Полицијски гласник

ВРОЈ 42

закона ооуда ова распрострта на спа лица. Као разлог овоме истиче се веропатност »да се од одлагања извршења казне може очекивати добро дејство и у случају, у коме је осуђени раније већ био осуђиван, па чак ако је и казну издржао/' Ово може бити и тачно, али само за изузетне случајеве, док се но иравилу ово добро дејство не може очекивати од личности, које су у више прилика маниФестовале своје навике за вршење ка :шимих дела. Што се тиче одредаба, које допу штају примену условне осуде код свију дела, која се кажњавају повчаном казном, или за која би био досуђен затвор до годину дана, оне су иотпуно умесне и у сагласноети с главним циљем ове осуде. 5 ) (овршиће се) Д. Ђ. Алимпић.

ПОУКЕ И УПУТИ

Прави смисао нлана 24. тачке 15. занона о уређењу санитегсне струне и чувању народног здравња. На молбу г.г. П. К. К. и К. Ј. II., магистера Фармације. Министар унутрашн,их дела, у смислу з.чкона, одобрио је отварање нове петнаесте апотеке у IЈеограду. Од пријављених конкурената на објављени стечај за ту нову апотеку, кандидат са најјачим нравом био је г. В. К., апотекар из В., и за то му је Минисгар унутрашњнх дела, решењем својим од И. јуна т. г. СВр. 6463, на основу тач. 1., 2., 3., и 6. члана 24. закона о уређењу санитетске струке, дао концесију и право на отварање и држање нове, иетнаесте апотеку на Савинцу V Београду. Противу овога решења г. К. II., магистер Фармације, изјавио је жалбу Државноме Савету, и овај је ставио ове своје примедбе на ожалбено решење: »К. II. магистер Фармације, жалио се Државном Савету противу Вашег решења од 7. јула 11)06. год. СВр. 5819., којим је одбијен од тражења, да му се подари концесија за отварање XV. апотеке у Београду. Државни Савет нашао је, да ожалбено решењс не одговара закону из ових разлога: Ио члану. 24. тач. 1. закона о уређењу санитетске сгруке Министар Унутрашњих Дела даје дозволу за отварање и држање аиотеке једном од пријављених кандидата на расписани конкурс по тач. 2. ако је испунио погодбе, које се трал^е по тач. 6. истог закона. Те су погодбс: а.) да је апотекар, и да има пуноважну диплому магистра Фармације; б.) да је био приљежан у апотекарској иракси и да је доброг знања, и в.) да ужива српско грађанско право, и да има новаца за отварање уредне апотеке. 5 ) 11о закону од 28. јуна 1904. год. у Француокој има мест.а примени условне осуде и код дела за која су иадлежни војни судови.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Првенствено право за задобијање концесије имају Срби из С'рбије. затим Срби са стране. а ако ових не би бипо, онда остали по избору — тач. 2. помен. закона. — При једнакој квалиФикацији од пријављених кандидата, има првепство онај, који је више времена практиковао. Ну Закон искључује од пријаве на конкурс само оне апотекаре, који већ имају апотеку, јер у тачкп 15. члана 24. одређује се: један ааотекар у исто врсме не може имати ни држати две ааотеке," и т. д. Као што се види из акта ожалбеног решења и решења од 3. јуна ове године СБр. 6463., па које се позива ожалбсно решење, на расписани конкурс за отварање ХУ-те апотеке овде у Веограду на »Савипцу," јавило се десет кандидата, између којих су жалилац К. II. и В. К., аиотекар из В. Минисгар је по решењу СБр. 646 !. дао концесију за отварање те апотеке г. В. К. са разлога: I., што од пријављених кандидата има најдужу дипломску иракоу од 24. године, 2 месеца и 16 дана, и општу од 26 година, 7 месеца и 14 дана , и 2., што је се, и ако по концесији од 9. марта 18(32. год. СБр. 981. има аиотеку у В., исте одрекао, и обавезао, да ће за случај, ако избор падне на њега, исту затворити и концесију врагити Држави, те му је услед такве изјаве, по решењу од 24. априла ове године СВр. 4473. (в. прилог акта СБр. 5686) претходно дата до шола, да се можс пријавити на стечај за отварање ове апотеке. Ова одлука противна је закону. Јер кад по тач. 15. члана 24. помен. закона. нико но може имати две апотеке, онда је јасно, да се апотекар, који веК има једну апотеку, не може јављати за стечај друге апотеке. све дотле, док своју анотску по тач. 10. истог члана, са одобрењем Министра не прода или је на другог пренесе. По томе ни г. В. К. није могао конкурисаги на објављени стечај, кад је имао једну анотеку у В., па ни концесију добити. Дозвола Министрова да мол^е на стечај конкурисати и ако падне избор на њега одрећи се добивене концесије у В., противна је закону, јср је он у време добивене концесије за апотеку на »Савинцу,« имао концесију и за другу апотеку у В. Не мења се ни у колико ствар, што сс обавезао, да ће концесију за апотеку у В. вратити држави. ако добије концесију за апотеку на »Савинцу," јер је смисао Иакона. да сс на конкурс могу јављати само они апотекари, који немају своју апотеку, а г. В. К. је у времену пријаве имао апотеку у В. Јер ако би се друкчије узело, онда би свагда апотеке у бољим местима заузимали само апотекари са јачим квалиФикацијама, који већ имају апотеку, па гек по добивеној копцесији ранију концесију напуштали, као што јс овде случај, а. за то нема ослонца у закону.« На те примедбе Државнога Јавета Министар унутрашњих дела дао је ове нротнвразлоге: »У одговору на писма Савета Вр. 6000. од 12. т. м. част ми је известити Савет,

СТРАНА 349

да ћу се одазвати његовом позиву и доћи на одређени састапак, ради објашњења и решења покренутог административног спора но жалби г. К. II., а против мог решења СБр. 5829/906. но нредмету концеспјоновања нове XV апотеке у Београду. На овом састанку ја ћу имати част личпо и усмсно дати Савету потребна објашњења, која му буду била потребна по овом предмсту, а овом приликом слободан сам изложити му разлоге и законске основе, којн су ме руководили, да копцесију односно дозволу за отварање и држан.е ове апотске подарим. г. В. К. бивш. апотекару из В., — и који ће уједно представљати и моје противразлоге на примедбе Савета, изложену у писму његовом Бр. 5778. од 5. тек. мсс. За време отвореног стечаја г. К., писмеппм актом од 25. анрила под С№ 4473., представио је и изложио узрокс, зашто му је немогуће остати и даље са аиотеком у В. и враћајући своју 1882. године добивену концесију држави на расположење, молио је, да према одредби тачке 10. и 28. чл. 24. закона о уређењу санитет. струке може исту затворитп, — како би могао конкурисати за нову XV апотеку у Београду. Одлука мипистарства о томе, да се пека апотека по молби сопственика затвори, није законом везана ни за какве погодбе, и ствар јс министрове оцене, хоћо ли, кад и у којим приликама усвојити молбу. У овој прилицп ја сам пашао да се молба молиочева треба усвојити у начелу, али да из здравствених разлога не греба апотеку затварати сувише рано и за дуЈке време. Ово ннсам могао учиинти у толико пре, што в-ска апотека спабдева лековима и посетиоце в-ске бање, поглавито из Турске, а да само једна аиотека не би могла подмирити опште потребе, па и бањскс, то је несумњиво, па сам одлукоч СВр. 4473. примио к знању пријаву апотекара г. К. о новраћају концесије и дозволио му, да може конкурисати, под погодбом, да ће — ако на њега падне избор — вратитп држави евоју првобнтну копцесију, испунити законски захтев о држању једне апотеке и затворити ону у В. — Ово је регпење извршно, и према њему је, г. К. у отвореном сгечају пунолравни конкурент. Одредба законска из тачке 15 чл. 24. санитет. закона, да један анотекар не може у исто време две апотеке имати ни држати, у овом случају није повређена, јер сваки аиотекар има право подносити молбу и пријаву за конкурс, а хоће ли се она и иод којим погодбама уважити, то је питање, које ће решење о копцееији расправити. Г. К. као бивши сопствепик в-ске, а сада концееионар београдске XV апотеке, нити је имао, ниги је ма и једног дана држао две анотеке, ни у времену стечаја, ни од тога доба. — Њему је решењем СВр. 6463/906., — које му је по гласу реверса нредато 18. јуна тек. ;од. —- дата дозвола и концесиЈа на огварање и држањо нове XV апотеке у Београду са роком од о мессци, за припремне радове око снабдевања, уре-