Полицијски гласник

ВРОЈ 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 335

У последње време десило се много случајева, да су се више младића и њихових пријатељица дсвојака представљали по великим трговинама са оделом као кројачи и кројачице; молили су да раде одела код својих кућа, означавајући за своје станове куће у које никад нису ни привирили. Трговцима је, поред раденичких књига, изгледало да су се довољно легитимисали (а и иначе су умели да оставе добар упечатак на човека), и давали су им штоФове ради израде одела. Ови су, разуме се, одмах носили штоФове својим јатацима и тамо их продавали или залагали. * Варалица заређа код чланова извесног друшта за помоћ у случајевима смрти, и затражи од њих легитимационе књижице, пошто, према решењу друштвене управе, имају да се у њима изврше извесне измене. Оа тако добијеном књижицом оде у радњу са мртвачком спремом и јави, да је сопственик књижице умро, и да он има да се постара о његовом погребу; али поглто том приликом има и на другим местима да буде изложен неким издацима новаца, за шта му новчана средства не достижу, умоли он трговца за зајам, који ће му двоструко исплатити, чим од друшгва изузме потребни трошак. * Какав швиндлер купи подоста књига без вредности, или до њих дође кра^ом или преваром, завије их лепо у један пакет и запечати ; за тим са рачуном у коме је означено да се изврши одмах иоплата по пријему пакета, одлази родбини извесног »поручиоца« књига. Да би био сигурнији у свој варалачки успех, употребљава и телеФон, јављајући се под именом извесне личности, која извештава своју родбину, да донесену књижареву квиту одмах исплати чим је добије са књигама. Успех у томе начину варалиштва редовно зависи од тога, ако се варалица тачно распитао о приликама и односима у породици коју хоће да превари, а нарочито, ако се добро уверио о одсуству и евентуалном бављењу »поручиоца.« * У близини берлинског универзитета два »студента« траже стан са пансионом. Докле их сопстевица стана води кроз обе собе да би показала сву удобност стана., за све то време говори с њом само један »студент«, те тако одвраћа пажњу газдарице од његовога пратиоца, који у том тражи мање драгоцености и неопажено их трпа у џенове. Ако му је то пошло за руком, ћутљиви пратилац — као »знак прекида погодбе« — вад.и сат из џепа и извињава се, да више ни једног минута дуже не сме остати, да не би задоцнио и изгубио час у школи. Одмах за тим и први »студент« опрашта се са газдарицом са обећањем, да ће сутра опет доћи, те да утврде и остале појединости погодбе. * Издајући се као »ученица вештина«, једна млада дама разгледа одаје једнога стана. Са њом је у пратњи и њено ку-

ченце, које води на једној узици. Чим је у соби приметила какву драгоценост, која би се лако могла придићи (џепни сат, накит, новац итд .ђ псетанце њено постане врло немирно и скрене на себе пажњу сонственице стана те тако створи прилику за крађу. Ако јој је »посао« пошао за руком, њој се »случајно« отргне псетанце са узице и побегне; то је онда згодна прилика, да се и она извини и опрости са газдарицом, да би могла стићи своје псетанце, које необично воли. Како се све могу дресирати пси да послуже у злочиначким смеровима, изнећемо у доцнијим примерима. * Као да је иослан од стране једног Офигдира, представи се газдарици један човек, да хоће да узме под кирију једну намештену собу за оФнцира. После уобичајених погодаба и стављених услова, варалица одлази и после извесног времена враћа се и доноси једно писмо од господина оФицира, у коме овај пристаје на цеиу за кирију, и утврђује погодбу за становање. Сем тога у писму ОФИцир извештава газдарицу, да је опуномбћио свога »слугу«, да му може уредити све што треба у соби и друге иеке ситнице. Сва сретна, што је нашла тако доброг кирајџију, богатог оФицира, газдарица, на предлог »слуге ОФициревог«, хоће да купи још неке ситнице за намештену собу. даје за ту набавку новац »слузи с( , и он, разуме се, оде да се никад више и не врати. * Пекарски калФа В. полазио је из Верлина и хтео је да иде кроз Фридрихову улицу на железничку станицу, да после отпутује за Тиринген. На углу ловачке улице придружи му се бивши артист К., иредстављајући му се, како је и он пошао на железничку станицу. У нуту им приђе један трећи човек и упита их где има каква радња која прима драгоцености у залогу, пошто је у новчаној неприлици, те мора да заложи један бриљантски прстен. Тада се В-ов пратилац преиоручи као добар познавалац златних ствари и драгог камења, те му пође за руком, да наговори В.-а, да му позајми за куповину прстена 30 марака, и то за прстен који, брат брату, вреди 200 марака. Као залогу даде К. пе арском калФи тај прстеп и обојица уговорише време и место где ће се доцније састати, да К. исплати залогу и добије тај прстен. Међутим је онај трећи отишао са 30 марака, а то је ускоро учинио и К. Чим је дошао на железничку станицу, неколико људи које је В. питао о вредности прстена, објаснило му је, да је жртва познатих варалица под именом »непери,« којима посао у Берлину иде врло добро од руке. * По гостионицама и каФанама долазе страни, добро и елегантно обучени гости, направе незнатне цехове, и кад дође плаћање, они саопште гостионичару, да су заборавили новчаник у другом капуту. Најзад, да не би било речи, замоле гостионичара, да им за залогу њиховог дра-

гоценог џепног сата даду 20—30 марака: дакле траже тако нешто обично, што им се у већини случајева даје. Тек после неколико дана примети зајмодавац, да је жртва швиндлераја и да је добио у залогу тако звани »Перрегићг,« који у најбољу руку вреди десетак марака. * Један млад човек имао је велику наклоност, да се појављује у униФорми државног шумарског чиновника, и да у његовом својотву врши дужност по друмовима и парковима. Он је бележио у своју »званичну" књижицу велосипедисте, које су се возиле по »забрањеној стази«, за тим љубавне парове и друге личности, које су ма каквим држањем и поиашањем долазиле у опреку са јавним редом. Он их је пуштао, опраштао им казну и ослободио свих других непријатности чим су му дали извесну »откупну суму«. Разуме се. да таЈ посао није могао дуго да остане незапажен од стране полицијских органа. д. в. Б.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

ТР А ЖЕ СШ Милан Вуловић , пекарски продавац из Београда, који одгова.ра због изнеоне крпвице код кварга калилулског Управе града Београда, надази се у бегству. Милап јн стар '2 3 године, висок160см., средп.е развијености, омеђе косс и бркова, очију граорастих, на једној руцн има рану, као и грагове од извршене онерације, у обичном је цивилном одеду. Наређује се свима полицијским и општипским властима да Милана потраже н пађеног спроведу палплулском кварту с позивом на Бр. 1 3 359. Радована ЧумиКа, бив. трговачког помоћника, родом из Г. Трешњевице, среза јасеничког округа крагујевачког, који одговарл код кварта теразијског Управе града Београ*« због извршене преваре, тражп исти кварт. Радованов лпчни опио непознат је. Оозпвају со све полицијске п оигатинске власти да учиае потребно грагање за Радованом и у случају проналаска, да га опроведу поменутом кварту с позивом па Бр. 8103. ПОТВРЕ Младен Вукадиновић, слуга, из Ниша стар 17 год., повисок, црномањаст, у оделу штофано.м, решењем кварта врачарског од 22. пр. месеца Бр. 1 2 37 1 стављен је под кривичну истрагу и у пригвор због опасне крађе. Младен је 2 1. пр. м ца побегао из дворишта кварта врачароког, ге га с тога треба живо потражитп , м пронађеног гтражарно спровести поменутом кварту, или Управи града Београда с нозивом на акт Бр. 3 46 5 4. Мидан Јанковић, родом из Винковаца.у Оламонији и бив. опуђеник пожаревачког казненог завода, побегао јо са осуде 2 5. ир. месеца. Бегунац је отар 2 3 год., оредњег отаса, коое, обрва и очију смеђих, коса му је почела опадати. 'Греба га најенергичније потражити, и пронађеног опровеоти Управи пожаревачког казненог завода. —. УБр. 35226.