Полицијски гласник

СТРАНА 294

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35

није учињено, нити оу то тражили ни старатељоки судија, ни жалитељ Јанко. Осим овога жалитељ Јанко не може се користити том околношћу што пресуда изборног суда о деоби њиховог трећег брата поч. Ранка, који је раније одељен, још није извршна, и да у деобу тј )еба да уђу и наследници ноч. Ранка, који могу скоје и]1аво бранити и дрема једној и према другој парничној страни у овоме спору. Међутим, поменутом извршиом пресудом Бр. 29373.|904. године регулисано је како ће се и које имање поделити између жалитеља Јанка и његових синова с једне страпе и Стевана с друге стране, а не и између још какових трећих лица. Државни Савет није усвојио ове против разлоге и објашњења, него је остао при првом свом посматрању, да ожалбено решење не одговара закону. из разлога напред наведених, ла је с тога одлуком својом од 11. августа 1906. године Бр. 5155. понипггио решење Министрово. №1. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Г. Рисим Јовановић, писар оиштински из Трнаве, среза трнавског, упутио нам је ово питање : — Црква трнавска има преко 100 дужника међу својим парохијанима. Дуговања су облигациона, и за, многе од њих — око 30 — нису предузимати никакви кораци ради наплате, има више од 24 год. Тек по истеку овог рока црква се обратила општинском суду тужбом против 8 дужника, али је општински суд нашао да су дуговања, о којима је реч, застарела према § 928 ж,, грађанског закона, пошто је од дана када су учињена иа до дана иодигнуте тужбе, прошло више од 24 год., а аа ово време, према наведеном законском пропису, застаревају сви облигациони дугови и права на потраживање годишњих доходака и т. п. Све ове пресуде одобрио је и судија чачанског-првостепеног суда, који је одређен за расматрање пресуда општинских судова. Имајући ово у виду, општински је суд и пре кратког времена, а по тужби цркве против извесног лица због дуга, одбио цркву од тражења осуде, пошто је и овај дуг, према наведеном законском пропису, био застарио. Када је ова пресуда отишла по жалби првостепеном суду, њу је расматрао други а не онај стари судија, и нашао: да дуговања овакве природе не застаревају за 24 већ за 36 год. према § 931. грађан. зак., па је са овог разлога поништио пресуду оппггинског суда. Услед противразлога општинског суда, ствар је дошла пред колегијум првоотепеног суда, који је такође нашао, да за застарелост у овом случају вреди рок од 36 година. Један судија одвојио је мишљење у корист противразлога општинског суда. Према овоме, у чачанском првостепеном суду две су судије које деле мишљење оп-

штинског суда, а само један са председником и секретаром мисли противно. Да би општински суд знао како му се у будуће ваља управљати, као и да би се и сами дужници умирили, јер су веома огорчени због ове неједнообразне судске праксе, молим уредништво за објашњење: које је од од исписаних мишљења правилније; шта ће онштински суд у будуће радити, и може ли црква што предузимати против оних дужника, који су се већ користилп застарелошћу? — На ово питање одговарамо: Већ и сам тај Факт што се и г. г. судије чачанског првостепеног суда не слажу у овом питању, и што има примера да су га и виши судови неједнако схватили (види у »Новој Збирци» од г. Ст. Максимовића сличну одлуку Касац. суда под Бр. 2169, књига I, стр. 89.), доказ је да оио у нашој пракси није потпуно пречишћено. По мшшвењу уредништва правилније је мишљење оне г. г. судија, које деле мишљење општинског суда. Ово с тога, што је наређење §-Фа 928. ж. грађан. зак. специјално и позније до наређења у § 931, у коме се говори о застарелости нокретних ствари и непокретних добара, која припадају држави, општини или цркви. Према нашем грађанском закону има две врсте застарелости : једна којом се прибављају добра, а друга којом се ослобођавамо обвеза. У првом случају туђа ствар постаје својина онога који је држи и ужива законом прописано време, а у другом случају онај који има што да даје или плаћа ослобођава се обвезе, ако они који имају право тражити испуњење ових обвеза, не учине употребу од свог права у року који је закон одредио. Како се у § 931. говори само о првој врсти застарелости, то је такође разлог више, да се на случајеве које истиче г. Јовановић, има прмменити застарелост из § 928 ж. грађан. закона, без обзира на то што је црква поверилац. Ну, и иоред свега овога, за општински суд обвезно је мишљење колегијума нрвостепеног суда све дотле, док сам суд не би своју одлуку изменио. Цркви једино остаје да тражи обновљење спора у смислу § 426 грађан. судског поступка.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА «*• Шпанске варалице за олако стицаае блага. — Ма да већ дуже од десет година свакодневно штампа опомиње лаковерни свет, да се чува чувоних т. зв. ЕпИего швиндлера у Шпанији, ипак је њима пре кратког времена испало за руком, да преваром становника у вароши Хановеру зараде на преко 5000 марака. Ова је превара тако раФинирана, и то до најмањих ситница, како у припремању, •гако и у извођењу њеном, да заслужује да буде опширно описана. Овај је случај саопштио први државни тужилац Несел у Хановеру (1)г Напз Отозв. ,>Агћ1У Шг Кптша1 — Ап1;горо1о§1е ипс! КптјШаНв^к,« 24. Вапс1, 3. и 4. НеП).

Септембра месеца прошле године сопственик једне велике перионице у Хановеру добије из Мадрида једно писмо овакве садржине : Писац овога писма налази се у Мадриду у затвору; раније је водио банкарску радњу, али пошто је имао много губитака, напустио је ову и са остатком своје имаовипе иобегао за Француску. На граници је ухваћен на железничкој с,таници и враћен у Мадрид; ту има да одлежи подужи затвор. Његов се коФер налази па Француском земљишту , чува се као пртљаг и садржи читаво имање од 1,200.000 динара. Признаница од пртљага, као и кључ од коФера налазе се у рукама суда, који је све то задржао док се пе исплате судски трошкови. Адресат може да исплати судске трошкове, и тада ће добити признаницу од пртљага и кључ од коФера, подићи ће куфер и за све то примити трећину суме која се унутра налази. Буде ли се адресат хтео примити овога посла, моли се, да поверљивом слузи писца овога писма телеграфише на адресу »Негтапс1е8 — ЈаваћеПа Са1;оПса 27. Т1епс1а Мас1пс1 — ове речи: Нећ'ора ће11ас1оппа тасиШит. С. Б. а Прималац писма покаже то једном препродавцу из комшилука, па овај са својим братом, трговцем, и још једним Фризером говораху о садржини писма. Ова тројица најзад решише, да нриме понуду из тога писма. ТелеграФисаше и после осам дана добише као одговор писмо, у коме се понова опширно описује цела ствар и дају тачни подаци како може да се добије новац; за тим је препоручено да се употреби воз преко Париза, а у Мадриду да се одседне у »Хотелу Конгрес, " с том још напоменом, да се из Париза још један пут телеграФише. Једнога уторника око 2 сата ноћу, добро снабдевени новцем, преиродавац и фризер седоше на воз за Париз. Кад су тамо стигли телеграФисаше као што је уречено, а у четвртак рано ујутру у 7 сати стигоше у Мадрид. За време док су се они забављали са кочијашем, наређујући му да их вози у »Хотел Конгрес," приђе им један човек, који их је бесумње очекивао, седе поред кочијаша и овај потера кола. После десет минута вожње стадоше кола пред једном угледном кућом, која је била у једној не баш тако лепој улици, али је поред тога била на живом месту и на великој раскрсници. Кућа је носила број 10, није имала никакав натпис хотела или бар гостионице. На ћошку улице била је једна велика банкарска и мењачка радња са излозима. Пратилац одведе приспеле на други спрат у једну собу са сокака, коју је на знак звонцета отворила једна двадесетогодишња женска особа. Соба је била обично намештена са једним диваном и столицама превученим белим простиркама. Према програму у 11 сати изјутра појави се речени верни слуга притворенога банкара. Пошто су се споразумели о циљу свога доласка и састанка, слуга им рече да ће се у 1 / 4 2 сата по подне опет вратити и одвести их у затвор своме господару. У том међувремену њихов малопређашњи пратилац, који се издавао за хо-