Полицијски гласник

1ЈР0.1 39

ГТОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 325

и за кинематограф; јер ја оам више пута видео како су њиме откривена многа лица, којима су биле тобож одузете ноге и руке, а која су хтела да тако на превару до^у до обезбеђених премија. У слободним земљама дешавају се за време избора велнка ФалсиФиковања, али ми сад имамо једну машину, која их готово онемогућава. Напослетку ангропологија и антропометрија, које се примењују у откривању злочина, сасвим су нови инструменти против злочпначке војске. Ако дакле дивилизоване земље имају нове узроке за злочине, оне имају и нова средства против злочина из навике. До душе злочини из страсти налазе у цивилизованмм земљама нове узроке за надражај у политици, али ће за то мало по мало пресахнути други главни узрок, љубав, пошто ће се увођењем развода дати већа слобода полним односима. * * * Разуме се да се све то не може створити за један дан; за све то потребан је читав низ реФорама, које се могу увести мало по мало, али које Ке правосуђу и казненом систему дати потпуно нов ков. Тада би домови за сиромашну и напуштену децу, који сад чине готово изузетак, морали [постати правило ; јавне иредставе би морале као год и старе циркуске игре за народ бити службена установа, која би сузбијала претерану употребу пића, нових надражљивих средсгава. У исти мах кад би се увећао број завода за душевно болесне злочинце ишчезле би готово потпуно тамнице, а стручњаци би морали да се умешају по закону код свих тешких злочина. Вероватно је да Ке се реФорма о пороти извршиги у том смислу, да буде бар делимично техничких поротника, који су куд и камо више кадри да створе мишљење но обичне судије. Поротнипи морају, наравно, за то бити плаћени, те да се норотничка дужност не сматра, као што је то често сад олучај, као нека врста казне. Уосталом да потсетимо на то да је још у старој Атини био обичај да се плаћају народне судије. Кад се има на уму да сама Италија издаје 140 милиона за тамнице и своје правосуђе. а да и не споменемо 10 до 15 милиона штете, коју причине злочинци, онда држим да ће се нове предложене мере у толико повол^није примити, што ће трошкови на њих бити куд и камо мањи но трошкови, којима су данас оптерећени часни људи; јер напослетку њихов је задатак, да се старају о издржавању злочинаца. Али још једну другу корист имају дотичне земље, ако прибегну тим рационалним мерама. Дуго времена беху казне и парнице злочинаца представе које су оудске власти приређивале народу. Подсећам само на она мучења на ватри, на усијана гвожђа, која су забадана у месо, и којима су у главном кажњаване убице, на изложбе у кавезима на јавним местима и на јавно свлачење одеће, које је се вршило над банкротима, на биче •

вање и раскидивање кривца са четири коња. Данао су се ти обичаји веома ублажили; али парнице, а нарочито извесне сеНзационе парнице, остају за нао призори, за које се ми интересујемо, немајући у опште ни најмањег осећаја сажаљења. То у главном није веома различито од осећаја, с којим је свет у средњем веку посматрао кажњавање злочинаца, те непрестано лебди опасност да ће гледаоци подлегати искушењу подражавања. Али ако све те душевне болесне, епилептичне и рођене злочинце лишимо могућности представљања и затворимо их на цео живот у нарочите за такве циљеве удешене домове, онда нагон за подражавањем и страст за сензацијама неће имати хране, те ће човечанство бити у великој добити. Осим тога многе судије и државни правобрашЛци, који сад сматрају да им је дужност да осуђују кривце, удариће другим путем и друштвену освету претвориће у процес лечења, које је куд и камо радикалније но што би то могла бити казна. М. Д. еЖ КАКО СЕ ВРШЕ ЦРНТВДРДН^А превод са немачкога (свршетак) Искусан криминални чиновник са свим би друкчије радио. Он би злочинцу не само допустио, да заврши ручак. већ би му можда ионудио, да му купи и чашу вина после јела. А и иначе може криминални чиновник да чини злочинцу сваковрсне олакшице приликом притварања. И сам злочинац има своје частољубље; њему је најгоре бити изложен оној срамоти да јавно буде при тваран и одвођен у затвор, нарочито још, можда, праћен и подсмехом гомиле нрисутних људи. Он је за то захвалан за сваку пажњу и већ и за то полази са чиновником мирно, да не би направио какав бескорисан призор. Из разлога. које ћемо доцније објаснити, криминални чиновник у сваком случају притварања меће злочинцу замку изнад превоја десног ручја; та је замка дупли конопац, који је при крају притврђен за једно парче кривог дрвета. Криминални чиновник узме дрво у леву руку и обавије конопац на са свим мало рдстојање између њих. Тако је десна рука злочинчева постала безопасна, и кад би успут будаласто опет покушао да се брани или бежи, криминалноме чиновнику увек је слободна десна рука, која је наоружана најмање бар добрим штапом. Притвореник и чиновник изгледају по том као два добра пријатеља, који се заједно шетају. Трећи разлог, што се и сами они злочинци, који су наклоњени одбрани и отпору, само у највећим случајевима бране од притварања, лежи у томе, што искусни криминални чиновници притварају таквог злочинца тек онда, кад су га вештим опхо1)ењем довели у такав положај,

да муникакав излаз није могућан. Они су га читаве дане и недеље држали под присмотром, иропустили су више згодних нрилика за притварање за то што осумњиченога још нису били довели у такав положај, у коме би била права будалаштипа од његове стране, кад би се још опирао. Злочинац у томе тренутку, кад треба да буде притворен, може још да се збуни док но види има ли каква излаза за њега ; али он је готово увек добро извежбан да муњевигом брзином оцени такве могућности, и мора сам себи убрзо рећи, да би сви могући покушаји остали залудни и да би му још само могли погоршати положај. Укаже ли се, наравно, оамо и најмања прилика за бегство, опасни злочинац ће у сваком случају покушати да је искористи. Шта такав један човек може да учини у страху и очајању, то се не да ни замислити. Дневни листови готово редовно доносе извештаје о таквим покушајима бегства, где злочинац само једним скоком прескаче високе зидове и прави друге вештачке продукције, које изгледају немогуће и за каквог умешног акробату. Таквога злочинца, који је јако наклоњен бегству, никада не притвара један чиновник, већ два, три, четири, а по потреби и више. Тада и онај злочинац, који је спосооан и за најочајнију борбу, увиди да је најбоље да се на миру преда. ВеКином случајни злочинци или тек почетници у злочинаштву дају од оебе отпора, нарочито оружјем у руци. Такви људи раде то у стању нервне раздражљивости. Они су тако препаднути притварањем, да више нису у могућности да владају својим разумом. Све њихово размишљање управљено је тада само на то, да се ослободе и избегну све даље последице. Они ири том са свим заборављају, да свој положај на тај начин само погоршавају. Ако употребе силу према полицијскоме чиновнику, наравно да ће им и он морати одговорити силом, те не само да ће злочинац трпети болове, већ ће му и приликом одмеравања казне бити урачунато да је се приликом притварања опирао силом. Буде ли се и даље у затвору понашао будаласто и употребљавао силу, он ће бити лишен свију оних мањих уступака, који се у опште могу пружити драговољно злочинцу у затвору. Случајни злочинац, у наступу страха и очајања услед притварања, често се баш тада унесрећи. Њега је требало притворити на пример због опасне крађе, а он из глупости пуца на чиновника који га је хтео притворити. Погоди ли га, он неће бити кажњен само због крађе, што би било можда само неколико месеца, већ ће бити осуђен још и за отпор и телесну повреду, што ће донети дугогодишњу робију. ПроФесионални злочинац израчунао је то раније до најмањих ситница док још није притворен, те кад му се не укаже каква сасвим згодна прилика за оегство, он неће чинити ни најмањи покушај. Ваш и ако му бегство пође за руком, он ће опет кроз кратко време бити ухваћен. Он нема средстава да иде у иностранство, а све јазбине, у којима се он крије, по-