Полицијски гласник

СТРАНА 346

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Б1 Ј ОЈ .42

да му је жена »зажарена®; да је оставила нешто вечере (коју је она у ствари била за њега и спремила) и т. д.: — и тога ради напада на н>у и речју и делом. Исто ће тако мучити жену сумњом, ако јо н. пр. затекне »веселу" или „тужну«, обучену или необучену ; услужну и љубазну или хладнокрвну и одурну: или ако је »опазио«, да се домаћа мачка страшљиво испред њега уклања; да се тица у кавезу разбудила; да деца већ давно спавају и т. д. ГТосумњаће ако му је жена поцрвенила или очи оборила, кад је пеког н>иховог суседа срела; ако је чуо<( да је неко два три пута иоред куће прошао; ако врата на соби шкрипе; ако је у постељи опазио неку мрљу ; ако му јс жена болесна; ако се труди, да га онака пијана што пре умири и у постељу иоложи и т. д. Све те, за сваког другог безначајие појаве узима пијанац у свом иијаначком заносу за врло важан и неоцењив материјал, којим несумњиво доказује, да му је жена полно невериа. Већ ова генеза пијаначке љубоморе доста је карактеристична, и даје нам прилично поуздане податке, по којима би ми ту болесну појаву у пракси позиали, и од других врста љубоморе разликовали. Истина је, да и сасвим нормалног али љубоморног човека по гдекада савлада та страст таком снагом, да управо силом тражи опо, што у ствари пе може наћи; да види и оно, што у ствари не постоји; — и то се дешава, да и обичан љубоморан човек сваку ситницу, која се јави у односу између њега и његове жене, узима веома озбиљно, а да је опет са стварношћу веома погрешно доводи у везу; — шга више: има случајева, да је и нормалан човек у питан.има, која се тичу љубоморе, често и најозбиљнијим разлозима неириступан: — али је ппак значајна разлика између те две врсте љубоморе у томе, што је аијаначка љубомора те врсте теоно везана за. дејство алкохола, и што се јавља као сталан пратилац пијаначког наступа. То је тако редовна појава, да би се већ и по њој могло с неком поузданошћу одговорити на питања, тиче ли се у извесном случају те врсте љубоморе или не. Снора би могла бити само у оним случајевима. где би се објективно доказало, да се пијанчеве халуцинације, његова опажања и релације доиста подударају са стварношћу, да, дакле, имају своје реалне подлоге. Ту може још бити питања о томе, у колико у том случају љубомора зависи од поремећеног душевног стања пијанчевог, а у колико иде на рачун баш стварних опажања и несум п»ивих података, који се у том сиору могу изнети. У тим случајевима морали бисмо имати карактеристичнијих знакова, по којима би ову врсту пијаначке љубоморе могли познати и од Физиолошке разликовати. Срећом је Психијатрија и у томе правцу толико успела. да се и таки спорови могу решити. Сад је већ могућно судско-медицинским методом учврститп неке појаве, које су доиста карактеристични знаци пијаначке љубоморе те врсте. Њима се судско-медицински вештак и служи, кадгод се истакну спорови таке врсте, да је

тешко решити, која је врста љубоморр \ аредмет судскога ислеђења: Физиолошка или паталошка; пијаначка или друга која? Један од на.јкара.ктеристичнијих знакова аијаначке љубоморе оее врсте истиче се као појава, коју сусретамо и у другим облицима пијапачке душевне поремећености. Хропичан пијанац и инте-ј лектуално опада, па с тога обично нијо у стању, да своја онажања, релације и процене о њима душевно тако разради, како би их и другп, нормални људн морали* или бар могли исто онако схватитн као и он — па и успојити. Из истих разлога љубоморан пијанац није у стању, да »своју ствар«, своја опажања и консеквенције п.ихове — дакле своју сумњу — изведе бар толико на чистину, како би и за другога била вероватна, или бар приближно основапа. Он је н. пр. о томе нотпупо „увереп", да му је жена неверна, али пикад није у стању, да и другога о томе увери — бар не стварним доказима. Он јсднако мучи жену љубомором, али готово никада не изриче своју сумн.у одређено и прецизно: — не озпачује ни особу, на коју сумња, да му је супарник, ни место, где је невера учињена, ни време, кад се то догодило. Он н. гтп. изјављује, да је љубазника своје жене » својим очима видео« и кад је дошао и кад је отишао, али ипак за то неће знатн рећи, како је тај љубазник до његове жене доспео, или којим је иутем испред њега умакао. Кадгод говори о превари своје жене или љубазншде, никад неКе аоименце означити особу или особе, с којима она њега вара, него ће се у томе махом послужити изразима, који нису прецизни: који управо ништа не одрсђују. Тако ће н. пр. о њој рећи »да се вучс са целим селом", или »по целом срезу«, да му је од ње »пупа кућа копилади«, да је »око себе направила читаву кучницу"; да ништа друго и не ради, »него за мушкарцима лети«; да »њу већ цео свет зна као курву« и т. д. И то ће за њу рећи не само код куће и њој на само, него у свакој прилици, кадгод се напије — свугде и пред целпм светом — па баш и пред млађима и прсд рођеном децом њиховом. Махом је у таким приликама и у изразима и у начину толико безобзиран, суров и низак, како иначе никад није. шаотавиће <■ е) Д -р М. Јовановић-Батут

О КРИВОКЛЕСТВУ и оста^лим Јфивичним де,лима ове врсте. (с обзиром на прописе Гл. ХХУП. Базн. ^ак. Краљ. Србије од 2!). марта 1860. год. §§ 2С6 до 27С закљ. и на нронисе IX. Одељка Казн. Зак. за царство Кемачко од 15. маја 1871. године §§ 158 до 163 закључно). пишо М. С. Ђуричић, члап касационога суда

хЛитература, Коттеп1 ;аг иит 81та%езе1;2ћисћ Гиг <1а8 ПеиГвсће Кејсћ е. 1. с. уоп <1г ЈивГиз 01зћаивеп ВхећепГе АиПа^е X и II В, 1905, и 1906. год. ВегНп.

ОгисМвз с1ев Оететеп БеиГзсћеп 81:гаГгесћГв, уоп с1г Каг1 ВЈесНп^ II Везопс1егеп ТеП. 7л уеИе На1Г1е, Ке^ргЈ^ 190!. годттне. Немачко Крпвично Право Уџбеник, од д-р Франца фоп Лпста. Превео и допунио проФ. д-р Миленко Р. Веснић. Београд 1902 год. Кећгћисћ сЈез ОеиГзсћеп бГгаГгесћГв, уоп с1-г А. Мегке1 РгоГеввог тп бГгаввћигд. 8ГиГГ§-агГ 1869. год. Кећгћисћ с!ез ВеиГвсћеп 8ГгаГгесћГв, л оп (1-г Ни^-о Меуег ог(1. ргоГ. с1ег КесћГс 111 Тићт§еп', РипГГе АиПа^е КеЈр7Л% 1895. г. Ваз ^етете (ГеиГзсће 8ГгаГгссћГ, зувГетаПзсћ (Хаг^евГеПГ уоп (1г Ни&о На18сћиег §оћо1т. ЈизПггаГћ ипс! РгоГезог јп Вопп. I II В. (други део у два одел.ка) Вопп 1881, 1884 и 1887 год. Већгћисћ (Гев (ЛеиГзсћеп 8ГгаГгесћГз, уоп с1г А1ћегГ Рг^есЈгшћ Вегпег Оећеат ЈивПггаГћ ип<1 огс1. ргоГ. с1ег КесћГе ап с1ег 1Јп1\у. 7 ј П ВегНп IX АиП. Ве1р21§' 1877. год. Објаснење Казпителног Законика за књажевство Србију од Ђ. Д. Ценића члана Држ. Савета. Веоград 1806.') 1.) Историја. Ако бацимо поглед на исто рију овога деликта, видећемо да се и у старом историјском'добу сматрала као деликт и подлежала казнп лажна сведоџба. У закону XII таблица за њу је била прописана казна: бацање с тарпијске стене. У Сулином законодавству био је овај деликт и у поједнностима предвиђен, према томе да ли је учињен при јисНсшт рићНсит или не, која је подела остала и у доцнијем римском праву. Друкчије стоји ствар са кривоклеством парничара, јер ово дело ни у најстаријој периоди римске историје ни за време хришћанског периода није подлежала нарочитој тужби. У опште оокудни у историјп српског права, ми немамо података ни о историји овога деликта у нашем праву. У законику Цара СтеФана Душана нисмо могли наћи ниједне одредбе, која би садржавала појам кривоклества у оплте, или лажне сведоџбе или вештачког мнења по наособ. Ради потпуности предмета напомип.емо овде, да је у „Законику Ррбаљском," из времена деспота Стевана Лазаревића било предвиђено и ово казнимо дело, Тако чл. 9. овога законика гласи : ко би се криво заклео у суду, кад би га кнезови заклињали, да му вас Грбал^ све што има изеде и попије. 2 ) Друго што год из историје овога деликта у нашем народу ми не

Ј ) Пошто смо овде означили литературу, која ће у току овога написа много пута бити навођена, ми ћемо на дотичним местима само означ.ити име писца, а дело јс већ овде поменуто. 2 ) Види: цСмртне и телесне казне 8 ио старом српском законодавству од проФ. Миленка Вукићеиића. Полиц, Глачник бр. 39. од ове године. Жупа СприН или Грбал, сачињавао је још у време попа Дукл>анина једну област са Будвом и Чевом. (ВиЈуа сот Сисеуа е( ОприН) и т. д. О овоме има још једна одредба истог законика којагласи: Чл. 53 кад би се човек заклео по начину како смо осудили, да није дужан, а после нашло би се писмо или чиста сведоџба да плати само седмо као лупеж а као кривоклетник свему Грбљу 4 барила вина (види Полиц. Гласник бр. 40. од ове год. Одиста интересантна' казна за злочин кривоклества парничара.