Полицијски гласник

СТРАНА 234

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28

Државни Савет као устнова, конгломерат људи, који су по правилу не само без нраве спреме, кад је реч о познавању чак и основних принципа јавнога ирава, него који по правилу чак и нису правници. Иије ли та, по својој административно - политичкој надлежности, супремативна установа, доведена до Формалног уточишта политичких и партијских мученика и ветерана, и не бирају ли се и не поставд >ају, не по најодличнијој снреми, а у првом реду правничкој сиреми, него 110 јачпни политичко -партијске квалиФИкације, која треба да обезбеди појединим људима »одличне« плате. Већ и сам тај једини Факат, што је Државни Савет највећа инстанца за административне спорове, чак и кад не би имао никаквих других важнијих задаћа, био би довољан разлог за сваког, који ма и површно познаје начелну важност и природу административие јурисдикције, да се згране од чуда иад погледа, да је у нас наопачка ирактика у избору људм за положаје саветничке добила Формално обелелсје једне аномалије и да она у свој својој потпуности доказује, да у нас нити се хоће да зна за принципе јавнога права, нити је у опште стало до тога, да се -они решпектују бар толико, колико најобичније појимање државних интереса захтева. И одавно и данас, компетенца ове установе у толико је пространија, у коликојесистем наше организације са гледишта јавнога права лошији, као да се намерно хоће да констатује, да у нас та установа нс треба ни да се стави у положај, који би је учинио подобним за практику тако в<ажне и тако простране надлеашости, која јој прииада. Међутим, у нарочитим делима најсавременије литературе о политицп као систему, или о државном и административном праву као науци,говори се о добро организованој адмииистративној Јурисдикцнји, као о неодступном услову за појамједне савремене правне државе. Баш уставне државе, без јаке, добро организоване административне јурисдикције, у толикомање могу имати обележје праве ус.тавне, а н"арочито парламентарне практике, у колико им више не достаје савременог административног правосуђа. А кад је реч о таквом правосуђу, никоме не би ни пало на памет, да у услове за судијуу тој врсти правосуђа допушта и приступ друкчијег Фаха, сем строго правничког, и то правничког Фаха оне врсте, која се категорички и у првом реду одликује познавањем јавног, а нарочито административног нрава и у његовој теоријској и практичној страни. А колико ли то тек треба да вреди у нае, где, на жалост, јогп не постоји једна Формално организована административна јурисдикција, али где се ипак и онаква, каква је, своди на Државни Савет, као на своје главно тежиште и главну санкцију. Какав је — такав је, он ипак решава све административне споровс као највећа инстанца. Па Запитајмо се : има ли он те особине, које се неодступно и по теорији и практици везују за овакву установу. Јесу ли одиста тамо искључиво правници, а нарочито правници прононсиране вредности у административном Фаху, или тамо у опште скоро

и нема правника; а ако их има, то с каквом и коликом вреднош^у по ауторитету, коју им даје познавање јавног, а нарочито административног права. Ово питање у толико је оправданије, што је у нас Државни Савет не само најпећа инстанца у административној јурисдикцији овако жалоспој и неуређеној, каква је у нас, него што он практикује и толнко много других иослова из домена јавног права, да се чак човек мора чудити могућности за колико-толико исправни ток послова. И за сну ту област, строго јавног права, узимају се људи, по правилу без правничке квалиФикације, а већ и да не говоримо о томе, Што се не узимају искључиво људн нарочите, истакнутије способности из администратпвне службе. Али, шта ми говоримо! Ннјс ли ово тема, о којој би се дале писати не само обичис литерарне расправе, већ и нарочита дела! Није ли ту скоро објављспо, како су два-три проФесора и један техничар кандидати за упражњена саветничка места, и пије ли то доказ, да Ке требати много времена, да у Србији, у државној служби, принцип добије своју колик}'-толику вредност. Задржав се узгред на установи Државног Савета, ми смо на један егземпларан начип хтели јасније да утврдимо оправданост наших ранијих навода о нарочитој стручности, који се тражи на пољу администрације, јер је Државни Савет и веома валган, а с обзиром на своју пространу законску надлежност, још најзгоднији пЈ )имер за појам разликовања између надлежности судске и административпс власти. Нпје све једно, хоће ли такву надлежност. која се по правилу занима применом јавног права у најширем облнку практиковати један правник, који је у познавању јавнога права слаб илн јак. МолГе неко бити чак и одличан судија Касацијоног Суда у служби правосуђа, али с обзиром на начелно оскудно нознавање јавној права, може тај исти човек~бити врло слаб у служби важнијих позиција администрације, на којима јс примена јавног права по правилу, главно. а често и иссључиво занимање. (наставн1|0 сс) Милутин А. Поповић. НЕКОЛИКЕ НАПОМЕНЕ 0 ЗАКОНУ 0 ШУМАМА Наш закон о шумама спада међу оне законе, који се готово сваке скупштинске сесије мењају или допуњују. Ну и покрај свега тога овај закон непотпун је, а има и нејасних н погрешних одредаба. 0 пекима од оваквих одредаба хоћемо овде да учинимо пзвеснс напомене. I. Најважнијс кривично дело, садржано у овоме закону, то је — горосеча, предвиђена чл. 111. ист. закона. Ово дело стоји онда: »кад ко без одобрења, осече у гпуми не оборено дрво или сече, вади и износи садиице. 8 Означеиим прописОм утврђује се још и то, да је ово дело — кра1)а — и одређује се за исто казна од 1 до 12 месеци затвора. Вреднб је да се зауставимо на законској квалиФикацији означенога казнимог

дела, у вези са прописаном казном. Дрво, док је дубеће, као скопчано са земљом, неспособно је да буде објекат крађе; њега ваља 11;>4;о пасЛлним путем одво.итп од земљ>е и тако га учинити покретним, па се оно тек тада може украсти. На п(>ви поглед изгледа да за оваку казниму радњу треба више покварености неже ли код обичних простих крађа, јер збиља, пре него би се приступило крађи ваља сацладати препоне, употребом силе и Оруђа и оспособљавањем објекта крађе. Ну има разлога, који су закоподавца определи ли, да у прописивању казне за ову крађу буде блажији и од простих преступних крађа. Између осталих разлога, јамачно за овако глед^нгге стоје и ови: велика приступачност објекта крађе, који се по правилу находи у отвореноме Простору, велнка и оптта нотребност овога објекта за елементарне иотребе човечије, тако да су се у старим временима шуме сматрале као колективна својина целог суседног населења и т. д. 11 у, не само да је законодавац био блалшји у ногледу на величииу казне (види § 221. казн. зак. Краљеи. Србије, где се за просте крађе одређује казна до 5 година затвора) за ову нарочиту врсту крађе, већ изузетно од осталих крађа иије прописао да сс за ову крађу кривац осуђује ии на казну губитка грађанске части. ни на полицијскц надзор. Ово је потпуио оправдано, јер на сваки начин ова врсга крађе по природи својој спада у ред најблажијих простих крађа. Међутим закон о шумама од 30. марта 1891. год. заједно са свима његовим изменама и допунама није предвидео све врсте казнених дела, којима могу служити за објекат — шуме — иа је у своме чл. 121. прописао да: »за остала злочинства и преступе, непредвиђене у овом закону, важе одредбе казненог закона и поступка. * Према оваком стању ствари." крађа обсренога, недубећег дрвета, која није предвиђена пи другом којом одредбом овога закона, мора се по одредбн чл. 121. судити по општем казненом закопику, ако је она преступпа. Наступа питање, када 1>е оваква крађа бити прсступна? По чл. 90. зак. о шумама, по истоме закону преступна су дела она, за која овај закон пропису.је највећу казиу, већу од месец дана затвора или новчану казну већу од 150 динара. Ну, очевидно по овоме закону не може се ни оценити да ли ће ова крађа битп пресгупна или иступна из сасвим простога разлога, што она у овоме закону никц-ко није ни нредвпђена; ово се мора цениги по одредбама општег ка шеног законика. И тако с обзиром на §§ 1. и 221. казиен. закон. оваква крађа биће ирестуина,' ако је вредност украдених дрвета веђа. од 200 гроша чарш. . или .39 дин и 60 пр. дин.ј. У овоме дакле случају, оваква крађа судиће се као проста преступна крађа из § 211. казн. зак. Према овоме кривац ће се за оваку крађу моћи бсудити на казну до иет година затвора, а поред тога мора се осудити и на губитак грађанске части и на пблицијски надзбр. Казна губитка грађанске часги предвиђена је у самоме § 221. казн. зак., и полиц. надзор