Полицијски гласник

ВРОЈ 37

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 309

нарочито у неким крајевима, и са самим убиством скопчана, чинити, а у најновије време иочеле су се и знатне паљевине чинити, у следству чега могле су се честе тужбе у народу чути, да се спрам овога рода злочинаца врло благо иоступа, те се она умножавају — Правитељство Његове Светлости морало се побринути о сходним мерама како да се ова зла предупреде и даље нераспростиру. При расуђивању о овим предметима нашло се прво, да су снрам наши околности и поњатију нашег народа и саме казни у казнителном за//>нику за нека од ови злочинстава проп-лзане врло благе, а нарочито спрам постојеће системе наши заведења, у којима се ове казне издржавају, и по томе да би ове строжима заменути требало. Друго, да су начин и средсгва за истраживање ови и подобни злочинсгава врло недостаточни, кад се зна, да у једном сре.зу од толико обштина, срески старешина са својим писаром и три пандура поред кметова целу полицајну сигурност обдржавати мора, поред толики други дужности свакога рода, тако, да се у нанред може рећи, да је често физично немогуће све са успехом и као што треба извршивати, а нарочито кад се узме у призрење раштрканост наши села и кућа. онда се ова немогућност на први поглед увидети може без сваки други доказа. Ако се дакле хоће да истражујуће власти при хватању и откривању наведених злочинстава са већим ус.пехом радити могу, морају им се и нека већа средства и разрешеније руке дати, те да то учине. Даље нашло се за нужно да се за оне, који поменута злочинства учине, и по издржаној казни за неко време надзор води, док не би и у слободи доказао, да се заиста поправио и да се више нема узрока о његовом поштењу сумњати. Будући се зна, да ова зла највише проистичу из нерадног живота и левенствовања, тако је правитељство Његове Светлости нашло за потребно, да се неке мере и противу овакових лица пропишу« 2 ). Предлог овај, у неколико измењен у оном његовом делу који се односио на истражне вдасти, п.оновљен је 14. марта 1863. год. Овом приликом уз њега је приложен и статистички преглед казнених дела за 185У, 1859, 1860, 1861, и 1862. год., из кога се види, да су судови у означеном периоду времена'пресудили: год. год. год. год. год.

00 сл 00

1859

1860

1861

1862

Убистава

133

102

110

134

Тровања

—

Детоубистава ....

Хајдуковања и разбојниш. —

—

Крађа и утаја • - • •

436

468

513

814

804

Паљевина

Прављења лажног новца

—

Лажних банкротстава •

—

Превара

186

168

ФалсиФиковања исправа

Порицања обвезе • • •

—

Блудочинстава • • • •

Силовања

Родоскрвнења • • • •

Скотолоштва

• 37

Противприродног блуда

Код оваквог наглог увећавања криминалитета у земљи, одлуке Св. Преображенске Скушитине о пооштравању казне и увођењу полицијског надзора. који се у ово времо употребљавао готово у свима напредиим државама, иотпуно су појмљиве и умесне. Али има нешто у овим одлукама, што служи на част њиховим творцима и даје несумњивог доказа о њиховим здравим и иравилним погледима на циљ казне , а то је жеља „да се аравитељство и за морално усавршење аисепика иостара .« На велику жалост, да не речемо срамоту, ова жеља Св. Преображенске Скупштине није ни до данас остварена, нити ће се, судећи по свему, још за дуго остварити. Овакви какви су данас, наши казнени заводи пре морално упропашћују но што поправљају.... * Предлог министра правде о допунама Казненог Закона, с којим се Државни Савет у свему сложио, постао је законом 20 марта 1863 год. Поред установљења полицијског надзора, новим допунама била је ирописана казна смрти за разбојништва (§ § 240* 241 и 242 Ј ), паљевине (§ 295) и крађе у стицају и поврату (§ 223); установљене су казне за ФалсиФиковање облигација (§ 148 тач. 5) и беспосличење (342 а); измењане су одредбе о јавном батинању (§ 32), иступним крађама, преварама и утајама у стицају (§ 323) и застарењу ових дела (§ 396). Суштина нових законских прописа у погледу полицијског надзора била је у овоме: 1. Иолицијски надзор може се досудити само као сиоредна казна, уз друге главне казне, и за дела у закону изрично поменута : хајдуковања , разбојништва, паљевине, јатаковање и крађе, — § § 37 6. 38, 38 а. и 320 6. Казненог Закона. 2. За досуђивање полицијског надзора нацлежне су и судске и полицијске власти: прве само у случајевима крађа (§ 320 б) а друге за све остале случајеве; општински судови нису за ово били надлежни. 3. Полицијски надзор не може се дооудити за време дуже од пет година нити крађе од 4 месеца (§ § 37 в. и 320 а). ; 4. Циљ је. полицијског надзорада личностима, којима је досуђен, т. ј. бив. осуђеницима за хајдуковање. крађе, разбојништва, јатаковање и паљевине спречи поновно вршење казнимих дела, те су с тога сва ова лица, по изласку са осуде, обавезна: а) да се без знања надлежне иолицијоке власти или надлежног кмета не удаљују из атара села или вароши у којој живе, и б) да ноћивају тамо где им полицијска власт одреди, или да се не смеју ноћу, за време које им полицијска власт одреди, удаљавати из свог. обиталишга. Поред овога, личностима на надзор полицијски осуђеним може се у свако

доба претрести стан по наређењу полицијске власти или месног кмета (§ 37 а). 5. Поред полицијског надзора који се досуђује пресудом, постоји још један као последица административног решења окружне полицијске власти. Док је за досуђивање првог потребно констатовање кривичне одговорности дотичног лица и осуда за дела о којима је реч у наведеним законским проиисима, дотле је за ову другу врсту полицијског надзора довољна и сама сумњ а, да неко ова дела чини (§ 391 б). 6. Одређено време полицијског. надзора почиње тећи од дана издржане или опро-штене казне (§ 37 в). и најзад 7. За намерно избегавање досуђеног полицијског надзора, осуђена лица подлеже казни из § 328 тач. 6-те Казненог Закона. Види се јасно из изложеног, да је законодавац обратио озбиљну пажњу полицијским надзору, а колике су користи од њега очекиване. нека за доказ послуже ове речи из извештаја министра унутрашњих дела, поднетог Народној Скупштини 1864 године: »Тако се онет показала потреба, да се гдекои прописи закона пооштре, и то је учињено новим изменама и допунама Казненог закона. Особито као иолезно морамо сматрати иолицајни надзор,. коЈи &е лоиовима ј&ко отежати ири.хику, да се крађи одају. За сад нису јошт потпуне одовуд користи, јер је закон издан 20 марта 1863 год., но имамо надежду, да ће ова наређења све више успешно дојствовати«. 2 ) (наставиће се)

ПОУКЕ И УПУТИ

Један случај из тач. 2. чл. 96. закона о општинама. Стојан К.Ђорђевић, кафоџија и одборник општине параћинске, молио је општински суд, да му се на одборничку дужност уважи оставка. Као разлог навео је: да ће по извесиом послу бити дуже времена ван места становања. Ова молба изнета је пред општински одбор, који је донео одлуку : да се оставка уважи. Али кад је ова одлука одборска послата надзорној власти, она ју је задржала од извршења као противну пропису чл. 75. закона о општинама, јер дотични одбо.рник није одслужио две године, а није наступио ни случај из чл. 22. закона о општинама. По изјављеној жалби. Државни Савет, одлуком својом од 30. августа 1907. год. Вр. 5609 поништио је решење надзорне власти са ових разлога: Чл. 75. закона о општинама говори о уважењу оставке у случајевима, предвиђеним чл. 32. истог закона. Али овде није тај случај већ случај из чл. 96. тач. 2. поменутог закона, који у опште даје право

2 ) Државна Архива — акти Државног Савата, Бр. 569ј 1 862. год.

') Видети закон о изменама и допунама Казноног Закона од 13 маја 1902 год.

2 ) Протокол редовне Народне Скупштине за 1864 год,, стр. 45.