Полицијски гласник

БРОЈ 33

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 277

тој сумњи, а сем тога о томе се могу добити обавештења у свакој друмској механи, те зато немају потребе да одуговлаче још свој и иначе замашан пут. Сп. и Б. су тако тврдоглаво остали при своме мишљењу, да је он дошао на ту слутњу, да су њих двојида имали у томе селу нешто тајно — можда трговину са стоком, о којој он, Т , ништа није требало да зна; за то им он изјави, да они могу ићи у село, а он ће полако даље путовати, док га њих двојица, идући иречим путем из села, опет не стигну на друму. Ова двојица дуго нису стигла, и за то он седе на један новећи камен крај друма, тако да је леђима био окренут друму, пошто је ветар дизао друмску прашину. На један пут је с леђа добио један снажан ударац по глави, и од онда не зна шта је даље било«. Новац, сиремљен за куповину стоке, нестао је. После извесног броја дана умре Т. услед повреде на глави, и није могао бити тачније и детаљније саслушан. Сп. и Б. готово сагласно изјавише, да заиста никаквог другог циља у селу нису имали, сем да питају о вашару, и у једној су гостионици питали о томе неке непознате госге. За тим су пошли да траже Т., али га на друму нису могли нигде наћи, аа како никако нису видели, да је он лежао у друмском олуку , они су сматрали, да је он отишао до 15. или Ст., па кад га ни тамо нису нашли, они сутра дан одоше на вашар у М. — Тек су у повратку чули о неком иолумртвом човеку, и кад се од њих тражило да га виде у једној сељачкој кући, они су у повређеноме упозналп свога друга Т. Да га они нису видели, када је, бесумње већ повређен, лежао у друмском олуку, тиме се могло објаснити, што је тада, када су они пролазили покрај места дела, био веИ мрак (то је било у позну јесен). Даља истраживања довела су до посматрања, да су Сп. и Б. дошли на мисао, да кад се смркне нападну на Т., убију га и однесу му новац. Да би о ближим околностима без икакве забуне могли да говоре, изабрали су изговор, да иду у село и питају за вашар, знајући да је Т. био најгори пешак међу њима и да ће га илашити обилазан пут. Свакако да нису могли знати, да ће Т. седети на једном камену и да ће им окренути леђа, а можда су за место дела изабрали били какву шуму, кроз коју би тек у мрак имали ироћи; па како су га онда нашли у згодном положају за њих, и како је друм био са свим усамљен и пуст, они су одмах употребили прилику, ударили га с леђа и похарали му новац. У корист окривљених ишла је само та околност, да је за време њиховог пролаза већ раније неки странац убио Т. и иохарао га, и да га пролазећи нису могли приметити у олуку за то, што је већ био мрак. Поред тога саслушано је више људи из те околине, који су једногласно тврдили: да кад се у 3 сата по подне у то доба године пође од Л. и направи обилажење преко оног села, на место дела дође се тек у мркли мрак, кад се иде лаганим темиом уморних људи, као што су тада били Сп. и Б. Да је пак при по-

ласку из Л. било тачно 3 сата, утврдили су, сем тројице именовамих, још и повише л^уди, с којима су ови седели у гостиоиици када је један од њих казао: »Сад изби три, морамо ноћи, јер нмамо још далеко 8 . И поред слабе оптужбе, на основу многих отежавајућих околности Сп. и Ббуду осуђени. Рано у пролеће осуђени затразкише обновљење кривичне парнице. Пошло им је заиста за руком. да ослабе у неколико доказни материјал, и бацише још и сумњу на једнога покваренога младића, који се у близини места дела мувао. Како је још и сада била у важности утврђена поменута олакшавајућа околност, да тешко новређенога Т.нису могливидети у мраку, то одмах наступи притварање онога младића и обновљење кривичне парнице ггрема Сп. и Б. Иследноме судији паде на памет да сам разгледа целу ствар у свима поједииостима: како се није могла чскати позна јесен, он замоли астроиомски завод на универзитету, да му израчуиа, које време тога дана у иролеКе одговара времену заласка сунца у јесен онога дана, када је дело извршено. За тим је у Пратњи државног тужиоца означенога дана отишао на лице места у Л. Кад је избило 3 сата пођоше из Л. лаганим кораком, као што су морали ићи уморни Сп. и Б., прођоше обилазним иутем кроз поменуто село, задржаше се онолико колико је било озиачено, и најзпд стигоше на лице места кад је био још иотиуно видан дан. За тим су чииили још све могуће покушаје: на смену легао је прво један па затим други у олук крај онога камена, са кога је иао повре})ени Т, и у коме је идућег дана и нађен; за тим су оиет на смену враћали се на друм, окретали се и коистатовали, ма с које се стране друма ишло, да се још из далека песумњиво мора видеги кад лежи човек у олуку на томе месту, и да се то апсолутно никако не може нревидети. Тек кад је свршен тај иокушај, који је подуже трајао, иочео се хватати сумрак, те је тако утврђено, да су искази сведока билу засновали на погрешном схватању, те да тако више не егзистује пи тај једини моменат, који јс ишао у корист осуђених. Таквих се примера може множипа пабројити, и свако је од нас њих и доживео; па и поред тога што су тако чести, не може се често довољно да укаже пажња на то, од колико је огромне важности најтачније посгављање базиса за оперисање у истражном раду но кривичним делима. У осталом, као што је већ номепуто, и у ирироди самога човека лежи то, да се придржава извесне полазне тачке, која још ни у колико пије сигурно утврђена. чује се ма каква околност, често само отприлике добачена, ма од какве личности, и лако се човек наклони, да за тај случај треба да се она обистиии и да се к томе придода каква комбинација; ова већ има нешто уза се; допадне се и нрил.уби се уз њу друга комбинација, за тим и десета; ствар иостане интересаптна и

може имати успеха: тада се утврде сви момепти комбинација најтачније, најбрижљивије и свестрано; али да ли је билп. истинита арва околност, на којој јс све даље засновано, то је међутим заборављено — жудња и добра вол>а да се ностигне успех обузела нас је. лагапи ход у раду, хладно, расудчо соидирање заноставили смо, и све је било узалуд. За то постоји само једно средсгво: посред мирнога и одмеренога, брзога и најбржега рада у истрази, морају се правити паузе, које неће служити томе да се кроји план за даљи рад, већ да се погледа у назад; тада се узме сваки иоједини момСенаг истраге, почињући од самога иочотка, рашчлапи се до најмањих делића, па кад више то није могуће, онда се сваки тај делић иопита и утврди до иајмањих ситница. Нађе ли се да је то до последњих елемената правилно, онда се поиова прибира у већ добивену целину онако, као да је све рађено од ггочетка; већином ће ствар са свим друкчија изгледати, пошто се у први мах ствар није тако добро познавала као сада. Ако је пак добивени материјал добио други изглед но што га је пређе имао. онда иастаје питање, да ли ће стари облик и сада јоит бити погодан, де ли и гита треба мењати. IIо буде ли тада закључпи биланс сагласан, ваља имати довољно савладљивости самога себе и часно рећи самоме себн: »Рђав рачун, још једном испочотка!« Д. В. Бакић.

ПОУКЕ И УПУТИ ■ Виша власт, расматрајући решења нижих власти, дужна је да цени све доназе, поднесене уз жалбу, и да у решењу наведе разлоге, поткрепљене законским прописима, Крушевачки првостеиени судрешењем својим од 25. октобра 1903. год. Бр. 22785 , по тражењу Жнвка Б., трговца из Крушевца, као повсриоца, осудио је његово! дужника Димитрија С., из Лазарице, да му нлати 1500 динара меничног дугаса осталим трошковима. Начелство округа крушевачког, пристунајући наплати овог дуга, паредило је суду општине крушевачке, да пошље списак непокретног имања дужника Димитрија. Општински суд актом од 12. априла 1904. године Бр. 1212. известио је начелство, да дужник Димитрије стално живи у селу Лазарици, да му је сада главно занимање земљорадство, од кога и себе и иородицу издржава. и да поред земљорадства као споредно ради и ужарски занат, у врло малом обрту, без каиитала, те да га према томе суд сматра као земљоделца, и да он нема имовино преко оне, коју му § 47 1. грађапског судског поступка штити, и из које би се наплага могла извршити, па је у потврду тога, на захтев начелства, послао и уверење Бр. 9272. од 22. децембра 1904. године о немаштини Димитријевој. Начелство, налазећи, да се, према оваком стању ствари, наплата не може