Полицијски гласник

ВРОЈ 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 221

страни осуђивани, само ако испуне услове, који у земљи важе. Први је узео реч у дебати проФ. Еткер (Вирцбург), који мисли, да се рехабилитација оснива на самом схватању народа. Човек коме је за сав живот одузета част предестиниран је за злочинца услед изгубљене части. Говорник је за судску рехабилитацију и то, ако је тражи сам осуђеник а под условом, да се добро владао. Рехабилитација не би могла имати за последицу брисање осуде из регистра, већ би је на против, ваљало у регистар увести. ИроФ. д-р Лист констатује Факт, да је и ироФ. Вернер обратио пажњу на то, да се ваља занимати питањем о рехабилитацији. ПроФ. ван Хамел не сматра да би сведок требао после рехабилитације да прећути одговор на питање, да ли је био раније осуђиван, јер је судији потребан тај одговор, да би могао оценити његову вероватност. Рехабилитација премајавном мњењу зависи од самога народа. Ја сам за гећаћШШшп с1е АгоН; риге е1; 81тр1е, јер не увиђам како је могуће, кад је код застарелости злочина и казни довољно да прође само време, д'а се онде, где се ради само о повраћају части, тражи још позитиван доказ о добром владању. Ко ће тај доказ пружити V Полицијска власт, или сведоџба суседа? Ја мислим, Да ни један ни други доказ не бц били довољно објективни нити кадри служити судији као подлога за решење о рехабилитацији. Код нравне рехабилитације довољно је, да није осуђени дошао у сукоб са казненим законом, па му се последице, а и сама осуда брише из регистра. Није добро учинити рехабилитацију зависном од захтева осуђеника, јер је већина осуђеника неука, те никада неће тражити и тако ће ова установа остати'само на хартији. ПроФ. Хафтер (Цирих) мишљења је, да рехабилитација нема никакве особите важности а интерес кривичног правосуђа захтева да буде могуће суду вазда да ставља питања окривљенима и сведоцима о издржаним казнама. Јавно мњење опет не' можемо васпитати. Д-р Атрот (ЕдберФелд) не слаже се с ХаФтером о важности рехабилитације. Често је једно такво питање -одсудно за цео живот човеков, ма да у интересу правосуђа није потребно. ПоштО је исцрпљена дебата конгрес је усвојио прве две тезе Делакистове, а остале је сам предлагач повукао. * * * ПроФ. д-р ван Хамел реФерише о концентрацији међународне криминалне статистике, те ставља ове предлоге на гласање, који су једногласно и усвојени. 1. Управни одбор међународног криминалистичког удружења цозива се, да сваке године у свом органу публикује ресултате међународне криминалистике у облику и по методи са којом је могућа компарација. 2. На сарадништво се имају позвати начелници статистичких одељења европских држава; чланови

статистичког средишњег одбора у Хагу имају се умолити, да ове извештаје нрикупљају и преправљају за публикацију, а управни одбор има изабрати комисију од три статистичара, који ће му саветом на руци бити. 3. За покриће специјалних трошкова овлашћује се управни одбор да употреби суму од 2000 марака. 4. Статистички ресултати ограничавају се за сада на деликт, који сачињава један од најважнијих елемената криминалитета и чије је туристичко обележје просто и свуда једнако, атојекрађе. Нри том ваља разликовати: а) крађе бе,з насиља против лица: ћ) крађе са насиљем против лица; и с) имају се осим тога навести у колико је то могуће случајеви друштвене крађе. Г). Вројеви се имају односити на осуђена лица; а табеле имају садржаватикако апсолутне бројеве, тако и однос према броју становништва. — Ако је могуће ваља навести и број крађа пријављених властима. 0. Табеле имају ,'садржавати ове појединости: а) доба злочинца; крађе што их изврше деца испод 12 годииа, не треба уврстити; ћ) пол; с) личне односе (неожењеп, ожењен, удовац, разведен); сГј груну, у коју долази место рођења и групу у коју долази место чина. Ту се разликују четири групе места: Места са мање од 2000 становника, са2000 до 20.000, са 20.000 до 100.000 и преко I 00.000 становника; е) проценат злочинаца у поврату. Лопов у поврату је онај који је већ један пут или више пута био ради кра^е осуђен. У једној специјалној рубрипи има се навести доказ по коме је први пут злочинац осуђен. 7. Управни одбор има сваке године саопштити кратак преглед рада свршеног у смислу ових одлука. На послетку је примл.ен и предлог ироФ. д-р Листа да се управни одбор аозове да настави издавање дела »Б^е 81га%е8е1;2§ећип^ <1ег Оегуеп^уаг!; 1п гесМеуег§:1е1сћепс1ег Багв^еПип^ 8 одкогасудела већ две велике свеске изишле. * * * Нри свршетку узео је реч последњи председник конгреса проФ. Мајр и поменувши, како је овај конгрес имао на расположење богат штампан материјал и како су усмене расправе изнеле на видик многу измену мисли. констатује, да је све у главном семе за будућност, које је посејано да никне једнога дана, као законодавни рад. Са тиме је десети међународни криминалистички конгрес у Хамбургу завршио свој плодан и користан рад. На жалост — ни једног Србина на њему није било! * * *

У жељи да би се и код нас основао одбор међународног криминалистичког удружења, овде доносимо његова, основна правила, које је усвојио конгрес у Лисабону 1897. године: Чл. 1. — Међународно криминалистичко удружење засгупа. мишљење да ваља не само злочин већ и средства, која се имају противу њега употребити, проматрати не само са праћнога него исто тако и са антрополошког и социјолошког гледишта. Оно поставља себи за задатак научно истраживање злочина, његових узрока и средстава за његово сузбијање. Чл. 2. — У свакој земљи може се основати збмаљска група. Чланови земаљске групе бирају себи одбор који може прире1)ивати земаљске скупове. Члан одбора кога, земаљска група означи има права гласа и решавања у главном одбору удружења. Чл. 3. — Главни одбор удружења састоји с.е из четири на конгресу изабраних чланова и из представника земаљских група. Сем тога може се тако образовани главни одбор попуњавати и члановима удружења из свих земаља у којима земаљске групе нису ни образоване. Чл. 4. — Општи зборови или конгреси међународног криминалистичког удружења држаће се у местима и"у времену кад главни одбор то одреди. Он одређује и суму, коју учесници на конгресу и то како од чланова тако и нечланова имају плаћати. Он утврђује и дневни ред. Чл. 5. — Главни одбор састаје се један пут годишње и то или у Паризу или у Верлину, и то, кад он реши о времену. Чл. 6. — Годишња чланарина износи 10 Франака у злату. ј 0 в. б. [vi.

ПОУКЕ И УПУТИ За распрзву спорних питања, проистичуЂнх из уговора о трампн непокретног иглања, није надлежна полнцнјсна власт већ суд. Живојин М., из Метлића, писменом својим од 14. Фебруара 1905. године представио је власги среза поцерског, да је његову земљу, звану »Баре,« беснравно заузео и ужива Степан М., из Метлића. За доказ о својини номенуте земље, поднео је на увиђај оригиналну тапију, потврђену шабачким првостепеним судом 1. септембра 1894. године Бр. 9738., — паје молио, да среска власт искључи Степана из државине поменуте земље, и уступи је њему, Живојину, као сопственику. Тужени Степан изјавио је да не пристаје уступити земљу тужиоцу Живојину, из оиих разлога: 1. Што су они, по решењу старатељског судије шабачког првостепеног суда од 27. јануара 1895. године Бр. 2153, изврпшли трампу иоменуте земље, али да Живојин, и ако је био дужан према решењу старатељског судије да пренесе тапију ове земље на њега — Степана, он то није учинио, и 2. Што је право својине Живојину застарило, пошто земљу ужива већ 13 го-