Полицијски гласник

СТРАНА 322

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 39

»и достојно јеот да му тело пати.« 2 ) За окове имамо пример из времена деспота Стеватта Високога у оним поступку деспотовим кад је он наредио да се сви трговци дубродачки окују и баце у тамницу с тога, што су дубровчани затворили своје школе и забранили српским девојкама да се у њима уче. 3 )

Из времена деспота Стевана Лазаревића имамо још један правни споменик да прегледамо и то заноник грбаљски. Грбаљ се у старо време звао жупа ОггриН и сачињавао је још у време попа Дукљанина једну област са Будвом и Чевом (Вис1иа сит Сисеуа е! ОприН). Доцније се жупа Грбаљ одвојила само за себе и као таква помиње се и у нашим старим споменицима и делила. се на горњи и доњи Грбаљ. Тако имамо помен у једој Хрисовуљи краља Уроша где је даје Котору, а то потврђује цар СтеФан. 4 ) У овој жупи доцније истакли су се кнежеви од четири породице: Тујковићи, Љубановићи, Бојковићи и Лазаревићи. А око 1839 године влада аустријска прозвала је прву грбаљску кнежину Света Тројица (Соп1;еа сН 8 ГгтШц) другу Света Госпођа (Соп1;еа (П 8ап1;а Мапа), трећу: Свети Сава (Соп(;еа сИ 8ап1а 8аћћа) а четврту: св. петка (Соп1;сасН аап1;а Уепегапс1а), то јест сваку кнежину по имену кнежинске цркве. Занимљив је начин суђења у Грбљу. Вук витез Врчевић оваке описује начин суђења у овој области: »Сваки кнез у својој кнежини судио је помање ствари, али кад би била која велика, морали су се сва четири састати и сваки собом давати свога главара од села на мјесто звано „Мартаре . к —■ Ово бијаше средина од Грбља, на једном узвишеном брежу.љку, који се и данас налази неузграђен и зове се » зборна главица «, и ту би се судило по законику« 4 ). Пресуде донесене на оваком суду одмах су записиване. Грбаљски законик донесен је на збору Грбљана о Митрову дне 1427. године, где је и потписан од стране њих четрдесет и два. У Законику нема смртне казне у оним облицима у којима је видесмо у законским зборницима Душанова времена, нема ни оних страшних телесних казни, које се налазе у поменутим зборницима. Казне се већином састоје у новчаној глоби и у глобама друге врсте. Цео грбаљски законик састоји се из 126 чланова. Овде ћемо навести само оне чланке, који одређују ма какву казну. Смртну казну овај законик одређује за ове кривице: Чл. 1. Ко човека убије, глава за главу, а ако би страна убијенога хтела пристати на мир то је страна убице плаћала 120

један учитељ и један трговац, које полициска власт у присуству два грађанина бира коцком на 24 часа пре дана одређеног за полагање испита. Чл. 7. Комисија споразумно утврђује питања која ће се поставити кандидату. 0 резултату испита решава комисија већином гласова. Чл. 8. 0 испиту се има водити протокол који ће се поднети начелству окружном (среском) пошто гачланови комисије потпишу. Чл. 9. Кандидат који положи испит, на основи поднесеног протокола добива од начел. окружног (среског) уверење да може всдити трговину са природним производима са судски протоколисаном Фирмом. За ово уверење наплатиће се у таксеним маркама које ће се на истом утиснути и прописно поништити такса предвиђена у ТБр. 239. такс.ене тариФе закона о так сама. Чл. 10. Кандвдат који не положи испит одоија се на годину дана. Члан 11. Овог испита ослобођавају се: а,) они, коју су свршили најмање два разреда гимназије, што имају да докажу школском сведоџбом; и б.) они који имају трговачко право, с погледом на § 82. Уредбе о еснафима, неће полагати овај еспит. Чл. 12. Исто тако ослобођавају се од полагања овог испита и она лица која продају природне производе са својих имања. Чл. 13. Ова Уредба ступа у живот пети дан пошто се објави у »Српским Новинама®. Препоручујем свима окр. начелствима (Управи града Београда) да у смислу ове Уредбе даље по надлежности поступе. 'Г.Бр 5388. 17. септембра 1906. год. у Београду. Министар народне иривреде, К. СтојановиЋ с. г.

СТРУЧНИ ДЕО ОМРТНЕ И ТЕЛ.Е0НЕ КАЗНЕ по старом српс^ом за^онодавству (наставак) Поред поменутих смртних и телесних казни познате су биле старом српском законодавству и друге казне. Поменућу овде само такве казне, јер оне не улазе

у оквир оних казни, о којима сам до сад говорио. Тако Душанов Законик помиње казну ирогонства. Ако се нађе јеретик, који би се био оженио православном, може се, ако пристаје, крстити у православље; ако ли се не би покрстио, да му се узму жена и деца и да им се да део од куће, а он да се прогна (чл. 9.). Исто тако и калуђер, који би као црквени чиновник узимао мито, кажњаван је бојем и прогонством (чл. 24). Поред прогонства постојала је и конфискација (§ 24, 32, 57, 109, 110, 107), новчане казне (§ 30, 56, 56, 77, 85, 86, 93, 94, 95, 96, 118, 1222, 140, 134 и 145), лишење чина (§ 20), р&сељавање (147) и бацање у тамницу (19 и 166). Зборници Закона, састављени у време Душаново, служили су и доцнијеусрпској држави све до времена пропасти Србије 1459. и Црне Горе до пред крај XV столећа. Али с временом се осећао напредак у казненом суђењу у толико у колико су се извесне казне губиле или су постојале блаже. Мало се налази споменике из времена српских деспота, који би нам пружилп грађе, те да би могли систематски прегледати казне, као за време царства. Зна се толико да се за време деспота Стевана Лазаревића кажњавало смрћу издајство према држави као и они, који су дизали буну. Бунтовнике је могао спасти само манастир, то јест, ако побегну у манастир и закалуђере се, као што је учинио Никола Зојић, кад виде да му буна не може успети 1 ). Леп пример о боју или о батинама налазичо за владе деспота Стевана Лазаревића. Дубровчани пишу деспот Стевану 9. августа 1417. године и јављају му, како су за неке кривице казнили бојем неке трговце и држали их у тамници. Она веле : »ако је човек лудовао, нека му »тело (плктк) пати а имање да није криво. »Тим трговцима и другим на славно име »и слободу господства ти наша властела »и добри грађани веровали су. Није до»стојно да изгубе, тих трговаца имање »није. Молимо ти великост господства „реци, да га поврате и њих ослободе, јер »су већ толико патили. А за лудости њи»хове могло је чути господство ти како »одовуд посласмо по Симка Станића и по »друга му Шивка и по друге трговце »и овде их иедеасасмо (казнисмо бојем) »у наших љутих и страшних мрачних там»ницах где су дуго дана стајали, и тако »мислимо вазда чинити онима, који буду »тога достојни. У једном другом писму од истога дана и исте године пишу кнез и властела дубровачка Деспоту Стевану Лазаревићу:... »писање великости ти примиив разумесмо »и најпрво што пише ваша милост јер »који годе човек приходи у земљу и гра»дове господства ти, вољан си га педеп»сати за његово безчиније или лудост. »Господине деспоте тој хвалимо и у нас »и по свему свету много је педепсеја пре»поручена и добро је месту и држави где »но јест по правди да ако човек коју »лудост или по неумешности учини, право

') Глаоник Х1Л1. отр. 266.

2 ) И једно и друго писмо налази се у Зборнику писама дубровачких Меда Пуцића. Споменици српоки 1858. стр. 138-189. 3 ) Макуше†В. В. Иодћдовашн обв историческихт. паматникахт>и бБ1тописателнхт> Дубровника. С. Петербургт. 1867. стр. 47. међу прилозима. 4 ) М1к1о81сћ, Мопчт ЗегМа стр. 151. 5 ) Вук витез Врчевић, Разни чланци. Дубровнии * 1891. стр. 25.