Полицијски гласник

ВРОЈ 42

ОТРАНА 347

знамо, а и ипаче не намеравамо овде опширно излагати у онгате историју деликта. У средњевековном немачком пр.аву, с обзиром на особену правну природу заклетве као доказнога срества, кривоклество и лажна сведоцба не могу се џодвајати, но код појединих племена биле су одређене разне казне. 3 ) У осталом, како вели Биндинг; »Одређивање казне за кривоклество, дакле утврђивање кривоклества као деликт, у најоштријој је супротности са старом вером на непосредно дејство заклетве. Свака заклетва је првобитно-проклество; кривоклество погађа, у облику заклетвом утврђене пропасти, непосредно кривоклетника. Вера на моћ проклества и вишу силу, која се њиме служи. мора већ јако уздрмаиа бити, кад један народ чини жалостан поку шај да среством казни за кривоклество секундира овим силама или их чак замењује. У овоме дакле погледу здравији су остали онч народи, код којих овога деликта није ни било, већ само деликт лажне сведоџбе. Уздржљиво и без енергије германски су народи приступили кажњавању кривоклества и тек под утицајем хришћанства повећана је казнимост за ово дело. Канонско право узело је овај деликт из германског права, па је и код њега главни деликт — регјигшт, кривоклество сведока, а тај се погугапа са становиштем Га1аит-а (из римског права). Тврђење да јепо канонском праву било казнимо и нехатно кривоклество, ма да је појам о њему тада ггостојао, више је него сумњиво.« Према одредбама Каролине 4 ) (С С С) подлежало је казни само намерно кривоклество (или хотично кривоклество) и управо такво гди јс учинилац научен на лажну заклетву (чл. 107 С С С). — \Уе1сћег етеп ЈуеЈећгСеп МетеМ асћлубН;. Казиа је била инФамија и губитак прстију којима се врши заклетва. Норед тога „ако би когод својом лажном заклетвом проузроковао за кога казну кривичну" — »ЛУо аћег е1пег с1игећ 8е1пеп Га1асћеп Ејс1 јетапс! ги реЈпћсћег 81;гаГе всћтеиге® — наступАо је талион. 4 ) Каролина је у главном казнила означено кривоклество парничара и сведока. У доцније време обим овога деликта проширеи је у три правца; ') на место услова да је клетва положена иред судом, довољно је, ако је она положена пред влашћу; 2) иоред кривоклества дошао је и деликт — лажно уверење, дато у место заклетве, премда но правилу, као мање казнимо дело ; )ј) казнимост је проширена, истииа не свуда, али код више законодавстава и на нехотно кривоклество. На жалост по све су усамљени случајеви казнимости лажне сведоџбе, на коју није положена заклетва. 6 )

3 ) Лист стр. 704. и 705. 4 ) Каролина (С С С) је законик Карла V, потврђеи 1532 на царском сабору у Регенсбургу. Она је историјски најважнији германски казнени законик, на који се германско кривично право скоро до најновијега времена наслањало. 6 ) Лист стр. 704, Мајер 725. 6 ) Биндинг стр. 11 -2 и 113.

2.), Појам о аоложају деликта у систвму каанимих дела. У сувременоме законодавству, као што је познато, усвојена је генерална подела казнимих дела, према величини, односно врсти казне, која је за и>их прописана. Тако се добија опште усвојена, подела казнимих дела на злочине, ирестуце и иступе. Ну сем ове деобе и у науци и у законодавству казнима дела деле се у групе и по другим њиховим заједничким моментима, као по сличности мотива, сличности нападнутих права и т д. Ово груписање нији ничим поецизно утврђено и оно је различно и код законодаваца, а нарочито код учених правника. Тако и о цоложају овога деликта у систему казнимих дела иостоје код правника контраверсна мнења, а закоподавства, не одлучујући се да овај деликт ставе у коју од већих група у казненоме, систему, стављају га у засебну групу. (Тако наш законодавац у Гл. ХХУПО кривоклетнику и т д; иемачки казн зак. IX Одељак Кривоклество и т д. Међутим не може се порицати, да овај деликт нема никакве везе ни сличности ни са којим другим деликтом из казнеиог система. С тога ово издвајање његово у засебну групу, на сваки начин долази као резултат несређеностн, појма о правоме положају овога деликта у казненом систему. Овоме питању посветио је много труда и пажње познати криминалиста, овде већ поменути д-р Карл Бипдинг, проФесор права у Липисци, ориђинални мислилац и научник. Овај писац у изнетоме своме изврсном делу ставио је као једну засебну групу кривичних дела: „Злочине противу доказних средстава и знакова којима се јавна достоверност прибавља.« У ову Iрупу писац је ставио: А) Кривоклество, и то: а) кривоклество по понуђеној или враћеној заклетви, б) Лажпа сведоџба и лажаи исказ вештака, потврђени заклетвом. в) Лажна заклетва од власти наложена или надлежно изискана. г) Службено увереље, с позивањем па раније положену заклетву на службу. д) Уверење вештака, који је као такав постављен и један пут за свагда заклет, с иозивањем на положену саклетву овога звања, е) Уверење дато с позивањем на већ раиије у истој ствари положену заклетву, било као парничар, вештак или сведок. ж) Свечано уверење (или изјава) лица које припада извесноме религиозноме друштву, ако се по закону члановима тога друштва таква изјава место заклетве одобрава, као менонитима, квекерима и т. д. Б. Фалсификовање исарава, и то: з) Прављење и употреба лажне исправе. и) Прављење лажне исправе у службеној дужностн. ј) Прављење лажних привилегованил: исправа.

В. Прикривање доказаних средстава: к) Отказ сведочења и отказ давања вештачког мнења (тј. кад неко неће да сведочи или неће да да вештачко мнење ј. л.) Прпкривање исправа. Г. Фалсификовање новаца и других знакова, који зајавну веродостојност служс. м) Прављење и употреба лажних новаца. н) Прављење и употреба лажних мера. о). Прављење лажиих јавних (државних и општинских) печата и марака као дрнсавне жиговне хартије. п) Прављење лажних жигова за робу. (иаставиће се)

ПРОЈЕКТ ЗАКОНА 0 УСЛОВНОЈ ОСУДИ.

Међ} законским пројектима, који ће се поднети Народном Представништву на решење још у овогодишњем његовом сазиву, иајважнији је и најкориснији, нема спора. пројект закона о условној осуди, који ће знатно и.зменити наше застарело кривично правосуђе у корист савремених и неоспорпо здравих идеја о сузбијању криминалитета и циљу казне у опште. Потробу закона о условној осуди за нашу земл>у и наше прилике, излишно је и доказивати. Наш Казнени Законик постао је под утицајем старе, класичне школе, која је казну сматрала као једини лек и једину пакнаду за учишено зло, а злочинце као свесна и слободна створења, која злочии врше намерно и са размишљањем. »Судови су у овом времену — вели познати крнминалиста Рппв,*) — личили на трговце, који брижљиво уређују свој инвентар : » Колико у аасиви законских иовреда, толико у активи осудз.« Највећа мана, старе, класичке школе у томе је, што је испитивала дело—злочин, а не личност — злочинца, и што је, појимајући злочинце као аастрактна бић а, одређивала казну без обзира на њихову разиоврсну природу. На неколико година по ступању у живот нашег Казненог Законика наступио је , међутим, прави нреображај, или боље рећи наступила је ера ренесанса Кривичног Права. Под утицајем идеја нове, криминалноаитрополошке и социјолошке школе, која је поникла у Италији почетком последње четврти прошлог века, у науку Кривичног Права унети су нови погледи на узроке злочина, злочинце и циљ казне. Прокламајући банкроство репресивног система старе класичне школе, нова италијанска школа тражила је радикалну измену овога система, предлажући нова репресивно-превентивна средстваи модиФикациЈу казне према ирироди злочинаца. А иолазећи са гледишта, да је свака људска акција, па дакле и злочин, резултат двају Фактора: унутрашњих, органских или биолошких и саољних, ариродних или

*) Кеуие реш1еп1да1ге, Бр. 7 — 10, 1905. год.