Полицијски гласник

ћРОЈ 33

СТРАНА Н&

ђ|, конгрес изражава жељу: да се за дневни ред идућег нонгреса стави, као оишта тема, иитање: да ли и иасионирани треба с)а буду сматрани као душевно болесни са гледишта законских одредаба, које говоре о урачунљивости ? Није тешко увидети, после свега што смо изложили, да је већ крајње време, да се једном и код нас ночне озбиљно мислити о мерама, које би требало предузети у циљу спречавања криминалитета. Неоспорно је при том, да је за ово, на првом месту, потребна потпуна реорганизација наше полиције, која је данас, говоримо искрено, све друго пре, но оно што у ствари треба да је. Ко је иоле уиознат са радом и уређењем наше иолиције знаће, без сумње, да она нема јасно одређених атрибуција, и да у пракси скоро не постоје границе њене надлежности или ненадлежности. Оваква каква је данас, она представља један конгломерат најразноврснијих дужности и права у коме се, као и у сваком конгломерату у опште, мора лутати и нагађати, често пута и о најобичнијим стварима. Неуређеност, или боље рећи неодређеност и сваштарство, једна је од главних мана наше полиције, која је и административна, и извршна и истражна па и судска власт (иступи), само није оно

први пут, кад се нађе, има се шибати (фруштати) ; ако ли се и по други пут нађе, има се сажећи«. 1 ) Са Заиада тај је обичај дошао и код Хрвата. У Загребу први помен о гоњењу веттица датира се из половине XIV столећа. Године 1360 окривљене су Загребкиње Алиса и Маргарета, да су вештице. Градски суд осуди их да морају довести 26 сведо-ка, који ће се заклети да нису вештице, ако ли не доведу, то да се имају спалити на гломачи. Године 1362 осуђена је нека Драгица да мора довести дванаест сведока да посведоче да она нема никаквих веза с нечастивом силом, и да није вештица, али ако се и други пут нађе у таквом делу, сместа ће со спалити.' 2 ) Вештице су окривљиване што су погазиле задану веру Богу, па се завериле врагу и с њиме друговале ; што су правиле мраз, град, олују и плаховиту кишу; што су чарањем и бајањем наносиле људима смрт или болест ; што су јеле децу итд. Окривљену су доводили на суд и испит да нризна дело. Ако није хтела признати стављали су је на муку. Мучења су била тако ужасна, да су оне јаднице, стављене на муку, пристајале на све, само да их мимоиђу ужасни болови. Пре мучења застрашивали су их показујући им справе за мучења у нарочитој одаји — мучионици — па ако се ништа не успе, онда су прво приступали да на телу осуђене нађу вражији иечат. Џелат, који је тражио, свукао би стављсну под суд, до голе коже, иа би тражио. Доста је било да се нађе какав младеж или брадавица, па је то одмах узимано да је ђавољи печат, и више је ништа под небом не би спасло спалишта. Сад је требала да каже, које су јој другарице. Није ли хтела то лепим, онда је на мукама морала казати. Али ако Није нађен никакав знак који би се могао сматрати за вражији печат ипак се веровало, да он посгоји, али да не могу да га пронађу. Ударање на муке пролазило је кроз извесне ступње. Први ступањ састајао се у томе што би палце ставили међу гвоздене плочице, које су се могле шраФовима сгезати. Плочице би стезали дотле, дакле испод ноката не би крв бризнула, а палци се смрскали. Ако окривљена ни тада не би признала оно, што се од ње тражи, онда се приступало другом ступњу. Овај се ступањ мучења састајао у томе, што би оној, коју испитају, метнули цеванице у некакав гвозден оклоп (зрашзсће 8МеГГе1), којим су цеванице и лиотове толико стезали, да се коСти размрскају, а да би мука и болови били већи, ударили су чекићем по оном оклопу. Овај други ступањ мучења бивао је и на други начин. Окривљеној везали би руке ужетом позадл, па би је на колотури полако дизали у вис, докле се руке у раменима не преокрену и не дођу више главе. Да би мука била већа спустили би је брзо на под, па би је после понова лагано дизали у вис. Ако се окривљена и тада уздржала

') Мопитеп1а Шв1опсо-јигиНса 81ауогит тепсИопаНит. 2а§гећ. 1890. I. Стр. 110. Члан 112.

2 ) 0 томе види расправу И. Ткалчића: (( Парниде проти вјешгицам у Хрватско". Кас1 ји§оз1оу. Акас1е пија. СШ.

и не хтела нризнати оно, што се од ње тражи, онда би јој обесили о ноге какав тег, па би је за тим пекли упаљеном свећом по целом телу, а особито под пазухом и на другим местима, где и најмање длака има. Ово се чинило за то, да се истера ђаво, који се и у најмањој длачици могао сакрити и давати окривљеној снагу, да муке подноси а да ништа не ода. Окривљена је могла тако висити по сат-два у ваздуху. Дотле би се мучитељи и судски изасланици, који присуствују мучењу, мало прихватили лебом и вином, месом и сиром, да би могли боље наставити мучење. (наставиће се) Миленко Вукићевић. И 4 ШЕОТИ МЕЂУНАРОДШ К0НГРЕ0 за ^риминахлну антропо^догију (сВРШЕТАк) Пошто је париски адвокат Шариантије прочитао своју студију »0 симулантима «, у којој износи неколико случајева успешне симулације, и истиче, поводом истих, преку потребу познавања и изучавања злочинаца, приступљено је доношењу одлука. Поред већ поменутих одредаба о малолетним злочинцима, шести међународни криминално-антрополошки конгрес донео је још и ове закључке : а). Да би се сачувало друш,тво од личности ненормалних и оиасних иотребни су сиецијални азили, у које Ае се ове личности интернирати на неодређено време, и у којима пе остајати све дотле, док се њихов темиераменат и инстинкти у толикој мери не иреобразе, да више не може бити сумње о њиховој мпралној иоиравци ; б). конгрес изражава жељу : да чиновници, адвокати и сви иомо&ници иравде расиолажу и медицинско-исихијатријским. знањем, иомоКу кога ће, а у циљу избегавања судских заблуда, моИи одлучити: у којим случајевима треба звати у иомоћ комиетентног лекара ? в). конгрес изражава жељу: да свака влада арибира конфисковане иредмете иомопу којих су К1знима дела извршена ради образовања музеума, иотребног за судске и аолицијске студије; г). кочгрес изражава жељу: да законске одредбе, које наређују да се злочинци, ослобођени као душевно оболели, чувају у одвојеним одељењима азила, буду модификоване ирема стању болести ових лица и облику криминалитета.; д). конгрес изражава жељу: да се у арограм рада идуКег конгреса уврсти иитање: ко]а су знања аотребна истражним судијама и иолицијским чиновницима да би им рад у будуИности био што више у сагласности са иринцииима криминалне антроиологије; д). конгрес изражава жељу: да све државе уведу за иовратнике облигатно утврђивање идентитета и то ио једној истој методи, и најзад

што у ствари треба да је — установа за заштиту личне и имовне безбедности. Оно, истина, законом јој је и ово стављено у дужност, али је целокупан њен рад у овом правцу, у колико га допуштају остали, а нарочито политичке природе послови, ограничен на реиресивну акцију. Сматра се, да је полицијска власт одговорила потпуно своме задатку, ако је срећним случајем успела да пронађе сваког трећег или четвртог учиниоца казнимих дела, а готово се сасвим губи из вида, да је битна дужност савремене полиције предупређење — сиречавање — казнимих дела, па тек по том изналажење њихових учинилаца. Не претерујемо ни мало кад тврдимо, да је иревентивна акција наше полиције ништавна, а резултати у погледу реаресивном доста жалосни. у Само у току прошле године извршено је у Србији : Убистава 466 или 1 убиство на 5770 становника. Детоубистава 39 или 1 детоубиство на 68948 становника. Нехотичних убистава 42 или 1 иехотично убиство на 64023 становника. Покушаја убистава 328 или 1 покушај убиства на 8198 становника. Разбојништава 146 или 1 разбојништво на 18417 становника. Здонамерних поништаја туђих ствари 236 или 1 зл. поништај на 11394 Становника. Паљевина 578 или 1 паљевина на 4652 становника. Опасних крађа 2514 или 1 опаснакрађа на 1070 становника. Од ових дела пронађено је: Убистава 405 или 86'9°/ 0 . Детоубистава 34 или 87- °/ 0 .