Полицијски гласник

СТРАНА 254

ПО Л ИЦИ Ј СКИуГЛ АСНИК

ВРОЈ 30

литет), детињство, младост, све важније аромече у животу, даље болести: Физичке, нервне и т. д. Нарочита рубрика резервисана за раније осуде које се бележе по хронолошком реду, и е. Место за фотографију и отиске арстију (опет по систему Бертилоновом), , * * * Једновремено са Отоленгијем, и проФесор Ничефоро отпочео је у Лозани држати нарочита предавања о крИминологији и научној полицији. Програм ових његових предавања може се, у главноме, поделити на ова три дела: I. Узроци криминалитета. Узроци ови по Ничефору тројаки су : географски, социјални и индивидуални. Изучавање прве категорије узрока предмет је социогеографије, и почива на познатом Факту: да се Физио-психолошке маниФестације, које су у вези са физичким или душевним надражајима, увећавају са топлотом и смањују са опадањем температуре. Убиства, разбојништва, самоубиства, повреда дисциплпне у затворима, наступи лудила, злочини против обичаја, велики политички догађаји, —■ све то подлежи осцилацијама термометра и барометра. У кратко, овај први део НичеФоровог програма обухватао је: а.) уаоређење криминалнс статистике земаља тоалих са оном земаља хладних; б.) уаоређење криминалитета. између тоалијих и хладнијих крајева једне исте земље; в.) уаоређење криминалне активности између становника исте расе и земље, али у разним зонама темиературе, г.) уаоређење криминалне статистике у једној истој зони и раси за време зиме и лета, и д.) уаоређење осцилација темаературе у току неколико узастоиних година са осцилацијамл криминалитета у истом времену. При изучавању социјалних узрока, обраћена је нарочита пажња на однос, који постоји између овога и земљорадничке производње, цене животних намирница, индустрије, радничке наднице и грговачког покрета. Што се тиче индивидуалних узрока, они су посматрани и изучавани са ова два гледишта: а) органског, које се састоји у испитивању општег стања здравља злочинчевог, његовог органског развитка, органских карактера лубање, лица и своју тако званих знакова дегенерације, и б) асихолошког, које обухвата изучавање осетљивости, активности, интелигенције, свести и осећаја. II. Спречавање злочина. Предавања ова обухватала су: а) мере аревентивне и б) средства за аоиравку.

III. Криминална подитика. Поред обавештења и надлештвима и чиновницима, у обим ових предавања улазило је: а) исиитивање места злочина; б) исиитивање леиха уби]еног ; в) истраживање трагова ; г) затварање кривца. и констатовање његове идентичности, и д) утврђивање асихолошких мотива који су руководили окривљеног да изврши злочин. * * * Без сумње по угледу на Рим и Лозану. и шпанска влада установила је у Мадриду редовну криминалошку школу за судске и полицијске чиновнике. Краљевски декрет о томе објављен је 12. марта 1903. год., а програм наставе овај је: а) кривично араво Шааније ; б) уређсње казнених завода; в) аревентивне мере; г) криминална антроаологија, антроаометрија, асихологија, аедагогија и криминална статистика. Поред овога, школи је придодат и један лабораторијум, затим библиотека и музеум. ПроФоГ.орима пак стављено је у дужност, да стално прате развитак криминалогије, као и да сваких пет година иредузимају путовања по иностранству, разуме се у научном циљу. Предавања у школи трају две год., а за иријем у исту изискују се претходни испити из ових предмета: историје, географије, Физиологије, хигијене психологије, морала и обичајног нрава. Пајзад је прошле год. и у самом Паризу, на универзитету, отворена криминалистичка школа (Есо1е с1ев е1ис1а8 репаЈез), у којој универзитетски проФесори права и судеке медецине држе предавања из ових предмета: криминологије, науке о казненим заводима, кривичног арава и аостуика, судске медецине и науке о душевним болестима. Предавања у овој школи трају два семестра, а за редовне слушаоце иримају се правници са положеним Факултетским испитом. За странце, који уче или с-у учили правне науке ван француске, нотребно је још и специјално одобрење универзитетске управе. Отварању ове школе претходио је конгрес Француске групе међународног удружења за кривично право, који је одржан у Паризу јуна месеца прошле год., и који је изјавио жељу: 1. Да се на аравним факултетима организују нарочита иредавања за теориЈско и арактично изучавање криминалних наука у оаште, и 2. Да сведоџбе о овој саецијалној настави, издате од стране надлежних ирофесора, буду узете у обзир ариликом иостављања и аванзовања чиновника. (наотавиће се) Д. Ђ. Алимпић. 5>-т>»ХЗ—«

ПОУКЕ И УПУТИ

Један случај неумесне примене става другог $ 375. а. кривинног закона. М. Б., земљоделац из ВукиНевице, молбом од 17. новембра 1904. године представио је: да је власт среза посавског у 1902. години, за наплату његових кривичних трошкова, продала његово земљиште звано »Липовица" и исто уступила М. Р., из Вукићевице, али да је од те земље ипак остао извесан простор њему — М. Б. — на уживање, који му је простор М. Р. заузео и себи присвојио, па је тражио, да среска власт изашље једног свог чиновника и М. Р. по мерама у тапији преда шта му припада, а остатак да преда њему на слободно уживање. Изласком на лице места, у присуству молиоца М. Б., М. Р. и присутних грађана, а по премеру целе њиве »Липовица«, нађено је, да она има дужине 486. мет., док по списку пописа и по самој тапији М. Р. је купио дужине 275. мет., те према томе молиоцу М. Б. остаје 211. метра дужине. Сем тога, среска власт у свом решењу Бр. 14 883. вели, да је нађено и то, да су, у времену кад је ова земља узимата у попис, или намерно или омашком пера, у мери стављени са источне стране: граничари Радивоје Р. и Рафаило А., док је требало да дође граничар — сопственик М. Б., па тек на његовом заоставшем имању да буду са источне стране поменути граничари. С тога среска власт, налазећи, да је према изложеном М. Р. заузео од молиоца М. Б. земље у дужини 211. мет., а у ширини 45. и 30. мет., решењем својим од 19. Фебруара 1905. године № 14.883., одлучила је, да жалнтел> одмах уступи молиоцу М. Б. напред показани вишак земље у својину, што ако не учини, поступиће се с њим по § 375. тач. 1. и 2. кривичног закона. Ово решење среске власти одобрило је начелство округа ваљевског, а решење овога Министар Унутрашњих дела својим решењем од 18. јула 1905. год П№ 18054. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је: да решење Министрово не одговара закону са ових разлога: Као што се види из акта овог предмета, по представци тужитеља М. Б. од 17. новембра 1904. године, упућеној начелнику среза посавског, да му је жалитељ М. Р. обзиратио извесно парче његовог земљишта у месту званом »Липовица«, увиђајем полицијске власти од 19. Фебруара 1905. године констатовано је на ЈГицу места: да жалитељ М. Р. притеж.ава за 211 метра у дужини, веће земљиште у помепутом месту, него што је тужитељу М. Б. продато на јавној лицитацији према списку пописа суда општине орашачке од 3. авгусга 1902. године, и тапији од 12. децембра 1903. год. № 26.174., коју је првостепени ваљевски суд издао купцу —■ туженоме М. Т 5 . на купљено земљиште. Према оваком стању ствари полицијска власт била је дужна претходно да