Полицијски гласник

БРОЈ 42.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 15. ОКТОБРА 191)6.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „полИДИЈСК.И ГДАСНИК" излази једаппут, а нрсма потреби и више нута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код сиију полицијских власти и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге нретплатнике у опште -12 динара годиигње За ипостранство: годитње 24, иолугодитње 12 динара у злату. По.једини бро.јепи „Полнцијског Гласника" пе продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Укааом Његовога Величанетва Краља Петра I., на предлог Мипистра унутрашњих дела, а по еаслушању Министарског Савета, решено је, да се: Стеван Николић, начелник прве класе среза крајинског, и Милан Јанковић , писар прве класе среза ресавског, на основу §. 70. закона о чиновницима грађанског реда ставс у пенсију, која им по годинама службе ирипада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 5. октобра 1906. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити : аа полициског писара прве класе начелства округа београдског, Божидара Петровића, полициског писара исте класе среза ариљског, — по молби; , за полициског писара друге класе среза колубарског, округа београдског, Михаила ■I. Штуловића, полициског писара исге класе среза врачарског, — по молби; за полициског писара треће класе среза ресавског, Владимира Антоновића, полициског писара исте класе начелства округа београдског, по потреби службе ; за полиписког писара треће класе среза ариљског, Душана Живковића, полициског писара исте класе среза колубарског, округа београдског, — по потреби службе; за полициског писара треће класе среза врачарског, Стевана Д. Тодорића, свршеног правника; за полициског писара треће класе среза ариљског Драгншу Јованопића, свршеног правника. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 5. октобра 190(>. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

ПИЈДНДЧКА /БУБОМОРД.

(НАСТАВАК) II. Као што смо видели, пијаначка љубомора је уображена, па погрешним опажањимаи релацијама основанасумња алкохолизмом поремећеног мушкарцау верност своје жсне. Претходно је махом подстакнута оним необичним односима у брачном животу, које је сам пијанац својом страшћу изазвао. Ње иманекод?'ко врста, али разлика међу њима није увек тако јасна и одређена, да ту поделу можемо у сваком случају до крајности извести. Има по гдекада и таких облика пијаначке љубоморе, који се морају сматрати само као нрелазне стадије једне врсте у другу. Познато је, да се код хроничних алкохоличара јављају по гдекада као особити облици пијаничких делирија т.з. халуцинације , т.ј. чулна опажања без стварне подлоге — дактте варљиве чулне представе, управо чулие обмане. Нарочито су честе халуцинације вида и слуха — особито пред вече. Оне обмањују и варају пијанца, изазивају у њему овакојаке осећаје, и наводе га по гдекада баш и на извршење каквих радња, које не одговарају стварним приликама и потребама. Често изазивају код пијанице. и сумњу у брачну верност жене. Учини му се н. ир., да је видсо, како таман испред њега, кад је кућна врата отварао, промаче сенка некога човека: како неки мушкарац прескочи ограду и некуда у мрак умаче; како му се сусед ококаниџика врзе и т. д.; учини му се, да чује, како неко ноћу испред прозора хода ; »својим ушима слуша", како му се жена с неким договара, где ће се састати; како је неко у прозор лупнуо и знак дао: како су се ноћу врата од вајата огварала и т. д: па то му је онда сав основ за еумњу, да га жена с другим вара. Раздражен и за-

нет нићем страсно и без критике прима у г своју оболелу душу те лажне утиске и из њих изводи свој, пићем помућен суд о тренутним приликама. Ако се често опија, т.ј. ако се тиче пијанца, који се управо ретко кад и трезни, ретко кад и дође до ведрих и свесних момената, кад би без страсти и смишљено могао ;.боље проценити, у колико се оне појаве истините. а у колико само обмана раздражених чула: — онда се таки пијанацте сумње никако и не може опростити. С тога се ти облици љубоморе виђају нарочито код тешких, старијих облина хроничног алкохолизма. А како ј.е пијанац у том стању и вољом толико слаб, да се не може одупрети оном, и онако страсном, а пићем још појачаном прохтеву, који га гони да своја брачна права брани, и да своју „неверну" жену на одговор позове или баш казни: — то по где;када одмах, у самом наступу пијаначког делирија, приступа и извршењу онога, на што се у оном аФекту тренутно решио. У другим приликама неаосредан узрок аијаначкој љубомори нису халуцинације (чулне обмане), нбго иоЈаве, које су стварне, које, дакле, доиста иостоје •— само што их пијанац у наступу свога пијанства погрешно и без правог и основаног разлога доводи у везу са својом, већ ранијим брачним размирицама подстакнутом сумњом. да га жена с другим вара. Исто онако, као што потатори узимају и најнезнатнија своја опажања као нешто врло важно, »врло пресудно« и »несумњиво утврђено«, те их је од ' тога тешко одговорити, исто је тако и љубоморан пијанац у наступу свог пијаначког заноса тврдо уверен, да је ма којим својим махом врло б.езначајним опажањем, — учинио велико и „судбоносно откриће". Он је н. пр. већ осведочен, да је своју жену или љубазницу у неверству ухватио, ако је ма коју, сасвим обичну, незнатну и случајну промену на њој или на њеној околини опазио. Њему је већ довољно, да носумња у верност своје жене. ако се н. пр. пијан из механе кући врати, па нађе да је на миндерлуку једно место угнуто