Полицијски гласник

ВРОЈ 35

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 291

0 СЛ.0Б0ДИ ВОЉЕ И 0ДГ0В0РН00ТИ (НАСТАВАК) Ако се сада заиитамо, да ли Факта моралне отатистике говоре тако убедљиво противу слободне воље, као што то тврде детерминисти. неће нам требати дугих размишљања па да дођемо до одговора, да та Факта не доказују то у аринцииу. Да константност бројева, које пружа морална статистика, не доказује немогућност слободне воље, заступници слободне воље хтели су извести на разне начине. Ми ћемо спомепути само најважније од њих па ћемо онда изнети и онај који се једино може сматрати за тачан. чиме ће и тражени принципијелни доказ бити дат. Многи индетерминисти тврде, да константност бројева моралне статистике доказује само, да је извесап сталан број радњи из године у годину нужан, т. ј. одређен општим током природе, друштва и људског организма, али да слободна воља одлучује, који ће субјекти те радње да изврше. Као што Лоце ') сасвим умесно примећује, овако довођење у склад константности бројева моралне статистике са претпоставком слободне воље не вреди ништа. Јер ако људска слобода није у стању да промени целокупни број дела, која се на овај начин траже, онда у ствари нису неодређени субјекти који остају слободни, већ је само у питању, чија ће неслобода бити употребљена (т. ј. сви су субјекти тада у ствари неслободни и само је у питању на које ће од њих да иадну тражене радње, т. ј. који су субјекти у напред одређени да их изведу). Јер не сме се замислити да су закони, који захтевају по овоме мишљењу нужним начпном из године у годину исти број радњи, нешто што тако рећи лебди над главама људским. већ ако ти закони доиста постоје, онда су они непосредно у самим субјектима које одређују, у том случају дакле слободе воље не може бити. Друге индетерминисте опет тврде, да константност бројева моралие статистике долази просто отуда, што слободни субјекти својевољно хоће ту константност. Фонзегрив н. пр. вели 2 ) да је сасвим безразложно прстпоставити, да слободна воља мора нарушити просечне цифре, јер тврдити ово значи, вели Фонзегрив, тврдити да је слободна воља подложна једном нужном закону (на име,закону да мора нарушити средње цифр"е), а то просто значи тврдити да она не постоји. Ако је воља доиста слободна, онда је она исто тако у могућности да не произведе никаква нарушења тих константних бројева Ј ) Видн Н. Во1;2е, МЦкгокозтиб, ЈЈееп гиг Ка1иг§е8сћ1сћ1е ит1 ОезсћшћЈе с!ег Мепзећћеи, III ВапЈ, 4-1е АиЛ. 1888, етр. 77. Лоце је један од највећих фило30Фа немачкнх из друге половине Х1Х-ог века. а ) Види Ог. 1 ј . Ропзе^пуе, Евба1 8иг 1е Нћге агБНге, аа 1ћеопе еЈ зоп ћ18(01ге 2—ете еЈ. ВЉ1. <Је рћИоа. ео4(5трога1пе. Рапб 1896, р. 314. Дело Фонзегрнва даје добар историјски преглед доктрина о олободи воље, али систематоки део, и ако садржи доста добрих примедаба против детерминизма, написан је са гледишта сувише Формалистичког, метафизички и морални разлози главни су му аргуменат за слободу вол>е, док су разлози психолошки и научни слабо узети у обзир и обрађени.

као што је у могућности да то и учини: из константности бројева моралне сгатистике не може се дакле, вели Фонзегрив, закључити да слободне воље нема. На ову аргументацију Фонзегрива, која на први поглед изгледа сасвим тачна, може се одговорити овако. Истина је, да слободна воља, ако посгоји, може оставити просечне бројеве статистике ненарушене, али је исто тако истина да их може и нарушити, и питање је само шта је вероватније, од овога двога кад се већ претпостави да свесни субјекти увек својевољно одређују овоје радње, да они од своје слободе увек чине уиотребу Кад се овако ностави питање онда је лако увидети, да ће слободна воља много пре нарушити просечне цифре него што ће их оставити ненарушене, шта више да ће она то морати чинити. Ово се лако да објаснити на једном од наведених примера. У Верлину је год. 1892 било 2214 крађе (види таблицу на стр. 265) и тај број остаје готово исти и у идуће три године. Ако је људска воља доиста слободна и ако људи чине увек употребу од те своје слободе, ондаје очевидно много вероватније претпоставити, да ће број крађа у свакој години бити други и то знатно други, него да ће ти бројеви бити из године у годину исти, као што је то у истини случај. Јер ако је људска воља слободна и ако људи чине увек употребу од ње, онда је исто тако могуће да се у једној години у Берлину деси 10, 100, 1000, 10.000 ит.д. крађа као што се је у истини десило 23.000, константност броја крађа из годиф у годину у том је случају дакле веома мало вероватна и ако, апсолутно узев, није искључена, тако да из константности тих бројева или морамо закључити, да слобода воље нема, или да и ако је има од ње се не чини никаква употреба, никако пак не можемо, као што то чини Фонзегрив, закључити да ње има, да људи од ње чине и употребу, али да се одлучују за оно што би радили и кад те слободе не би било. Али и ако је на тај начин аргументација Фонзегрива нетачна ипак она не мора бити потпуно нетачна, шта више сигурно је, да један извесни и ако мали део људских радњи, које су својевољне, бива тако као да слободне воље и нема, т. ј. људи их слободно хоће онако како би се оне десиле и да нема њихове слободне воље. На послетку треба споменути, да тврђење, да слобода воље мора нарушити просечне цифре, не значи тврђење никаквог нужног закона, коме би воља била подложна, као што то софистички закључује Фонзегрив, већ просто тврђење, да из слободе воље нужним начином следује велика вероватност, која је практички готово идептична са нужношћу, да ће она нарушити константне бројеве. Осим наведена два покушаја да се слобода воље доведе у склад са константним бројевима моралне статистике, постоји још и један трећи такав покушај, по коме та константност долази просто отуда што се слободне људске акције, и ако постоје, ипак једно зато што се идући у различним правцима (према различним мотивима) узајамно парализирају, а друго зато што

слободна воља, може да паралише дејство датих мотива тако да се у целини свих људских акција, које нам пружа морална статистика, јављају константне цифре. Да би објаснили ово последње паралисање мотива слободном вољом, које је од нарочите важности по ово мишљење, узећемо опет пређашњи пример. Што се у Верлииу год. 1893 десило исто онолико крађа колико и 1892 не мора, према овоме мишљењу, да долази отуда, што слободе воље не би било и што су спољни односи, који су одређивали људе на крађу као и сами људи остали исти, већ могуће је да су се ти спољни односи променили, да је било 1893 год. много више прилике и мотива за крађу, али да је и слоб |дна воља у много већем броју нндивидуа дејствовала на супрот тим мотивима, тако да константност броја крађа за обе те године не доказује ниглта противу слободне воље. Лоце, који је заступник овога гледишта, вели, да би морална статистика само онда доказивала да слободна воља не постоји кад би нам она давала рачуна не само о радшама које су се десиле него и оним које се нису десиле 1 ), она би морала показати да је не само однос између н. пр. познатих и учињених злочина исти (чак ни зато иема никаквог оправданог разлога) него да је тај однос сталан и између учињених и могућих злочина, т. ј, злочина који су се могли збити али који су спречени. Али ни ово мишљење не може бити тачно. Јер претпоставка да мотиви варирају (постају многобројнији или малобројнији) а да слобода воље паралише ту варијацију (многобројније смањује а многобројније увећава) не може (да се задржимо само на овој важнијој страни горњег мишљења) да објасни никако готово потпуну константност циФара. Јер ако је људска воља слободна, онда постоји мала вероватност да ће употреба нека бити баш таква да се увехс дата варијација мотива паралише, ово паралисање морало би бити у главном исто тако неконстантно као што би, према нашем горњем извођењу, била неконстаитна слободна воља, која нема да паралише никакве мотиве. Осим тога морална статистика била је у стању г , да у многим случајевима констатује не само константност радњи него и константност мотива, изкојихте радње произлазе. Тако морална статистика показује, да исти број самоубистава код људи и жена произлази из истих мотива, да је исти број случајева у којима је самоубиство извршено из лудила, болести, породичних неприлика, кајања, бриге и т. д. Али и ако је несумњиво, да се константност циФара моралне статисгике не може објаснити паралисањем мотива од стране слободне воље, ипак несумњиво је, да један мали део тих циФара има своје порекло и у овоме дејству слободне воље.

г ) В. 1^0126, М1кгокозши8, III Вапс! стр. 79. И Вунт (в. ЛУ. ЛУипс11;, 0гипс12и§е (1ег рћуз1о1о§18сћеи Рзусћо1о§1е, 5—1е АиП. 1893 III Вс1., стр. 319) допушта могућност овога мишљења тврдећи да несумњивог доказа за неслободу воље нема, већ да је то тврђење на крај крајева само један метаФизички ностулат.