Полицијски гласник

БРОЈ 30

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 253

пред самим јаничарима здроби пвчат свој у комадиће. Да застраше остале прваке и њихове присталице заспу га у камен 7 џемазул-ахара 1242 год. (Кјануара 1827 ГОДИНе. 1 ) (наставиће ее) Миленко Вуки^евиЂ. о- ој^ хј ШЕОТИ МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС за ^римина^ну антропо*догију (наставак) в) Научна подиција. 2 ) Питањо о организацији полиције према научним принципима криминологије, одавно је већ на дневном реду. Још са развитком криминалне антропологије, која је у последњој четврти прошлог века створила читаву револуцију у научном свету својим појмовима о злочинцу, злочину и његовим узроцима, осетила се потреба за озбиљном реФормом полиције, као установе, која има врло великог утицаја на растење и опадање криминалитета. Потребу за овом ре®ормом први су истакли италијански криминалисти: Аомброзо, Алонђи, Фери, Роси и Ничефоро, а њима су се убрзо придружили и криминалисти осталих земаља. Идеја о реФорми полиције у изложеном смислу на овај начин све се више и више ширила, док најзад није постала предметом озбиљне дискусије на шестом конгресу међународног удружења за кривично право, који је одржан у Линцу августа месеца 1895 год., и на коме је, поред осталих, донет и овај закључак: »Да би криминални органи мало боље одговарали својим дужностима, желети је да иоред текстова кривичног закона буду што боље и темељниЈе уиознати са главним узроцима злочина, особеностима злочиначког света и најирактичнијим начинима за истраживање злочинаца и иримењивање казне У место простих извршилаца закона и најобичнијихпредставника силе, новакриминологија захтевала је и захтева: да полицијски органи буду људи од идеје и иницијативе, који ће се старати да изналазе узроке злочина и средства за њихово сузбијање, Беч је био први који се, одмах по свршетку конгреса, одазвао овој његовој жељи отварањем криминалистичког курса за ученике права. Бечу је убрзо следовао Лион са проФесором Логасањем, па и Рим са Салватором Отоленгијем, који је у обим својих судско-медицинских предавања на универзитету у Риму, унео и нарочити одељак о полицији и њеним дужностима са гледишта савремених криминалних наука. Ну Отоленги се није само на овом зауставио. Налазећи за потребно, да своје теоријско предавање пренесе и на практичан терен, а полазећи са гледишта да сваки

8аГе1 ће§ Ваза^е ЕеЈгерааЈс. Кга1ка ириЈа и ргоа1оз1 Возпе I Негее§оуше. Загајеуо. 1900. Стр. 135. 2 ) Реч је оамо о полицији еигурности.

орган сигурности мора, пре свега, темељпо знати све оно што се односи на злочине п злочинце, Отоленги је јуна месеца 1902. год., у споразуму са тадањим министром унутрашњих дела, основао нарочити практично-теоријски курс за све полицијске органе у престоници Италије. После очигледног успеха, који је овим предавањима постигнут, надлежни Фактори сматрали су за потребно да при министарству унутрашњих дела установе сталну школу за све почетнике у полицији. Прва обавезна предавања држана су од 1. априла до 31. јуна прошле год., и на њима су изучавана ова питања: 1. 0 оигатој идентиФикацији. Предавања која су се односила на ово питање, имала су за циљ да слушаоце упознају са свима могућим врстама описа, а то су ови: а.) оиис соматолошки, који се састоји у означењу егничног, асимегричног, урођеног и у опште ненормалног типа. У оби.м овог описа улазе и тако зване живе слике (роНгаИ; раг1е), које су врло корисне за телеграФску службу описа, као и сва дескриптивна и дактиолоекопска обавештења; б.) оиис фотографски , који се састоји у примени ФотограФије за идентиФикацију и трагање, и познавању техничког дела судске ФотограФије; в.) оиис антроиометријски, који се састоји у изучавању бертилонажа; г.) оиис органски, који се састоји у означењу начина хода, говора, особине рукописа, осетљивости и органских Функција у опште; д.) оиис исихички, који обухвата интелигенцију, вољу, осећаје, моралну свест, темпераменат и карактер, и најзад ђ.) оишти оиис: биограФија индивидуе, њено место рођења, моћ наслеђа, паклоност раду, породици, пороцима, затим њене болести, склоности и т. д. 2. 0 снецијалној идеитиФикацији, која је обухватала: а.) разликовање и изучавање оаасних класа злочинаца, а нарочито изучавање душевно болесних. б.) разликовање и изучавање злочинаца ирема њиховој ирироди и врстама злочина, и в.) ирактичну иримену закона о Јавној сигурности. 3. 0 месту злочииа. У обим ових предавања улазило је детаљно изучавање: а.) доказа, односно пута и начина да се они открију и прибаве, и б.) трагова, како за злочине против личности тако и за злочине против имаовине. 4. 0 истраживању злочинаца у ова три случаја: а.) кад су иознати; б.) кад су за собом оставили трагове, и в.) кад су сасвим неиознати, и најзад.

5. 0 раду и организацији службе сигурности: Одељак овај односио се на уређење архпве, класиФицирање картона, састављање криминалних календара, криминалне геограФије и т. д. Поред чисто теоријске стране ових предавања, којима је руководио сам Отоленги, она су се још одликовала и својом практичном применом коју је изводио д-р Гасти, комесар полиције у Риму. Овим практичним вежбањима нарочито се тежило да се слушаоци што боље упознају са системом Бертилоновим који допушта, као што је познато, да се најлакше уоче сви карактерни знаци једног злочинца, што је од неоцењене користи за његово истраживање. Не мања пажња обраћена је и на дескриитивни (описни) опис, за чију су практичну употребу била удешена нарочита телеграфска тражења у групи од неколико хиљада ФотограФија. Добивени резултати испали су на опште задовољство. Поред свега изложеног, школа је располагала и са једним лабораторијумом, у коме су се налазили сви могући инструменти за мерење физичких и психичких Функција, даље велики број фотограФСких апарата, микроскопа и т. д. * * * Захваљујући Отоленги-у, и у самој полицијској администрацији учињен је знатан напредак. Напредак овај састајао се у установљењу нарочите. тако зване биографске карте, која допуњује акта сваког окривљеног. Карта ова, истина, била је у употреби и пре Отоленги-а, али без икаквог научног и са врло мало корисног циља. Да би се постигло и једно и друго, било је потребно израдити је и допунити у духу савремене криминалне науке, а ово је урадио Отоленги. Нова биографска карта, која у целој Италији важи од 1. јануара 1904. год., састављена је из ових рубрика : а. Оиштег дела, у коме су подаци о Фамилији, настави и економским приликама оптуженог; 6, Антроиометријског оииса, којк је изведен по систему Бертилоновом ; в. Особених знакова: младежи, посекотине, брадавице, тетовирани зиаци, важније опомене и т. д., и г. Дескриитивног оииса, удешеног по систему Бертилоновом за живе слике. Ова рубрика обухвага само најкоректније знаке оптуженог, то јест оне који нису изложени променама а могу се лако уочити, као што су н. пр. означење о необично великом носу, уху, кривим устима, осуство руке, ноге и т. д. д. Психичких особино, које обухватају, по нарочитом реду, најглавније маниФестације психичке личности оптуженог, почињући од интелигенције па до воље и морала; ђ. Биографских иодатака, из којих треба се види : фамилија и њене особине (душевно стање, економске прилике, мора-