Полицијски гласник

БРОЈ 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 318

Из римске империје та врста казне остала је и у Визаетији и у византиском законодавству, па је отуда прешла и у српско законодавство, као што смо раније видели говорећи о Градском Закону. Исто тако налазимо казну батинања и шибе у разним варварским законима, названим доцније 1е^ез ђагћагогит нпр. у гогском, рипуарском, визиготском, бајуварском и другим. У овим законима одређен је и број удараца, колико треба ударити. Негде је одређено 50, 100, 150, 200 па и 300 удараца, а негде 120, 240 итд. Душанов законик наређује да се бој, као казна примени у овим случајевима: Члан 11 друга алинеја одређује, да духовнике који нису од архијереја постављени, црква педепса по закону. Реч аедеасати зпачи казнити бојем (са8<п§;о уегћегит). Члан 24. Ако се нађе да прима мито какав чиновник црквени, да му се одузме све што има. А ако ли калуђер, као чиновник црквени узима мито. да се бије и прогна. Члан 50. Властелин, који онсује и осрамоти властелинчића, да плати 100 перпера; а властелинчиК ако опсује властелина, да плати 100 перпера и да се бије штапом. Члан 85. Ко рече бабунску реч, ако буде властелин, да плати 100 перпера; ако ли не буде властелин, да плати 12 перпера и да се бије штапом. Члан 166 друга алинеја: Ако ли пијаница задере или капу скине или учини какву другу срамоту, а не окрвави, да га бију 100 стопи и да се вргне у тамницу, а по том да се изведе из тамнице и да се бије и пусти. Осим ових пет чланова Душанов Законик не помиње више ову казну, међутим она се помиње још у оновремепим комнилацијама из внзантијских закона. Тако у Закону цара Јустинијана ова казна предвиђена је за ове кривице: »Ако ко краде »заградије« или воће, да се бије и да плати 12 перпера (чл. 8).« »Ако ко дан>у мимогред уђе у виноград или воћа узгред путем и убере грожђа или воћа у мараму или понесе у руци, то ее и не суди. Ако ноћу бере да поједе, да плати 20 перпера и да га бију. Ако ли бере да вино начини, да гшати што буде обрао 40 перпера и да га бију. (чл. ( Ј)). »Ако ко убере туђега жита руком руковед да га бију, и ништа више; ако ли жње српом да плати троје и да га бију; ако је велики сиромах и учини то глади ради, да плати што рекну дугаевници, и да га бију, али не много, и да престане од тога (чл. 10) <( . »Ма у којем граду онај који краде и то први пут, ако је сирома да се бије (чл. 70)«. „Ако ко краде на војсци, и ако краде оружје да бијен буде (чл. 73)«. Исто тако батинама су кажњавани и они, који су помагали коме при отимању женске било саветом или му чинили друштво (чл. 86) али им је уз то још и коса осецана.

И најпосле кажњаван је батинама и онај који украде какву црквену ствар, али изван цркве. Уз то је још и опрљен и прогнан из тога места (Т. Флоринскаго. Паматники СтеФ. Душана. Прилози стр. 210 чл. 28). По Синтагми Матије Властара казна бојем долази уз коју другу казну, тако на пример крвосмеса сродника поред одсецања носа казнила се још и бојем. Ако се смешају сродници једно с другим као отац са снахом или син с маћехом, или очух с пасторком. или ујак с нећаком или сестрић односно братић с тетком или с двема сестрама и т. д. да бијени буду и да им се носеви осеку (Т. Флоринскаго Памнатники. Прилози стр. 145). Ко оскрнави робињу (отроковицу), ако је са свим сиромах, да буде бијен и да се остриже (Флорински Памлгники. Стр. 155). Ко туђе волове отера, први пут учинивши то да буде бијен. (Т. Флоринскаго Памнтники. Стр. 180). Прељубачинци поред осецања носа кажњавани су још и бојем; исто тако и онај који има жену па другу доведе и живи с њом, као и онај, који своју жеиу отера па другу доведе. (Т. Флорински, на истом месту. Стр. 186 и 188). Казна боја или батинања вршена је штапом, а по гдекад и бичем. Тако на пример ако ко чини досаду коме или злоставља (уехаге), тако да га обрани ако буде слободан себар, да буде бијен штапом (палицом), а ако је роб, то бичем да буде бијен (Флоринсши, Памлтники. Стр. 191). На истоку. код азијских народа батине су ударане по табанима или по листовима. За то су постојале фалаке , у које су се ноге везивале и онда ударало по табанима. То је бастонаба, једна од врдо ужасних казни, која је често смрт повлачила. Из поменутих зборника из Душанова времена не може се видети да ли је та казна код нас примењивана. 2. Окови. — На овом месту да кажем коју реч о оковима. Ово је такође јака телесна казна, и позната је још од најстаријих времена. Помиње се још у митологији Грка: оковани Прометеј. Окови су употребљавани код разних народа не само као тешка телесна казна већ и као казна понижења. Зна се да су Римљани при триумфалним походима водили побеђене непријатеље оковане у ланцима. Ови ланци нису били стављани на заробљене непријатеље ради безбедности већ као казна срама и. понижења, што су се борили против Рима. У разних народа било је разних врста окова али најстрожији окови били су кладе (томруци) или пањ. Ова справа примењивана је у разним облицима. Оковани седео је у кладама чврсто везан, те се није могао кретати. Код нас, у старој ерпској држави такође су употребљавани окови као казна, или су злочинци и осуђеници бацани у окове ради сигурности. Из паше историје зна се да је велики жупан Мутимир оковао сина бугарскога цара Бориса заједно с великашима, које је заробио. Исто тако зна се да су Бугари 924 године по-

звавши српске жупане, похватали их преваром, бацили у окове и послали у ропство. Браћа Немањина, кад су ухватили Немању бацише му окове на ноге и на руке и затворише га у некакву пештеру (и јемше оковеше хему роуцћ и ноз^ћ, п ввргоше 1его в пештероу каменоукз)') Немања је био наредио гониоцима, које је послао за побеглим сином Растком, да га ухвате и ако не буде хтео да се врати да га окују и доведу натраг. Кад су ови стигли Растка у Русику „помвпилихоу же оузи на нб вбзложитити ,« али га се бојаху као господара свога. 2 ) Исто тако кад оно савлада Краљ Милутин сина евојега СтеФана Дечанскога »повеље јемше свезати сина својега и ужа жељезна вазложити на тело јего и ведоше в град славни Скопље.« 3 ) Из ових примера види се да су окови примењивани у старој српској држави. Па кад су примењивани на политичке кривце није могуће претпоставити да нису окивани обични кривци. Душанов Законик ниге не помиње окове. У софијском . рукопису закона цара Јустипијана, а у члану 82 налази се помен о оковима. Под насловом: »Закон царски о онима, који се држе у тавници,« налази се ова наредба: Епископи треба и имају заповест од Бога да оне, који су у. оковима, или у тамници посећују сваке среде и петка, тако исто и игумани, калуђери и попови.... Исто тако и властела треба сваке недеље да посећују оне, која су у оковима и заповедити стражи и тамничким стражарима цара нашега да буду милосрдни и да се старају о храни ових сужника. Ускоро после цара Душана налазимо примену окова с каФезом. Кад је Тома Прељубовић, оженивши се синовицом Душановом, кћерју Симеона Палеолога, постао господарем Јањине повео је борбу против непослушних Грка и Арбаиаса.. Он је, како приповедају монаси Комнен и Прокол завео затворе и кавезе (срг>Хахис *«< хХшјМи еде(џито). Исто тако причају ова два монаха да је Т >ма Прељубовић мучио некаквога Констатина првога старешину и држао га окована у кавезу шест година. *) Шаставиће ое) Миленко Вуни^евиЋ.

П0Л.ИЦИЈ0КИ НАД30Р

(нАСТАВАК) Изложено стање полицијског надзора остало је неизмењено до априла 1868. год. а тада је, без сумње под утицајем горње надежде, поднет Државном Савету предлог ове садрлшне:

Ј ) 8 у . вутеипа од кг41а б16р4па V. Ргаге. 1851. Стр. 4. 2 ) Доментнјан. Жнвот Светога Саве. Београд 1860. Стр. 13 п 20. 3 ) Даиило. Живот краљева и архиепископа српских. Баоград. 1866. Стр. 120. 4 ) Гласник Срп. Учен. Друштва, књ. XIV страна 251, 259 и 261.