Полицијски гласник

СТРАНА 292

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 35

На послетку има индетерминиста који просто тврде, да константност циФара морално статистике не постоји, да су те циФре променљиве и да та променљивост баш доказује слободну вољу. Ова аргументација индетерминиста врло је згодна али и врло слаба. Јер она би оамо онда имала вредности, кад би бројеви моралне статистике тако варирали, да та варијација знатно одступа од њихове приближне константности, а то међу. тим није случај, као што се види из наведених таблица. Истина бројеви, које показују те таблице, нису апсолутно константни, али било би и право чудо претпоставити да оу то они, јер како спољне прилике тако и сами људи мењају се и ако лагано. Варијације тих бројева нису ни у колико веће од в.аријација бројева оних догађаја у људском животу, који мало или ни мало не зависе од човека, на пример од броја смртних случајева. Осим тога у оним случајевима, у којима је варијација тих бројева за један велики низ година далеко од константности, може се узрок њихов често лако наћи у варијацији спољних. узрока, чије је варирање истовремено и несумњиво, као што смо ми то показали на последњем од наведених: примера моралне статистике. (наотавиће ое) Д-р Бранислав ПетронијевиК ' ^ » СМРТНЕ Ж ТЕ1Е0НЕ КАЗНЕ по старом српсг^ом заг^онодавству (нАСТАВАк) У народним песмама има трага да се ова казна примењивала према онима, који учине прељубу и према неверним женама. Тако у песми : »Дијете Јован и ћерка цара СтеФана « у којој се износи погрешка шћерИ српског цара Стевана. Кад је цар сазнао за то. и кад ју је испитао од кога јој је чедо под појасом, даде јој пет стотина рушпа говорећи: (( На Милице, моја несретнице, »Удри на се свилу и кадифу, «И ево ти штака иозлаћена, «Па ти иди Шари и Јаотребу, «Те ти свога заручника тражи ; «Са њиме си чедо задобила, а Овамо ти повратишта нема, «Јер тако ми моје вјере тврде, »Ако икад у Призрена дођеш, ((Растрћу те коњма на репове." ') Вук Купиновић, по народној песми, наредио је своме слузи Миловану да ухвати његову неверну жену и да је растргне коњма на репове : а Аманет ти, олуго Миловане, «Ти ухвати моју вјерну љубу «Иа је води у поље широко «Растргни је коњма на репове." 2 ) Још да наведем онај нример кад је краљ Вукашин погубио војводу Момчила

') ЈЗук Караџић. Пјеоме. VI. државно издање. отрана 19. 2 ) На истом меоту. отр. 35.

и видео да је погубио бол>ега од себе онда рече: «Авај мени, до Бога милога! (( Нуто курве младе Видосаве! ( , Кад издаде оваког јуиака, «Кога данао у свијету нема «То ли мени сјутра издат' не ће» Па повикну своје вјерне слуге, Ухнатише кују Видосаву, Свезаше је коњма за репове, Одбише их иснод Пирлитора Те је коњи живу растргоше. По- народном предању најчешће је ова казна примењивана на неверну и непоштену жену. То се врло лепо види из песме: Јуришић Јанко, кад говори цару Сулејману: «Ваљан јеси, царе, на бесједи; «Ником муке миле мучит' нису, «Али веће кад бити не море: »Нисам риба да по мору пливам ; „Нисам дрво да на ватри горим ; «Курва нисам да ме растржете, ((Растржете коњма на репове ; 8. Дављеље.— У нашим законским споменицима старе српске државе оваказна није споменута. У народном предању налази се врло ретко. Ме1>утим ова је казна врло стара као и спаливање. Порекло јој је Исток. Код Грка и код Римљана уведена је доцније. У Риму је први пут употребљена код матероубица. Иреступник се зашије у кожну врећу и жив баци у реку или у море. Уз преступника обично су метали у кожну врећу пса, мајмуна, петла и змију. Преступник загнивен у кожву врећу с овим ж.ивотињама морао је трпети муке, јер су се животиње у мрачној врећи бориле једна против друге, а све против преступника, Ове су животиње одвајане и метане с човеком кривцем о нарочитом намером. Пас је сматрана као нечиста и погана животиња недостојна човека. Мајмуна, као животињу, која највише личи на човека, али није човек, и што је злобан и свиреп. Змију као животињу гадну, подмуклу, подлу и опаку. Најпосле иетла једно као смртног непријатеља змијиног. а друго као нетрпљиву тицу, која не трпи као супарника у свом кру гу ни оца својега. Ова врста смртне казне била је укинута у римској држави, па ју је понова завео Константин Велики. Она је постојала у Немачкој све до XVIII столећа. Ова је казна примењивана на убице родитеља и деце; жене пак, које би напустиле децу своју и оставиле их смрти кажњаване су овом казном. Истим су казнама кажњаване и жене, које би побацивале намерно или које би крале (законик Каролина). У Турском Царству давили су у води браколомнике, издајнике. мађионичаре и децоубице. Код нас у народним несмама имамо поменуту ову казну у несми »Јуришић Јанко". Тако Јуришића Јанка пита цар Сулејман којом ће га муком уморити. «Коју муку најволиш мучити, )( Оном ћу ти душу извадити, « А .1 и волиш по мору аливати, в Али водиш на ватри горети, «Али волиш, да те растргнемо «Растргнемо коњма на репове?"

У Мачви постоји записано предање да се овом казном кажњавала девојка, која би родила копиле. Она насретница, која би се толико заборавила, те родила копиле, хватана је зашивана у врећу и бацана у реку. 3 ) У мом крају, у Лепеници у крагујевачком округу, беше тако 1875. године погрешила нека девојка и родила копиле, па га удавила. Цело се село беше узнемирило и тражаше да се та грешница казни. Писац ових редака сећа се, да су и старији људи и старије жене говорили како треба тој несретници везати воденички камен о ират па је бацити у најдубљи вир. Ову казну тражили су колико с тога тлто је грешница иогрешила и као девојка родила и што је удавила дете, толико и из сујеверја, јер се верује да ће вода и дуге кише сатрти усеве, ако је удављено копиле закопано у земљу; на против да ће летина сагорети од суше, ако је удављено коииле б^чено у какво шупље дрво. Разуме се, да није иоменута казна извршена, јер је власт ту ствар узела после у своје руке. Те<лесне ^азне. Телесне казне су оне, које се изврШ УЈУ на људском телу а не уништанају организам, не уништавају живот људски. Телесним казнама смерало се: а) да се даде задовољења увређеноме или оштећеноме; б) да се преступник поправи и в) остали треба да се заплаше, те да нс чине слична дела бојећи се да их и саме не ностигне иста казна. Телесне казне деле се обично на оне, које сакате људско тело и на оне, које не сакате. А. Казне које сакате. У раније време мислило се да није доста казнити нреступника само тиме, што ће о,н осетити јаке болове, већ се мислило да поред тога, што ће осетити јаке болове, треба да буде лишен извесног дела тела својега, те да вечито трпи штету Осим тога треба да је наказа и самом појавом својом да утиче на околину. Телесним казнама које сакате, чини се да се више пшло на то да се њима утиче на околину, него на то, да се кривац поправи. Осакаћени је био као губава овца у стаду, сваки га је презирао, осуђивао и избегавао. Често пута бивао је предмет подсмеха и руге. А те околности , и такав положај у друштву утицао је на душу осуђенога, да се осећао вазда као кужан у друштву и већим делом морао је избегавати друштво. Тиме се истина окривљени није поправљао али је то силно утицало на другптво, на околину и на појединца. Казне сакаћења врло су распрострањеие на свету и нема ни једнога уда, нити дела човечијега. тела, који није подвргаван сакаћењу. Према томе било је и разних казни сакаћења. Овде ћемо истакнути пајглавније врсте сакаћења. 1. Одсецање руку и ногу. — Руке и ноге најглавнији су удови човекова тела. с тога је од вајкада био обичај да се баш ови делови тела подвргавају сакаћењу.

3 ) V. ВојЈшс. 2Богшк стр. 574.