Полицијски гласник

СТРАНА 326

ПОЛИцИЈСКИЈГЛАСНИК

ВРОЈ 39

знате су полицији и с)на их држр! под присмотром; потернице за њим бивају наређене, па и ако му и пође за руком, да за некОлико дана по киши и снегу буде јг слободи, он ипак на послетку упада у клопку; На што онда чинити бескорисне муке ? Злочинци који не чине нас!1ља, већ који се задовољавају преварама у великом стилу, приликом притварања понашају се сасвим паметно. У њиховом програму лежИј да се понашају као свака увређена невиност. Они дају израза своме чуђењу, да се полицијски чиновник усудио да иритвара њих, који се врло често издају за гроФове а кнежеве, прете свим могућим начинима. разуме се и дипломатским рекламацијама, али ипак мирно иду у затвор. И они знају, да ће само погоршати овој положај, ако се буду опирали. Они се надају да ће се стотинама лажи, које имају у приправности, оправдати пред судијом или да ће приликом спровода у затвор или у казамат моћи утећи, а то ми често испадне за руком. Чиновнику, који их притвара не пада то ни на памет, пошто се приликом притварања нису ни најмање опирали; за то су баш овакви злочинци у том погледу и сумњиви. Већ је номенуто, да криминални чиновници често по читаве дане држе под присмотром каквога злочинца, док са свим не буду сигурни да му могу приступити и нритворити га. Чешће се чују у публици питања. да ли злочинац примећује да је под присмотром. У већини случајева он са свим тачно примећује, да је, што кажу у Америци, »засенчен." Могу криминални чиновници на све могуће начине прерушени бити, ипак ће их злочинац познати кад му се приближе, јер је његованеповерљивост достигла врхунац, те отуда и има такво око. Један врло интересантан случај десио се пре кратког времена у Енглеској. Енглески закон не допушта притварање једнога злочинца све дотле, док није сабран сав и нотпун доказни материјал противу њега. Један опасан ФалсиФикатор дође и настани се у хотелу једне повеће енглеске вароши, и одмах би стављен под полицијску присмотру. Он се представи као сасвим поштен човек и правио се по све невип и наиван, јер је знао, да полиција .нема последњих доказа који су јој иотребни противу њега. Он је сам тражио познанство са полицијским чиновником који је на њега пазио, играо је с њиме карата и шаха, док му једног дана смејући се не рече у очи, да га је већ одавна познао. Другоме криминалноме чиновнику, такође, није пошао посао за руком. Најзад један од виших чиновника падне на једну добру мисао. Он се тако исто настани у томе хотслу и нареди, да и на њега самога пази један полицијски чиновник, држећи га стално подприсмотром. Наравно да је то ФалсиФикатор приметио, и гледајући у овоме свога злочиначкога друга, опомене га, да је под полицијском присмотром. Овај се начини са свим преплашен, и одигра своју улогу као коцкар

тако одлично, да му је фалсификатор поклонио своје потпуно поверење. Чиновник му отворено исприча многе своје преваре које је учинио, те најзад и злочинац признаде све своје подвиге, а поред тога предложи чиновнику, да заједнички предузму и изврше једну велику превару. Тиме је он дао криминалноме чиновнику и последњи потребни доказ, те је овај без сваког даљег околишења могао приступити притварању. Нарочито из овог последњег примера може се видети, да притварање може задавати и великих мука криминалним чиновницима, и да томе акту може претходити дуготрајна борба у лукавству духовитости и умешности између злочинаца и криминалних чиновника. Али сам акт притварања, који се сматра као највиша тачка једног сензационог криминалног случаја, као што горе поменусмо , врши се у већини случајева глатко и на најмање уочљив начин. д. в. в.

ПОУКЕ И УПУТИ

У среском буџету морају се предвидети свк они издаци, којк по закоку падају не терет среза, Среска скупштина среза врачарског није унела у срески буџет заидућу 1907. годину ове позиције: 1.) помоћ среском лекару за бесплатно лечење сиротиње у срезу. Као разлог за то у одлуци среске скупштине Бр. 27. наведено је то, што је срез у близини Београда, те се може увек наћи лекарска помоћ кад затреба, а сем тога и зато, што је срез, услед зидања среске куће, преоптерећен приреаом. 2.) на лечење сиротних притвореника у срезу, — одлука Бр. 26. 3.) на име подмирења разних потреба пореског одељења. Као разлог наведено је, да ти издатци не падају по закону на терет срезу, — одлука Бр. 34. 4.) на одржавање пастува и пастувске станице. Разлог за то нашла је скупштина у томе, што се у срезу нико не бави одгајивањем коња и што се за опасиван.е плаћа држави такса, — одлука Бр. 25. Начелник срески нашао је, да су ове четири одлуке противне закону, и то: ирва, што би по интересе здравља била штетна; друга, што по правилима за лечење и одржавање сиротних притвореника срез мора у буџету имати потребну позицију; трећа, што се противи закоиу о пореској управи, пореским одборима и порезницима, јер број пореских помоћника одређује Министар Финансија а не среске скупштине. Сем тога она је противна и чл. 3. тач. 10. закона о трошковима управних власти; четврта, што се противи чл. 2. правила и упуства о одржавању државних пастува.

С тога је, а на основу чл. 14. закона о уређењу округа и срезова, ове одлуке задржао од извршења. Државни Савет нашао је : да су само трећа и четврта одлука среске скупштине под Бр. 84. и 25. нротивне закону о пореској управи, пореским одборима и порезницима, као и закону о трошковима управних власти (тач. 10. чл. 3.); а друга је противна тач. 10. чл. 22. закона о окружним, среским и општинским буџетима. Ове издатке она је морала , да унесе у буџет расхода за идућу годину, јер они по тач. 2. чл. 133. закона о уређењу окр. и срезова падају на терет среза према специјалним законима. Али решење надзорне власти, у колико се односи на задржање одлука под Бр. 26. и 27. не одговара закону зато, што ни једним законским прописом срез није приморан да даје среском лекару новчану помоћ за бесплатно лечење сиротиње, као ни то, 'да срез мора у буџет расхода унети потребну суму новаца за одржање и лечење сиротних притвореника у срезу. За бесплатно лечење сиротиње, хонорар лекару би се могао одредити само на основу међусобног уговора између лекара и среза, који би уговор по тач. 6. чл. 16. санитетског закона важио само, када би био одобрен од стране Министра унутрашњих дела. За бесплатно лечење сиротних притвореника држава увек предвиђа довољну суму у свом буџету расхода, као што је то и ове године учинила. Са тога је државни Савет, на основу чл. 14. и 40. закона о уређењу округа и срезова, решио, да се само одлуке среске скупштине под Бр. 34. и 26. пониште.

Један случај из чл. 148. закока о општинама. 7. марта 1906. године начелник среза подгорског тражио је од одбора општине гор. буковичке, да на основу чл. 148. закона о општинама разреши од дужности председника и кметове исте општине. Одбор општински уважио је овај захтев и разрешио их. На избору, који је по том наређен, буду изабрана иста лица и одбор донесе одлуку, да их уведе у дужност. Среска власт, тврдећи да лица, разрешена од дужности на основу чл. 148. закона о општинама, не могу за две године бити поново бирана, а ако се то деси, да њихов избор не важи према чл. 150. поменутог закона, на основу чл. 152. истог закона задржала је одборску од•луку од извршења. Разрешени часници општински изјавили су жалбу Државном Савету: 1.) противу наредбе среске власти о њиховом разрешењу; 2.) на одлуку општинског одбора о разрешењу, и 3.) на одлуку среске власти, којом је задржана од извршења одлука одборска о њиховом поновном увођењу у дужност. Државни Савет нашао је :