Полицијски гласник

ВРОЈ 28.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„П0ДИЦИ<ЈСКИ ГЛДСНИК" излазп јрданпут, а прома потроби и пише иута недељно. Претплата со пола-же у напред, и то најмање за иола годпне код синју нолицнјских власти и износи: 20 динара на годину за државпа и онштшгска надлештпа, а за све друге нретплатнике у ошпте 12 дипара годишње За ипостранстпо: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Иолицијског Гласннка" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Њоговога Воличанства Краља Петра I., на ирсдлог Мшикстра унутратњих дела, одликовани .су : Орденом Велог Орла ПЕТИМ РЕДОМ : Бранимир Ј. Рајић, начелник округа пожаревачког, и . . Ђурица Ц Ђорђевић, начелник округа ваљевског. Из канцеларије Министарства унутрашн>их дела, 29. јуна 19.06. г. у Београду. Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дола, поставнти: за начелника друге клаое округа крагујовачког Ћор^а Ненадовића, начелника треће класе истог округа. За чланове друге нлпсе Уараве вароши Београда; Милана Ценића, вршиоца дужности члана исте управе, у рангу среског начелника трећо класе; Владимира Ст. Максимовића, начелника треће класе среза полсаревачког; Димитрија Михаиловића, вршиоца дужности члаиа исто управе, у рапгу среског пачелпика трећ.о класо; за начелника друге класе среза моравског Крсту 1'адовановића, начелника треће класо иетог срвза; за начелника друге класе среза таковског Тодора Стошића, начелиика треће класе истог среза ; за начелника друге класе среза јабланичког Светислава Мишића, начелника треће класе истог среза; за начелпика друге класе среза лепеничког Сретена Јовановића, начелника треће класе истог среза;

за начелпика друге класе среза грочанског Милорада Пешића начелника треће класе истог среза; за сскретара друге класе начелства округа пожаревачког Љубомира Илића, секретара ирве класе по старом закону истог начелства. Из капцеларије МиниСтарства унутрашњих дела, 27. јуна 190С. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за лекара среза сврљишког, округа нишког, д-р Милана Вукићевића, санитетског поручника у оставци. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 29. јуна 1906. г. у Београду. Указом Његовога Величанства Краља Потра I., па предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се Д-р Стаиоју Мпливојевићу, лекару среза деспотовачког у важи оставка, коју је поднео па државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 27. јуна 1906. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, иа предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за ииспектора треће класе Министарства упутрашњих дела Дрвгутина Тодорића. окружног начелника исте класе у пенспји; и за благајника Министарства унутрашњих дела, са платом од 404.1-60 динара на годину, Николу Митриновића, члана прве класе управе вароши Београда Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 30. јуна 1906. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО НАРОЧИТА КВАЛИФИКАЦИЈА ПРАВНИШТВА У државној с^лукби а с обзиром на начелиу додвојеиост административие и судске власти.

(НАСТАВАК) Међутим, ми баш од тога јако натИхМо. Цео наш јавни живот иоглавито од тога и нати. јер се свуда унело сваштарство и површност, а нарочито на позицијама правничког Фаха, важнијег ранга. Осмотримо ма и летимичним погледом истакнутије иозиције и иравосуђа и администрације. Немамо ли тако честих примера убедљиве доказне вредности, да се на уиражи,ење позиције иницијаторског положаја по превасходству иостављају људи често без Факултетске квалиФикациЈе у опште, па чак и на по.зиције, на којима се нарочито истиче потреба савремених реФормпих планова ширег значаја, реФррмних планова, који категорички захтевају добро познавање административршг права као прпу претпоставку за успех. ствари. Да ти примери нису и сувипте свежи, ми бм парочито означили њихоцу садржину, те да се на конкретнији начин, али и.непобитно, открије сва морална и иолитичка иразнина државно-правних мисли нашега доба. Али ми то нећемо да чинимо, јер је запостављање начела у државној служби, а на тој основи, и њено компромитовање, не само одвећ честа појава, него управо систем, иротив кога се више и не бунимо. Није ли, у нас, постало нравило да се и иајважнија установа административно-нолитичке природе, која се чак по свом законском устројству треба да јавља и као неки саветодавни орган законодавног тела, и који уз то има веома разнолике а необично важне задаће у примени готово свију најважнијих иолитичких закона, па уз то преставља и најважнију инстанцу за све адмииистративне спорове, другим речима, није ли у нас