Полицијски гласник

ВРОЈ 39

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 323

цекина (дуката) 40 гроша и пару сребрну турску у новцу. Чл. 2. За главу једнога свештеника, макар каквога достојанства било, шест глава. Чл. 3. За мушку главу, макар од једне године исто као и за јуначку (чл. 1). Чл. 4. Две главе жеНске за, једну главу мушку. Каменовање се такође задржало као најстрожија казна за погрешке против морала. Тако чл. 15. наређује: „који би младиК и младица у време веридбе згрешили, то јест да остане с њим бређа, да братство девојачко каменује девојку, а младићево младића. Одсецање руке. Грбаљски законик одређује ову казну за ове кривице: Чл. /. Ко би ударио оца или матер, да му се она рука пред народом одсече. Чл. 31. Који би поп или ђак лажно нисмо учинио или поправио, или тестамент другојачи, него онако као што болесник наређује, (написао), да се свештенику узме парохија, и ђаку одсече рука. Стрижење косе, одсецање носа и ушију јесу казне, које су по Грбаљском Законику примењиване на, неверну жену, која би учинила прељубу. Члан 14. поменутога законика наређује: »Која би жена по чистим сведочанству или очевидно учинила прељубу, да је свој муж огпусти ошишане главе, Ферсана носа и без једнога уха. к Одсецањем носа и ушију казни се и она жена, која би кријући што из куће украла или продала, да изије или попије да јој се ухо или врх од носа одсијече и да се по грдилу познава.« Остале чланове овога законика, који се односе на казне, навешћемо овде по реду, те да се види каква је разлика у примењивању казни између законских зборника Душанова времена и овога Грбаљскога Законика. Чл. 5. За рану од једне до једанаест крви по каквоћи ране. А свака крв по десет цекина. Чл. 6. Ко кога удари чибуком, по мртва главе; а ако га ударени убије. за ударац да плати само половину главе, то јест 60 цекииа. Чл. 8. Ко ли помакао лугин, то јест прихватио туђу земљу, да му се убију волови ораћи и да их кнежина поједе. Чл. 9. Ко би се криво заклео у суду, лад би га кнезови заклињали, да му вас Грбаљ све што има изједе и попије. 10. Ко би опсовао попа или кнеза, да плати у цркву онога села 24 литре воска у свијеће и да му на гола кољена иште пред цијелим Грбљем (домаћинима од кућа) опроштење три пута. Чл. 11. Да ни мушко ни женско од Грбља нема изван Грбља просити под глобом од 50 цекина. Чл. 13. Ко би кога руком залепио уз образ, педепса исто као за чибук (чл. 6), јер у народу се каже, да се овим жене бију.

Чл. 16. Који би човек јавно згрешио изван своје законите жене, да плати кнежини глобе 25 цекина, и да до своје смрти не сме у скупштину сести. Чл. 28. Нико да нема садити воћку више туђе баштине, да му хлад земљи чини; а ако би усадио, све што би пало с ње у туђу земљу, да је за онога, чија је земља осим маслине. Чл. 29. Који сељанин од 20 година до 30 не усади 50 корена маслина и не стече себи оружје, да није достојан сести у збору међу људе. Чл. 30 Који би потајао или узео што црквенога и од мале цијене, да плати 24 пута онолико, колико ваља оно сакривено или узето. Чл. 32. Који би кмет или кнез узео тајнога мита а не би по души право судио, да му се убију два вола и да их поједе кнежина, и да више не може судити. (свршиће ое) Миленко ВукићевиЂ. ШИИЦИЈСКИ НАД30Р

(сВРШЕТАк) Узгред помињемо, да постоје још и три расписа министра унутрашњих дела: један од 14. децембра 1893. год. П№ 11865. други од 23. Фебруара 1895. год. П№ 14228 и трећи од 23. марта 1899. год. ЊМ« 6925, у којима се наређује полицијским властима да најенергичније подвргавају полицијском надзору осуђене личности, и прети оштром казном за противно поступање. * * * Није тешко увидети, после свега што смо изложили, да се данас у пракси разликују ове три врсте надзора: 1. Надзор судски , т. ј. онај који према §§ 37 а и 37 в. казн. зак. изричу судови уз осуде за крађе , разбојништва хајдуковања, јатаковања и паљевине. Надзор овај не може бити дужи од пет нити краћи од једне године. 2. Надзор аолицијски у ужем смислу, т. ј. онај, који изричу државне полицијске и општинске власти по §§ 320 а и § 320 6 Казненог Закона уз осуде за иступне крађе. Надзор овај не може трајати дуже од једне године ни краће од четири месеца, и 3. Надзор административни, који према §§ 391. в Казненог Законика и § 4. а, става петог Полицијске Уредбе административним путем досуђују окружна начелства и општински судови са одбором: први до годину дана, а други до 3 месеца. Минимална мера надзора у овом случају није предвиђена ни за окружна начелсгва ни за општинске судове са одбором, већ је остављено самим овим властима да ову меру опредељују у смислу § 40. Казненог Закона. Треба још знати, да се странци место осуде на полицијски надзор могу проте-

рати из земље (§ 37 б), као и да у погледу овог надзора не постоји никаква разлика између одраслих и малолетника, као ни разлика између мушких и женских. Што се тиче самог извршења полицијског надзора оно је, у најбољим случајевима, остављено доброј вољи полицијских и општинских власти. У највише случајева, и готово по правилу, надзор не издржавају проФесијонални злочинци, а он је поглавито због њих и установљен. Нису ли пре кратког времена сви наши листови објавили, како је чувени зликовац Илија Гавриловић побегао из свог места рођења, камо је био спроведен ради издржавања досуђеног му полицијског надзора? И кад је ово учинио Илија, за кога је месним властима нарочито наређено да оштро мотре на његово кретање, шта је онда остало за оне друге зликовце, о којима готово нико и не води нити у већини случајева може да води рачуна, као и за оне чији надзор зависи од савесности, енергије и храбрости једног сеоског председника или кмета. Довољно је познато из праксе, да се и најсавеснији општински часници устежу од вршења дужности према рђавим људима, као год што се такође зна, да су многи од њих плаћали и животом и малом енергично вршење своје дужности. Са свим је појмљиво, после овога, што се издржавању полицијског надзора не подвргава ни десети део осуђених личности. Са административним надзором јогл је горе, бар са оним који изричу општински судови са одбором. 11ре свега и овај надзор , а са гореизложених разлога, ретко кад погађа оног кога треба, већ обично — кад се већ неко мора ставити под надзор — слаботиње и беднике, од чије освете одборници не морају стрепити, или за које ће се ретко ко заузети. Што је још горе, са надзором овим чине се грдне злоупотребе, а нарочито у добу партијских теревенки, када се под надзор стављају и најисправнији политички противници. Пракса наших општинских судова у стању је да покаже ваздан оваквих примера. Кад се свему овоме дода, да је полицијски надзор у већини случајева препрека поштеном начину живота јер, с једнестране, онемогућава осуђеноме, који је на нуту да се поправи, сваки озбиљнији рад у циљу одржања егзистенције, а с друге, опет, излаже га непријатностима и порузи на сваком кораку, онда је лако разумети, да је он код нас давно промашио свој циљ. Мимо свега овога, нолицијски надзор у противности је са циљем казне, и савременим принципима криминалне науке, те је с тога крајње време да се и о његовом модиФиковању, нарочито у погледу малолетника и жена, почне озбиљније мислити. Желети је, да намеравани закон о условној осуди буде само почетак реорганизације нашег застарелог казненог законодавства у духу нових и несумњиво здравих идеја савремене криминологије. Д. Ђ. Алимпић.