Полицијски гласник

СТРАНА 348

1 [ОЛИЦИЈСКИ ГЛАС11И[1

ВРОЈ 42

с оцијолошких, италијанска школа иоделила је све злочинце на неколико категорија и за сваку понаособ одредила нарочита ренресивна средства. За савремену идеју о индивидуализацији казне треба, дакле, захвалити овој школи. Не мања захвалност принада италијанској школи и за једну другу, исто тако корисну идеју — идеју о укидању кратковременог затвора за случајне злочинце — која је, опет, имала за последицу, захваљујући Међународном Удружењу за Кривично Право, условну осуду. Главни и једини циљ условне осуде у томе је: да. иолузлочинце сачува да не иостану арави злочинци. Ово се, пак, постиже тиме, што. се досуђена казна за мање опасна дела, нарочито у случајевима где има места веровању да оптужени није по,;варено и за друштво изгубљено створење, не извршује одмах, већ се осуђени ставља на пр.обу за извесно^дуже или краће време,.у коме, има да .да доказа о својој поправци или покварености, односно оиасностн по друштво. »Условна осуда — вели се у побудама — којима је пропраћен пројект новог закона 1 ) — почива на овој идеји: да је у свима лакшим случајевима, у којима се основано држи, да је> оптужени непокварен, и кад нарочито први пут излази пред суд, судијама донуштено, да пресуди, којом је оптужени осуђен, даду само претеће обележје на тај начин, што се извршење казне одлаже, и извршује тек онда, ако се осуђени не понрави; а ако се он после те осуде за извесно одређено време добро владао и дао доказа да се поправио, казна остаје без икаквих последица. Кад се има на уму, од каквог је штетног дејства кратковремени затвор за онога који први цут у њ улази, за његову будућност као и за његову породицу; тако исто кад се. зна, да је таква прва кратка казна само први сгепен, који води поврату., а овај опет од шоврата ствара непоправимог злочинца из навике, — онда је^сасвим оправдано таквом, први пут осуђеном, дати известан рок пре него што га друштво коначно напусти, још једаред његову судбину дати у његове руке, створити му прилику да се може још спасти, ако само он то хоће. Мисао је, дакле, да се осуђени сам подстакне на поправку тиме што му се ставља у изглед ослобођење од казне као награда за учињену поправку.® Поред овог, чисто моралног дејства условне ооуде, њоме се у исто доба постиже и огромна практична корист тиме, што се већина од оних, који су на путу да постану злочинци, спасава благовремено инфекциозне средине по затворима и казненим заводима, у којој би, с малим изузетком, пропала. Ово нарочито вреди за наше затворе и казамате, поводом. којих смо још у прошлој години 2 ) писали ово: » . .. . наши затвори и казнени заводи удешени су тако, да морално уироиашЛују у место да иоарављају.

1 ) Архив за правне и друштвене науке, књига II, свеска 2. '-) Види 47 број ((Цолидијског Глаоника".

Ко је од малолетника само неколико пута био полицијски осуђиван, нарочитб у Веограду, тај е тешко избећи да не доспе у Топчидер, 8 ) а кад једном' тамо дође, може се сматрати као ствар поуздана, .да је за друштво пропао. , * * * Вило је крајње време, да се озбиљно пристуни радикалној реФорми нашег казненог правосуђа, као и реФорми наших казнених завода, о којој је у последње време било говора у јавности. Почетак са законом о условној осуди несумњиво је добар ; Желети је само да се на њему не застане. На сузбијању криминалитета превентивним средствима, код нас има још много и много да се уради; унрав до сада ништа није ни рађено. Довољно ће бити да напоменемо, да код нас не постоје никакве законске ододредбе нити установе за морално напуштену децу; да немамо завода за поправку малолетних криваца, и најзад да смо немоћни, да се садањим законским средствима боримо против проФесијоналних злочинаца. Имајући све ово у виду, ми смо у већ поменутом броју »Полицијског Гласника« од прошле год. учинили ове предлоге, при којима и сад бстајемо: 1. Да се што аре иристуии иодизању нарочитих завода за иоиравку морално наиуштене деце и малолетних криваца, слично заводима и установама ове врс.те у осталим наиредним државама. Искуство у овим земљама доказало је, да ириватна иницијатива, иотиомогнута државом, може у овом аогледу да користи много више но сама државна власт.*) 2. Да се што ире, а уз матгријалну иотиору државе, образују друштва за заштиту отиуштених осуђеника —• иатронажи. Поглавити цил> ових друштава био би, да. осуђеницима, у ирво време ио изласку са осуде, указују и моралну и материјалну иотиору. а доцније да их контролише све дотле, док не даду очигледног доказа о својој иоиравци. 3. Да се иовеИа казка за неиоиравиме иовратнике, а ио могућству створе и нарочити а зили, у које би се они, као врло оиасни ио друштво, интернирални на неодређено време, и 4. Да се иојам скитнице дефинитивно одреди, и иовеКа казна за ирофесијонално скитничење. Један завод са иринудним радом био би неоаходно иотребан за ове иоследње.') 3 ) Одељак београдског казненог завода у Топчидеру одређен је, тобож, искључиво за иалолетнике, али у њему има више пунолетних, најокорелијих .зликоваца, но малолетних. Овако стање траје већ од пре неколико година само с тога, што у београдском казамату нема места за све пунолетне осуђенике. 4 ) По споразуму измеЈ)у г. д-р Н. Ј. Петровића, управника Дома сиротне деце, писца ових редова и г. Ж. Лазића, шефа кривичног одељка Управе града Београда, почетком ове год. покушано је, да се малолетни гамени смештају у Дом сиротне деце, али је овај покушај остао без успеха. Из бојазни да рђаво не утичу на остале питомце, « и услед честог бегства, Управа Дома ;у поеледње време одбија њихов пријем. 5 ) По закону од 27. новембра 189!.године у Белгији се проФесијонално скитничење и нросјачење кажњава затвором од 2 — 7 година.

* * * Иројект новог закона у главпоме је добро израђен. а нобуде којима је пронраћен, и које је нисао г. д-р Вожа Марковић, в. проФесор унпверситета, нрава су и потнуна студија о условној осуди. При свем овом, о поједнним одредбама нројекта може се дискуто.вати и мп ћ.емо то учинити нретресајући сваки његов члан понаособ. Ово последње чинимо поглавито с тога^ да би наше читаоце уп-ознали са сад[>жином пројекта. Члан 1. Код ооуда на затвор до једпе године или на повчану казну суд моа:е наредити под нарочитим олакшаваним околностима, истом образложеном пресудом, да се извршење досуђене казне одложи за извесно време, које не сме бити краће од једне ни дуже од пет година. Ири овом решавању суд треба нарочито да узме у обзир узраст, ранији живот и владање осуђеног, незнатност извршеног дела, олакшавне окрлности, под којима је исто извршено, као и то да ли је осуђени нред судом потпупо и искрено признао своје дело и да ли је накнадио повређепоме трошкове ',1 причињену штету, или се бар изјаснио да ће их накнадити. Одлагање извргиења казне може бити условљено накнадом учињене и пресудом утврђено штете , као и плаћањем судских трошкова у року који се има утврдити пресудом, и којн не може бити дужи од једне године. Како из исписаног текста, тако и из објашњења његовог, које се налази у нобудама, јасно се види, да примени условне осуде има места: а) Код свију кривичних дела, за која суд не би досудио већу казну од године даиа затвора, или која би се кажњавала новчаном казном, и о) Према свима личностима, које бн на овакве казне биле осуђене, без обзира на то, да ли су ове личности раи ије осуђиване. И ако је суду остављено, да у сваком конкретном случају цени умесност одлагања извршен.а условне осуде, ипак бн, по нашем мишљењу. а са обзиром на циљ условне осуде требало ограничити шену примену само на лица, која ирви иут излазе иред суд, и која у ствари и треба сачувати од додира са морално пропалим створењима по затворима и казаматима. За оне. пак, окривљене, који су већ били у овим местима, нарочито за дуже време, па су по издржању осуде опет дошли на оптуженичку клупу, нема мсста бојазни да ће се покварити, ако оду тамо где су једном већ били, пошто су већ покварени. Примени условне осуде према овим лично.етима нема места ни по томе, што их издржана казна ннје поправила, и што су, хотимичним падањем у нову кривицу, очигледно документовале своју опасност по друштво. У побудама се износи, да у већини данашњих закона о условној осуди превлађује гледиште које истичемо, али је и поред свега овога у пројекту нашег