Полицијски гласник

СТРАТТА 314

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 38

мишљење о типу злочинца и почео се приближавати Француским и енглеским теоријама, налазећи код рођеног злочинца тип моралног безумља (тога1 Ш8аш1;у), а као узрок појаве таквог злочинца — ■ епилепсију. Све што је до сада говорено о мушким типовима, не може се применити и на женске. Код женских злочиначких типова, Ломброзо је нашао друге две карактеристике, и то једна је Физичка , а друга морална т. ј. злочиначки физиономични тип и одсуство материнског осећаја. Против прве тачке устали су многи, а нарочито криминалиста ГриФит. Исгина и сам Ломброзо признаје да се физпономични тип код женских много ређе ( рета него код мунЈких и да га је процентално код мушких нашао у 40°/ о , а код женских тек у 17°/о- Објашњење те појаве Ломброзо налази у биолошком развићу човековом. Он вели да женка пре него мужјак може да буде представник извесне Феле, јер се она мање од мужјака подвргавала разним утицајима околине, која се мењала са временом и местом. И само полно одабирање оставило је женске које су јаче, лепше Формиране, а према томе и чистије преставнике те Феле. Таким начином све карактеристичне одлике те Феле одржале су се у најлепшим егземпларима код женске. Најзад већина рђавих дела, која су женске учиниле, јесу ресултат сугестије од стране мушких, а за то код таквих женских није потребан нарочити преступнички физиономични тип, на против, чесго ћете срести ванредно лепа лица, као што су код убице маркизе де Бренвилије и Евгеније Бордони, и обратно, често пута под одвратним, маркантним лицем крије се нежна и питома душа. Ја се сећам једног случаја из моје праксе. Дотеранаје власти једна сељанка удовица, која је оптужена да је родила и убила дете. Крупне, зелене очи, ниско чело, јако развијена доња вилица и јагодице, оштро мушко понашање, све се то тако лепо подударало са Ломброзовим типом, а нарочиго са оном епилеитичном групрм дегенераната. Ја сам а рпоН био готов да поверујем оптужби. Извргаио сам преглед и констатовао да је родила пре десегак дана, али она је упорно одрицала и тврдила да лекар не зна. Иосле два дана наЈ)ено је дете закопано у воћњаку и донето у среску канцеларију. Извршена секција показала је да то није била детоубица, већ на против добра и тиха удовица, коју је њен драган немилосрдно злостављао. Моје прво мишљење о њој основано на физичким знацима Ломброзове теорије, било је неправилно. Друга карактеристична црта, коју је Ломброзо налазио код женских злочинаца јесте одсуство материнског осећаја. Љубав очинска није једно исто што и љубав материнска. Још код првобитног човека отац је био потпуно равнодушан према судбини своје породице. Код неких африканских народа, прича Херодот, кад је дете одрасло, скупљало се цело племе и по сличности детета са којим чланом тога племена, одређивао се отац који је примио на себе очинске обавезе и бринуо се о детету. Код животиња, па

чак код најразумнијих као што су пси, мајмуни, слонови, нема нн трага од очинске љубави. 2 ) 8 ) Код људи љубав материнска је инстинктивна, то је природни осећај нераздвојан с нашом физиолошком и психолошком организацијом. Љубав оца је продукат цивилизације. то је осећај који се развија под утицајем васпитања и друштвених закона. И ето тај свети осећај код женских злочинаца или је развраћен, или га сасвим нема. Као пример довољно је да наведемо само један случај из криминалистике: Ное^еН тукла је сваког дана своју кћер, и да се не би чула њена кукњава. завлачила јој је главу у воду. Једном је гурнула низ стеценице да је пребила кичмени стуб, другом приликом сломила јој руку, и кад је од ње направила богаља, она јој се подсмевала, називајући је камилом. За време болести да би само ћутала, сипала јој је залеђену воду на главу, покривала јој главу прљавим вешом и кад је сирото дете хтело да заспи, нагонила га је да по неколико сати без прекида говори таблицу множења. Очигледно је, да у тим поступцима није било ни сенке од материнске љубави. Често пута такве матере према једном детету осећају особиту љубав, док је према осталој деци сасвим немају. Одсуство материнске љубави Ломброзо налази само код рођених злочинаца, док их код криминалоида није налазио. И против ове карактеристичне одлике, т. ј. осуства материнског одсећаја, нашло се противника, који су је оспоравали, као што се нашао и читав легион противника целој школи криминалних антрополога. Али и сам Ломброзо не сматра своју школу за савршену; али види у њој пут, којим треба ићи напред и тврдо верује да његове мисли потпуно одговарају савременом научном правцу теорије о еволуцији природе и човека. И ми са своје стране можемо слободно рећи, да је он допринео мпого великој девизи: в предупре {)ивати злочин и поправљати злочинца.« Измените услове, који пора!>ају злочин, подигните морални, материјални и психички ниво народних маса, па ће се смањити и број злочинаца геар. злочина. Каменица 1906. год. Д-р Вој. Ст. ПоповиЂ. СМРТНЕ И ТЕЛЕСНЕ КАЗНЕ по старом српс^ом за^онодавству (наставак) Телесне ^азне ^оје не са^ате. 1. Ватине. — Батине, као казна, старе су колико је и човечанство старо. Примењиване су као казна код свију старих азијских народа исто тако и код африканских. Казна батина је раширена код свију народа и племена на целој земљи-

2 ) Сћ. РЈоћо1 — 1,'атоиг. 3 ) Сценоер — Ргто1р1в8 оЈ ЕШхсв.

ној поврпшни. х ) По оној нашој народној изреци: „Батина је из раја изашла« може се рећи о овој казни, да је почевгии од Адама на до данас непрестано имала и има вредности. Опа је постојала код свију народа и као казна родитељска према деци, дакле као васпитно срество, и као јавна казна. Код разних народа разно је примењивана. Ту се може видети разлика по броју удараца, по броју прута, којима се удара и по месту на телу, по којсм се удара. Или сеТудара по раменима, или по леђима, или по стражњици, или по листовима, или по голеницама, или по табанима или по трбуху и т. д. Најстарији помен ове казне налазимо код источних народа, код Египћана и код Јевреја. Код Египћана налази се на заосталим египатским сликама, а код Јевреја номиње се у Светом Писму и у Старом и у Новом Завегу. Мојсије наређује: »Кад је распра међу људима, па дођу на суд да им суде, тада правога нека оправдају а кривога нека осуде. И ако криви заслужује бој, тада судија нека заповједи да га повале и бију пред њим, на број према кривици његовој. До четрдесет удараца нека заповједи да му ударе, не више да се не би понишгио брат твој у твојчм очима кад ба му ударио више удараца«. (V књ. Мојсијева глава "25 стих 1—3). Јевреји су обично ударали 39 батина као највећи број удараца и то је остало и после све до времена апостола Павла. Сам апостол Павле говорећи у другој посланици Коринћанима вели: »Јесу ли слуге Христове? Ја сам још више. Вигае сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута долазио сам до страха смртнога Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац, три пут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала«. (Глава XI. стих 23 до 25). Код старих Римљана ова је казна батинања врло сурово примењивана, што се види из разних закона и израза при одређивању те казне. Тако да наведем неке изразе ујг°:18 саес!о значи прутем или штапом бити, шибати; ГибИ^о, штапом или батином тући; уегђ.его, бити, тући или шибати; уегћегаио, шибање, бијење; Па^еПо, бичем или камџијом шибати. У почетку римске републике консули и прегори имали су 1трепит (извршну војну и грађанску власт) и само они имали су Газсез (снопове прутова), које су испред њих носили ликтори, а што им је био знак одликовања. Консул је имао дванаест ликтора, а претор двојицу у граду а шест изван града. Снопови прутова подсећали су на консулово право да одређује телесне казне. За владе Августа сви управници провинција имали су право да се пред њима носе снопови прутова тако они у Азији и Африци, где су управљали обично стари консули, имали право на 12 снопова, док управници осталнх провинција имали су право на 6 снопова прутова.

') АЉег1 Н. Ров{. Огип(1г188. II. 281 -282.