Полицијски гласник

ПСКШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 37

хајдуцима. Примера ради да наведем неки случај из народних песама. Тако у иесми »Зидање Манасије« пева се како је српски цар СтеФан извадио очи Петру неимару, који је сазидао Раваницу, само за то, што је рекао: да би Манасија још лепша била да је било мермера камена и цареве ризнице и блага (Вук КараџиК: Српске народне пјесме. Књ. VI. стр. 144 до 150). Други пример имамо у старом Вујадину, коме се Турци свете, те му пребијају и ноге и руке и ваде очи њему и његовим синовима. (Вук Караџић, Српске народне пјесме. Књига III. стр. 344 до 346). Исто тако имамо пример самовоље у вађењу очију и упесми: »Јован и дивски старјешина", где мајка у договору са својим љубазником вади очи своме сину Јовану; а пример освете у песми: »Кадуна Хасан-аге Куне«, где опет жена, из освете, своме мужу вади очи. 6. Пребијање ногу и руку. — Ова казна такође је врло стара и састојала се у томе што су каквом буџом осакаћиване ноге у боковима (1итШга§:шт) или су просто пребијање голени (сгипГга^шт). Или су пребијане и ноге и руке. Ова казна често је пута била акт самовоље господара према робовима као што је на пример господар из обести пребио ногу чувеном философу стојичару Епиктету. Осим тога овом казном кажњавани су у Риму они, који издају какву тајну, као што је цар Август казнио некаквога писара, што је за новац издао тајну царских писама. Често пута ова казна примењивана је да се мученици опросте мука и да што пре издахну, као што је, већ сваком познат, онај случај с оним двојицом разбојника, који су распети заједно с Исусом Христом. Из наших старих споменика не види се, да ли је ова казна примењивана у старој српској држави. Али јој налазимо трага у народним песмама познијега времена, и сва је прилика да су је Турци собом донели са истока. У песми »Кадуна Асан-аге Куне" имамо ово место: А да видиш ускока Јована Пушку пали џиџај.ш шешану, Па не бије Куну Аоан-агу, Но под Куном биједа лабуда Лабуд паде, а Јован допаде Па ухвати Куну Аоан-агу, Све га вуче а ногама туче, Па му бједа савезала руке, Све га бије дрвљем и камењем Док му сломи и ноге и руке. Исто тако леп пример пребијања ногу и руку имамо у песми: »стари Вујадин«, кад оп говори својим синовима: «0 синови, моји ооколови. цВидите ли проклето Лијевно, «Ђе у њему бијели ое кула ? аОнђе ће нас бити и мучити : "Пребијати и ноге и руке...» 1?азне вршене по ^оси и по г^ожи. 1. Стрижеље косе и браде. — Дуга и лепа коса, и бујна брада код старијих народа гледани су као особити природни накит и као одлика слободнога човека.

И као год што је по Градском закону одсецање косе и браде сматрано као казна и понижење, тако се гледало и у време Душаново. Истина, у Душановом Законику та се казна нигде не помиње. али и у време Душаново она је постојала како у Византији тако и у Србији. То се види из толико пута поменуте Синтагме Матије Властара. По овом законском зборнику та је казна примењивана у истим олучајевима, у којима се примењивала и по Градском законику. 11о Синтагми Матије Властара имамо ове одредбе за стрижење косе: 1. »Онај, који се смеша с девојком »отроковицом(робињом)с пристанком саме те девојке, без знања родитеља одведеном, и ако хоКе да је узме за жену а родитељи пристају, то да буде брак. Али ако ма којега лица родитеља но нриетају, ако је онај богат, који је покварио девојку, да даде девојци једну литру злата; а ако је сирома, половину имања свога; а ако је са свим сирома да, се бије и остриже (Начело »г«. свстава. глава 15 последња алинија'). 2. 11о Синтагми ова казна код браколомника и прељубника долази комбинована са другим казнама : „Ирељубници да се бију и острижу и нос да им се одсече; а они који су им помагали било саветом или чим другим у том нечасном послу, да буду бијени и острижени и да се пошљу у заточење (Начело .м. свстава. Глав 3. четврта алинеја). 2 ) Ова казна комбинована с другим примењивана је и на оне, који би мрцину или удављену продавали или јели. За такве 110 Синтагми наређује се да буду бијени, да им се имање разграби и »острижешем да обезчеститве, и всегдашњим атлнашем да осуждаетсе«. Онај кнез који ову казну не би извршио да се казни са 10 литара злата (начело .п. састава. Глава 6. последња алинеја). 2. Жигосање. — Жигосање такође је казна врло стара. По Светом Писму и Вог је жигосао Каина, да га сваки позна. Римљани су робовима бегунцима ударали жиг да се зна да је бегао (I. Лд^а). Исто тако Римљани су угоревали жиг на челу, лоповима Р (1иг — лопов, крадљивац) и клеветницима с (са1итпИ:ог — клеветнвк). Ударањем жига на чело хтело се да се обележи сваки, који је опасан по друштво. У исто време то је био знак стида и срамоте. Хинези су жигосали лопове, кад их први пут ухвате, по рамену; али ако се ухвате и по други пут, тада им је жиг ударан на чело. Атињани су жигосали своје војнике па и војводе кад се нису показали довољно храбри. Та казна била је позната и код старих азијских народа и код Египћана. Постојало је жигосање код Бирманаца у Индији, код Јапанаца (на руци и челу), код Мађара, код Германаца , код Фраицуза и т. д. Постојало је и код Византињана. У Душановим Законику налази се само један члан, који говори о жигосању, и

Ј ) Т. Флоринскаго. Памитника законодателшоа д^ателБНости Душана. ШевБ 1888. Прилози стр. 165. На истом месту. Стр. 186.

то је чл. 10., који данашњим језиком гласи: »И ако се деси да какав јеретик живи међу хришћанима, да се жигоше по образу и да се протера, и ако би се нашао когод, да га крије, и он да се жигоше". 3. Осмудити жли опалити. — И ова врста казне била је доста раширена у средњем веку. Душанов Законик предвиђа је у неколико случајева. Она је комбинована с којом другом врстом казни, нпр. новчаном казном Тако чл. 25. наређује: »Ако себар опсује властелина, да плати 100 перпера и да ое осмуди (опали)«. У чл. 09 налази се заповесг, којим се забрањује сабор или скупштина себара; а онај, који би себре скупио на скупштину, кажњаван је поред тога што су му осецане уши и тиме, што је опаљен испод очију. Исто тако Душанов Законик наређује да се осмуди меропах. ако побегне од својега господара, уз то још да му се нос распори и да се врати господару (чл. 201). 1наставиће ое) Миленко ВукићевиЋ. ПОЖЦИЈСКИ НАДЗОР

Са полицијским надзором, као споредном казном која се од главних казни разликује, у главноме, својом иревентивном акцијом, сусрећемо се први пут у нашем законодавству 1863. год. у допунама Казненог Закона од 20. марта исте године. За сигурност оног времена веома је карактеристично, што је предлог о завођењу полицијског надзора потекао од саме Народне Скупштине, заједно са предлогом о пооштравању казне за хајдуковања, разбојништва и крађе у поврату. На свом X. састанку од 16. августа 1861. год. тако звана Св. Преображенска скупштина, а на предлог огромног броја посланика, изјавила је жељу да се »за казнење лопова јошт ово узакони : а) за знатне поаре у повтореним случајевима (поврату) казн смрти; б) да судови могу осуђивати по околностима, по којима се даје закључити, да је казнимо дело учинило баш оно лице, против кога се те околности показују, а нико други; в) да се усвоји надзотр Полицајни, који ће ближа опредељења своја у Криминалном поступку наћи, и најпооле г) да се по могућству подижу уредне и целисходне ансане. при че.му да се Правитељство и за морално усавршење апсеника постара«. 1 ) Одазивајући се овим скупштинским жељама, тадањи министар правде пок. Рајко Лешјанин поднео је 10. децембра 1862. год. Државном Савету предлог ове садржине: »Поводом тим, што су се од једне године на овамо крађе и поаре иочеле знатно код нас умножавати, и све чешћа насиља ') Србске Новиие за 1861. год. Бр. 117.