок томе лежи и у околности, да ни једна држава није обавештена о криминалистичким догађајима друге државе. КореФерент је на послетку предложио, да би ваљало за злочинце од заната одредити строже казне , да би ваљало код поврата узети у обзир и омогућити казну странца за злочин извршен на страни; да би ваљало настати да се изради светски међународни уговор о издавању криваца; да би ваљало омогућити властима разних држава да непосредно опште међусобно и да би ваљало у свакој земљи увести централни биро, који би требали да су у константном додиру, те би измењивали материјал; и на крају крајева, да би ваљало основати централни полицијски орган. 0 овим предлозима развила се жива дебата. Др Мајер ставио се на гледиште д-ра Линденауа, реФерента и непристаје, да се ограниче међународни злочинци на. злочинце од заната. Говорио је још и д-р Ј. ШиловиК, проФ. кривичног права па загребачком универзитету, па онда д-р Хиие, који препоручује боље образовање и спрему полицијских чиновника да би већом спремом располагали у борби против међународних зл-очинаца. Председник конгреса Пренс предл.ожио је за тим оветезе, које су усвојене: I. Као последица модерног саобраћајног варања постали су међународни злочинци у борби против којих се захтевају међународне мере. II. У рвима државама ваља основати централне бирое у циљу борбе против међународних злочинаца. а.) Ови бирои ваља да се наслањају уз главне полицијске управе; 1д.) Они имају скупљати и збирати сва обавештења о међународним злочинцима, те их имају увек међусобно измењивати у сврху превентивних мера као и у интересу казненог прогонства; с.) Они су овлашћени непосредно међусобно општити. Добро би било, да се ово овлашћење даде свима управама, којима је циљ сузбијање злочина. III. Непрекидио знанствено обрађивање материјала сакупљеног по свима централним бироима, ваља да створи подлогу бољега развоја борбе против међународног злочина. На послетку се позива управни одбор да се обрати државама, да оне сазову међународну конФеренцију, којој ће битициљ да се склоии међународни уговор иротив међународних злочинаца. Друге реФерате за сузбијање међународног злочина нрочитали су ђенерални адвокат Француског касационог суда Фејлолеј и шеФ првог одељења париске полицијске преФектуре Анора. (наставиће се)

П 0 У К Е И У П У т и

Полицијска еласт није надлежна за расправу питања о задружном стању појединих лица. Ранко, син Ј. А., из-Дегурића, нанео је телесну повреду В. С., из Ковачице, И за то је пресудом судском осуђен на годину дана затвора, и да плати тужиоцу 600 динара накнаде што је остао онеснособљен за тежачке радове, и да плати таксе и остале трошкове. Ове се досуде нису могле наплатити што је осуђени био малолетан, а отац му, код кога је био у кући, пије хтео да их илати, Доцније, кад је осуђени навршио 30 година и за све време живео заједно са својим оцем, по тражењу приватног тужиоца, среока власт донесе реглење: да се на основу § 5I7. грађанског закона и § 466. грађанског судског поступка, узме у попис део нриновка и приплоДа осуђеног који му од 15 године по закону нрипада. А да би се средством вештака по прописима грађанског судског иоступка могао тај део издвојити, то да се изврши поиис све задружне покрет-ности. Ово решење, по жадби оца осуђеног Ранка, одобрило је начелство окружно, а региење начелства Мпнистар Унутрашњих дела својим решењем од 15. децембра 1904. год. 1Ш 34575. 11о изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да, решење Министрово не одговара закону са ових разлога: По §. 466. грађанског судског поступка, само се осуђеном ио извршној пресуди може узети имање у попис, и изложити продаји. Ну и ако жалилац није осуђен, начелник среза ваљевског по решењу од I 4. јула 1904 године Вр. 6151, а по тражењу тужиоца В. 0-., узео.му је у попис сву покретност. у цељи да средством вештака одвоји део осуђеног Ранка у приновку, узимајући га као задругара жалитеља Ј. А., у смислу § 517. грађанског закона. Томе је се жалилац Ј. противио и наводио, да Ранко као његов син код њега живи и храни се, али није му и задругар, да је све имање његово, и да нема никаквог приновка. Овде се, као што се види, појавило спорно питање у томе, да ли је осуђени Ранко задругар жалиоца .1. А., и да ли има гграва на приновак, а за расправу таквог питања, по чл. 146. Устава, надлежни су само судови, а не и полицијска власт, те с гога она није ни власпа била да решава то нитање и да без пресуде узима у попис имање жалиоца, него је требала тужиоца В. С. да упути на сиор суду, те да се ово спорно питање пресудом расправи. Са иаведенога, и среска власт и начелство окружно, које је одобрило решење среске власти, и Министар унутрашњих дела, који је одобрио решење начелства, но чл. 48 тач. 3. саветског пословника ненадлежно су се упустили у расправу овог питања.