Полицијски гласник

СТРАНА 276

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРО.Ј 33

Нехотичнмх убистава 42 или 1ОО°/ 0 . Покушаја убистава 305 или 92'9°/ 0 . Разбојништава 116 или 79- °/оЗлонамерних поништаја туђих ствари 57 или 24"/ 0 . Паљевина 84 или 14°/ 0 . Опасних крађа 930 или 36-9°/ 0 . После ових дифара, које су претходних година бинале још и веће, излишно је, држимо, износити и остале недостатке . наше полиције, и истицати преку потребу њене реорганизације, нарочито у погледу заштите личне и имовне безбедности. Сматрали смо за дужност да ово нарочито нагласимо, а на надлежнима је да учине своје. Д. Ђ. Алимпић.

НОВ КРИВИЧНИ ПОШПАК ЗА ИТАЛИЈУ

Повембра месеца прошле године министар правде у Италији поднео је парламенту законски пројекат новог кривичиог поступка, који ће бити вотиран ове а ступити у живот почетком идуће године. Закон овај очекиван је и обећан још пре пола века. Садашњи кривични поступак, који ће бити замењен овим новим законом, и који се датира још од 1865 год. сматрао се увек као привремен — намењен задовољењу најнужнијих потреба казне праксе у скоро уједињеној Италији. По признању самих његових твораца, он се махом ограничавао на репродукцију Француског кривичног поступка и далеко је био од захтева науке. Израда новог пројекта започета је још у 1892 год. и није никако прекидана, и ако су се, услед парламентарних примена, мењали министри и комисије. Већ и сам тај Факт, што је израда новог закона трајала тако дуго и вршена у времену необично плодном у студијама кривичног права, довољна је гарантија о његовој ваљаности. Последња четврт Х1Х-ог века, одликује се доиста ренесансом кривичног права. Стари системи подвргнути су контроли искуства, и на овај начин потпуно испитани и у свима својим добрим особинама и у свима својим недостацима; појавиле су се нове идеје; конгреси и научни скупови умножили су се; многобројне државе у Европи или ван Европе измењале су или модиФиковале своје законодавство, а најновије теорије отпочеле су, једна за другом, издржавати и пробе у пракси. Разуме се већ, да су се творци италијанског новог закона о поступку судском у кривичним делима обилно користили свим новим идејама. променама и резултатима. Огроман рапорт о новом закону, поднету име министра правде, права је и потпуна расправа о кривичној процедури, једно драгоцено дело упоредног законодавства, које означује последњу етапу науке у свима цивилизованим земљама. Предлажући за извесне детаље један нов систем, творац пројекта изјављује да

је овај систем у сагласносту са тенденцијом савременог научног духа и довољно удаљен од рутине и ароизвољности. Ова Формула одлично карактерише тенденцију целог дела, у коме пема никаквих сензационих новачења, и из тога провејава тежња да се скрати истрага и превентивни затвор, да се увећају гарантије одбране. да се боље одреде границе надлежности и убрза општи ток процедуре, а тако исто и јавна дебата, која се у Италији често пута отезала у бесконачност. Цео материјал раздељен је у четири књиге : прва садржи оаш,те одредбе, друга говори о ароцедури, трећа о суђењу. а четврта о извршењу. I. Нрва књига подељена је такође на четири главе, у којима су одредбе о акциЈи која се рађа из казненог дела, о судији, одбрани окривљеног и најзад о оаштим аравилима за све акте ироцедуре. Јавна и цивидна акција. Свако казнимо дело способно је да произведе две акције: једну, која се односи на репресију и ирипада друштву, и другу, која се односи на накнаду штете и припада повређеној или оштећеној страни. Ови принципи довољно су познати и усвојени скоро у целом модерном законодавству г , али и поред свега овога, они остављају место једном озбиљном питању, а на име: може ли право друштва на јавну акцију искључити сасвим право индивидуе ? Другим речима : може ли јавна власт, орган друштва, или боље рећи орган владе, својом неакцијом, из ма којих разлога, имати за последицу незаконитост кривца, па чак и немогућност за жртву да добије накнаду штете? Проблем овај. чије решење није индиФерентно за слободу грађана, нови италијански пројекат решио је у корист монопола јавне акције, противно захтевима савремене науке, јер искључује сваку и у већини случајева врло корисну контролу приватних лица. У накнаду за ово, италијански законодавац наређује обавезну јавну акцију у сваком случају, и истиче законитост истраге над системом оаортунитета. Не верујемо, да је ово довољно, да заштити појединце против самовоље државних органа, и налазимо да овај систем може бити опасан у моменту криза, када треба бранити слободу грађана. Шта ће радити појединци ако власт пренебрегава ијхи одриче своју акцију ? О судијама. Дискусија, која се данас води поводом судске реорганизације, а поглавито о томе: да ли су боље идеје народне (поротници) или судије проФесијоналне; да ли су бољи судови, састављени из више чланова или из једног јединог судије ? — остала је без утицаја на нов закон италијански, који је у овој ствари и даље задржао праву средину. Системи, у пракси већ опробани, задржати су и даље, не освајајући нове нити, пак, губећи старе терене, а судска власт подељена је између претора, првостепених и апелационих судија, исто као и у Француском кривичиом поступку.

Порота, против које је у последње време устао знатан број савремених публициста, и чија се домена у Француској из дана у дан смањује, задржала је у новом закону видно место код тежих казнимих дела, али се за остала, мање важна дела, законодавац показао врло мало наклоњен овој установи. Поротник му изгледа сувише једнострап и способан да види само крупне ствари. Циљ је новог закона у опште, да пороту ограничи на дела која су у тесној вези са јавним животом. Новим пројектом зчатно је проширена надлежност претора (обласиих с.удија), који ће у будућо судити све преступе, који повлаче казну ограничењ а слободе до 3 год., или новчану до 3000 динара. Могло би се, на први поглед, замерити величини ове надлежности, али треба знати, да су италијански претори независни од јавне власти, као и да је њихово наименовање скопчано са великим гарантијама. Атрибуције ирвостепених судова простиру се на сва она дела, за која не би били надлежни ни претори ни апелациони судови. Одређивање надлежности према личности не садржи каква особита наређења; правила о овоме исто су као и у Француском кривичном поступку. Ненадлежне власти дужне су, да саме одбију надлежност; појављене сукобе решава касациони суд Узроци искључења и изузећа веома су опширно разрађени; пројект у овом погледу допушта сваки разлог, чија би озбиљност могла довести у сумњу беспристрасност чиновника. (наставиће ое) 0 НЕКОЛИКИМ ОСОБИНАМА ИСЛЕДНИКА (СВРШЕТЛК) Два озлоглашена и покварена сељака, Сп. и Б., наговоре једног трећег, богатог сељака Т., да иде с њима на један далеки вашар, и да тамо купе стоку. Оставише своје заједничко родно место С. врло рано ујутру, путоваху до Л., ту ручаше и одморише се, и око 3 сата по подне кренуше даље; имали су намеру да прођу кроз В. до Ст., ту да иреноће и сутра изјутра да стигну на вашар, који је био одатле удаљен само један сат хода. Идућег јутра нађен је Т.тешко повређен и у бесвесном стању на друму у олуку између месга Л. и В., али ближе В.; тешко је био повређен по потиљку. У току идућег дана дошао је к себи и изјавио: »Сви су тројица, као што је поменуто, тачно у 3 сата по подне, када је толико избило на црквеном сату, прекинули свој подневни одмор у Л. и отишли даље друмом; после отприлике једног сата хода на један пут почеше Сп. и В. о томе да говоре, како би требало да се распитају у оном селу нреко пута, да није у последњем часу одложеи вашар услед сточне заразе. Т. им је објашњавао, да нема ни мало основа