Полицијски гласник

ВРОЈ 35

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНКИ

СТРАНА 295

телскога слугу, био је тако љубазан да их проведе и покаже им знаменитости Мадрида. Тачно у '/- 2 ~ сата врати се понова слуга банкарев и донесе једно писмо свога господара, ове садржине: Странци не могу доћи у затвор, јер ће их иначе судија саслупгавати ; он неће од странаца из Немачке да прими ни исплату судских трошкова, шта више то ће примити само од сродника банкаревих. Притвореник неће приспелима да учини никакву непријатност, кад су онн показали сваку готовосг према њему. Међутим, судија је готов, да прими исгглату трошкова из уштеђевине његовога — банкаревога — слуге; њему само треба предати новац, да бп га као своју уштеђввину ' .хазао, и тако могао исплатити трог ове. По том ће одмах странци добити за то признаницу од пртљага, кључ од коФера, а тако исто и један чек од 40.000 франака, који је конФискован код суда. Ако се буде сумњало у истинитост чека. он чипи пажљивим, да се може телеграФским путем питати „Берлипска Банка« у Берлину; његов ће слуга или хотелски слуга експедовати телсграм. пошто би странци моглн постати сумњиви у телеграфу. Да би, пак, још сигурнији били, Фризер напише банкару једну цедуљицу, којом је замолио банкара, да им. пошаље једнога чувара осуђеника, да би се уверили о томе Факту, да је он заиста у затвору, па предаде ту цедуљу банкаревом слузи, да му је испоручи. После извесног времена врати се банкарев слуга са једним униФормисаним човеком, кога. представи као чувара осуђеника. Овај показа странцима и чек који је одузет од притвореног банкара; тај је чек чувар тајно узео из конФискованих ствари банкаревих, да би им. га могао показати. Тај је чек изгледао и чинио утисак праве хартије од вредности. У прописној Форми, без икаквих приговора, са правим Факсимилираним потписима и гласио је заиста па суму од 40.000 Франака. Фризер телеграФише Берлинској Банци око 3 1 / 2 сата по подне, и то овако: »Да ли је истинит чек № 51724, који гласи на берлинску Банку, а издат је у Мексику ? (Име и презиме) Мадрид. Хотел Конгрес«. Телеграм даде слузи банкаревом да га овај отправи. У вече око 6 ] / 4 часа донесе хотелски слуга телеграФски од10вор, а поред тога и штампану признаницу о предаји првога телеграма за Берлин. Одговор је био на службеном телеграФском плакату, и на њему су биле залепљене пантљике од хартије, на којима је плавим латинским словима било наштампано : »(Име и презиме) Мадрид, Хотел Конгрес. Мадрид Берлин 1142. 16. 28. 9.455 Чек од 40.000 Франака № 51724 исплатиће банка на својој каси. Берлинска Банка.« По том се нађоше са банкаревим слугом, који је био у друштву чувара осу-

ђеника (сада пак у грађанском оделу), и затражише, да им се положи новац. Потпуно већ сигурни у целу ову ствар, Фризер и препродавац исплатише слузи 5200 марака, а од надзорника осуђеника добише чек, признаницу од пртљага и кључ од кофера. Признаница за пртљаг била је очевидно на исправном жутом Формулару, потписана и потврђена жигом међународне агепције у Барселони под 17. мајем 1905. године. Сем тога чувар осуђеника предаде фризеру једну цедуљу од банкара. у којој га овај моли, да даде добар бакшиш чувару осуђеника за његов труд, те ће се тако још више олакшати и пријем коФера у Лијону, ако бн тамо буде ишао. У оној радости Фризе -р даде чувару 25 динара, и овај се удаљи са банкаревим слугом да донесу и остале конФисковане ствари банкареве; чувар обећа, да ће се кроз један сат вратити к њима, те по том испрати оба странца у Лион да подигну коФер. Али он не дође. Напротив, хотелски слуга донесе од њега једно писмо, којим им саопштава, да је оудија посумњао у целу ову ствар, и сада је почео држати под присмотром банкаревога слугу; најбоље је да сами отпутују у Лијон, где ће слуга. кроз који дан и сам стићи. Сада обојица наслутише да ту може бити преваре; бојећи се, да ће их варалице и даље јурити, нађоше за најбоље да оду кућама, где су стигли 1. октобра, сироти у плену и сасвим погружени ; телеграФоким путем добили су од берлинске банке одговор, који их је утврдио у сумњи, да су жртве интернационалних варалица, које увек нађу лаковерна света да експлоатишу, и ако се путем штамне публика непрекидно опомиње на чување. д: в. б.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

Н3 ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Оких даиа готово ове наше новине регистровале су вест неких аустро-угарских листова, како је полиција у Осеку протерала бившега српског „мајора Николића", који је у Осек био дошао ради штампања неке брошуре иротиву српског владаоца. У нашем јавном мишљену било је ваздан нагађања ко може бити тај мајор Николић. Многи су сумњали на једног нашег бившег жаидарм. мајора, који то име носи, но који је у то време мирно седео код евоје куће н Фамилије и није ни номишљао на тако што. Но убрзо се обелоданило, да тај «мајор Николић" ниЈе нико други до вајкадашњи познаник београдске нолиције, познати Јосиф Јован Поповић звани „Чича Јоса", препредена варалица и лопов. И ако смо о њему пиоали и слику му изнели у 50. броју (( Подицијског Глас.ника" од нрошле године, ипак ћемо поводом овога његовог последњег случаја проговорити о њему и сада неколико речи, јер никад није од штете указивати што чешће на рђаве људе, како би их полицијски органи што боље упознали, а и публика их се могла чувати да не падне у њихове клопке.

«Чича Јоса 8 је родом из Суботице у Угарској. У Србију је прешао у млађим годинама и пеко време вршио нека премеравања са инжињерима, док се *није одао преварама. Нема готзво те проФесије, коју он пије на се узимао ради извршења пзмишљаних превара. Према годинама и приликама био је он и кеднер, м учитељ језика, н трговачки агенат, и проФесор, и адвокат, и чиновник, и сензал, и чиновник у пензији, и оФицПр у пензији птд., како је кад требало , алн је најрадије узпмао титулу инжињера, у ком је својству нарочито по крајинском округу ранијих година вршио многе преваре. Последње бављење у Веограду употребио је па обмањивањо странаца. На Варош Каиији држао је три своја стана, у које је привлачио странце и као човек од утицаја посредовао за разне лиферације и концесије, узимајући па име свога дпосредништва« ведииа аконта. На свашта јо готов само да до пара дођо. За једпог нашег имућног суграђаиина, којп је у иностранотву имао живу неразведену жену пабавио је лажна уверења дотичне државе, на основу којих се овај венчао овде са другом женгком. Пропутовао јо цео Балкаи п АустроУгарску и влада овима језицпма тих звмаља. У Београду је два пута осуђиван за крађе и преваре: првп иут 1 898. год. на три године, а другн пут 1901. год. на две године затвора. По издржаној осуди био је протеран у А. Угарску и био се зарекао да се више у «неблагодарну« Србију неће враћати. Но лутајући које гди учини прошле године у Руми једну превару , због које га полиција ухвати. Том приликом он нађе за пајзгодније да се представи као „Јован Николић", трг. агенат из Крушевца у Србији. И отуд га тамошња полиција протера у Београд. Чича Јоса је тада био обријао своју дугу белу браду, па мислећи да га тако прерушена неће у Управи вароши Београда познати, нокушао је п овде да остане као Јован Николпћ, кога су ([Швапске" власти само с тога протерале, што је из Србије и што Србииа не трпе пигде да што код њих зарадп , и ако се њихови људц овде башкаре и живе боље но домородци. Кад је впдео да га у главној полицији иису заборавили , онда је молпо да се пе нрогони натраг, већ да се пусти да иде у Бугароку, где може поштено живети. Управа није имала разлога да не испуни ову жељу свога давнашњег познаника, нарочито с обзиром на изјаву да ће у непознатом свету покушатп да што ради и живи поштеним животом, те га испрати до бугарске границе. Нашао је за најпробитачније да оде и задржи се у Софпји , где је се почео предотављати као Иван Хаџи-Станков, родом из Неготина. Причао је браћи Бугарима «своју жалосну историју,® по којој је он још 1862. године са оцем прешао из Бугарске у Неготин и стално се ту настанио са Фамилијом; да га јс краљ Милан послао у Беч да изучава куварске науке, по повратку са цстудија® поставио га је за шеФа „оријенталне кујне", где је остао све до 2 9. маја 1 903. год. Даље, да му је син Милутин X. Станковић, бив. пешад. капетан I класе у XVIII пуку, као командир страже, иогинуо псте ноћи, бранећи краља; да је он по том тражио да се убице казне, те је због тога грозно гањан; да је на иослетку због увреде