Полицијски гласник

БРОЈ 39

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 327

1.) да је жалба, у колико се одноои на захтев надзорне власти од 7. марта 1906. године, погреп но упућена Савету, јер то није одлука падзорне власти, да би био случај чл. 170. закона о општинама, већ захтев више упућен нижој власти, по коме тек ова има да поступи или не. и њена одлука може бити предмет жалбе; 2.) у колико се односи на одлуку одборску од 7. марта 1906. године, жалба је опет погрешно упућена Савету, јер се против таквих одлука, према чл. 152. закона о општинама, жалбе једино изјављују непосредно надзорној власти; 3.) у колико се односи на решење надзорне власти од 12. марта 1906. године, жалба је неумесна, јер је то решење надзорне власти, са разлога у њему изнетих, потпуно на закону основано. С тога је Државни Савет, а на основу чл. 170. закона о општинама и чл. 25. свога пословпика, решио: да се жалба, у колико се односи на наредбу среске власти и одборско решење од 7. марта 1906. године, одбаци као ненадлежној власти поднесена, а у колико се односи на решење надзорне власти од 12. марта 1906. године, као неумесна. Одлука од 6. јуна 1906. год. Бр. 4321.

Један случај из нл. 9. правила за јавне забаве у општинн београдској. За повреду чл. 9. правила за јавне забаве у општини београдској, оптужени Настас Р., каФеџија овдашњи, решењем суда општине београдске КБр. 3716|904. кажњен је са 144 динара, на име процента Народном Позоришту, што је дозволио, да у његовој каФани свира цариградска капела, која општини није платила такоу. Ово решење општине одобрио је Министар унутрашњих дела својим решењем од 23. децембра 1904. године П№ 35437. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да ожалбено решење Министрово не одговара закону са ових разлога: Но чл. 9. правила од 1. августа 1903. године АБр. 4344., прописатих од суда општине вароши Београда за јавне забаве у општини београдској, ако који од сопственика или закупаца локала, где се дају јавне забаве, допусти да у његовом локалу какво лице даје представе и друго томе подобно, а не увери се , да је дотично лице поред допуста добијеног од Управе вароши Београда и општини таксу платило, биће он одговоран општини за неплаћену таксу, а поред тога и кажњен по § 326. кривичног закона. Као што се види из овог прописа правила, одговорност општини за неплаћену таксу везана је са казном по § 326. кривичног закона и има се једном одлуком расиравити, те с тога ни општински суд није могао узети на себе надлежност о осуди жалиоца на плаћање таксе, која општини припада, а у колико се тиче кривичне одговорности и изрицања казне обраћати се надлежној власти.

Општински суд, према наведеном пропису правила, требао је од власти којој је се обратио за изрицање казне над жалитељем, да тражи, да га поред казне осуди и на пакнаду неплаћене таксе општини, јер од расправе питања о кривичној одговорности жалитеља зависи и питање о илаћању таксе општини. Како општински суд, као што се види из његовог решења од 2. децембра 1904. год. К№ 3716., није овако поступио, то је Министар, као непосредна надзорна власт према чл. 142. закона о општинама, погрешно ожалбеним решењем одобрио ову одлуку општинског суда. Ово посматрање Државног Савета усвојио је и Министар унутрашњих дела. Одлука од 12. септембра 1906.године Бр. 5956. №. в.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ УХВАЂЕН Живота С. Петровић, земљоделац и бив. оиштински пиоар , за којим је изашла потерница у 37. броју «Полицијскога Глаоника 8 ухваћен је у орезу пооавоком округа ваљевског и налази се под иотрагом и у притвору, те је преотала потреба за његовим тражењем.

ТРАЖИ СЕ Срећка Васића , вемљоделца из Роовца, среза бањског, окривљеног за дело из § 191. казн. закона, тражи власт среза бањског актом од 1 3. тек. м-ца Бр. 11420. Пронађеног Срећка треба стражарно опровести у Соко Бању. ПОТЕР К Ноћу између 14. и 15. тек. м-ца два непозната з.шковца напали оу на механу витковачку, у орезу грушанском и убили Петра Петровића, из Печеноге, и Симу Петровића, из Милаковца, а механџији Милану Николићу отели су и однели : 1000 динара у новчаницама од по 10 динара, 2 4 ЈЈ, 312 динара у оребру, 3 0 — 4 0 дин. у никлу и 400 паклића дувана од по 0-20 динара. Један од зликоваца средњег је раота, плав, ретких и плавих брчића; од одела и обуће имао ]е : гуњ и зубун од сукна, на глави црвени Фес оа великом кићанком , а на ногама кратке чарапе и опанке. Други је зликовац црномањаст, средњег раота, у чакширама и зубуну од сукна, иопод зубуна има чохани џемадан ормом извезен; на глави црвени Фес са великом кићанком. За време док су ова два зликовца били у механи, један њихов другар чувао је пред механом стражу, а његов је опио : стаоа високог, у лицу црн, бркова малих и црних, са малом густом, шпицастом брадом; од одела имао је гуњ и зубун од оукна, а на глави Фес са кићанком. Начелник среза гружанског депешом Бр. 1 95 50 моли за најенергичније трагање за зликовцима и покрађом. УБр. 34025. Димитрије Бојковић, келнер из Ражња, украо је на опасан начин 220 динара у злату

Браћи Младеновић, каФеџ. из Врањана, и побегао. Стар је 24 год., раста високог, црномањаст, ио лицу је мало рошав од богиња. Треба га озбиљно потражити и пронађеног спровеоти начелотву округа крушевачког с позивом на акт Бр. 89 46. УБр. 3 430 1. Слав Чакаров, из Котела, и Јанко Костадинов — Болаков, из Трнова, поштански чиновници, украли су у Софији три новчана група у вредности 190.000 лева у бугарским новчаницама, па побегли у иностранотво. Новац је био својина бугарске земљорадничке банке у Софији . Чакаров је стар 23 године, средњег раста, малих бркова, нежног лица, косе плаве, очију граорастих, крупног гласа, говори по мало Француски. Костадинов је стар 27 година, средњег раста, коое и бркова црних, на челу има једну белегу. На молбу софијскога градоначелотва, препоручујемо овима полицијоким и општинским властима, да за крадљивцима најживље трзгају и у случају проналаока иритворе их, иретресу и о томе известе Министарство Унутрашњих Дела с позивом на ПБр. 19943. Никола А. Милојевић, земљоделац из Ооииаонице, који је био због разбојништва у притвору код начелника среза подунавоког, 18. тек. м-ца побегао је из апсанског притвора. Никола је стар 22 године, омален, смеђ, жутих очију , дугуљастог, сувог лица, на себи има пове чакшире, половну антерију од шајка,, на глави црну влашку шубару, на ногама куповне опанке. Нека га све полицијске и општиноке влаоти најживље потраже у својим домашајима и про пађеног под јаком стражом упуте начелнику ср. подунавског о позивом на депешу Бр. 1 4835.

Крађе стоке. Непознати крадљивац ноћу између 16. и 17. тек. м-ца украо је једнога коња Стевану Николићу , земљоделцу из Глоговца. Коњ је матор 12 год., длаке црно-доратасте , на левој нредњој нози колено му је задебљало, има жиг аВ" и «Т." Денеша начелника ореза деспотовачког Бр. 118 17. Непознати крадљивац 15. тек. м-ца са паше у планини украо је једног коња Миљку Ћуковићу, земљоделцу из Читлука. Коњ је длаке чиласте, на врату има два жига «0" «0", виоок је 150 см., поткован немачким ковом. Депеша начелника ореза бањског Бр. 1119. Нека све полицијоке и општиноке власти најживље трагају за крадљивцима и покрађом, и о резултату известе поменуте начелнике, позивајући се на њихове потернице.

Милоју Миладиновићу, из Вирина, среза деспотовачког, украден је ноћу између 17. и 18. тек. м-ца један коњ длаке мрко доратасте, у обе предње ноге чарапаст, матор 3 год., висок 147 см., са жигом <,Т°, и једна кобидђ. длаке мрко-доратаоте, матора 7 год., висока 139 см., такође са жигом аТ®. Исте ноћи украдена је Богосаву Ђорђевићу, из Глоговца, овог истог среза, једна кобила длаке алатасте , матора 6 година, виоока 1 44 см., нежигосана, са задњом копитом у пола белом. Препоручује се свима полицијским и општинским властима, да за крадљивцима и покрађом најживље трагају. УБр. 34306.