Полицијски гласник

СТРАНА 364

то неки нов споразум; нека нова завера против њега. Њој је, наравно, с тим људима најлакше... кад је већ и онако »бацила образ под ноге". С тога и из болнице живо ради, како да и њу и њене љубазнике окриви. Пише н. пр. писма, у којима на дугачко и живим бојама износи »сва њихова неваљалства и недела а ,| а нарочито ово последње. 11о гдекада опј тужује и власти, како с његовом ноперном женом II њеним протекторима заједничкр раде, да га баш сасвим упропасте иодмећући им као мотив или опет неке уображене љубавне односе 2 ), или користољубље друге које врсте — н. пр. велико мито, изглед на високу протекцију и сјајну каријеру и т. д. 'Ову последњу мисао испреда и разради по гдекада тако, да већ пређе у неку врсту мегаломаније (»величања«). Уобрази се, да његова жена »својим лаким животом заслужује врло велике суме новаца, па да њима на све стране баца и мити; да су јој љубазници највећи људи у месту или најзнатнији прваци у државе, који имају сву власт у рукама; да је довољна само једна реч од њене стране, па ће све власти по њеној вољи чинити и т. д. — у кратко: да му је жена свемоћна. (овршиће ое) Д-р М. Јовановић-Батут

О КРИВОКЛЕТСТВУ и оста<лим ^ривичним де^хима ове врсте. (с обзиром на прописе Гл. XXVII. Казн. Зак. Краљ. Србије од 29. нарта 1860. год. §§ 266 до 276 закљ.. и на прописе IX. Одељка Казн. Зак. за царство Немачко од 15. маја 1871. године §§ 153 до 163 закључно). пише N1. С. ЂуричиЋ, члан касационога суда

(наставак) По кривичном судском иоступку: а.) Заклетва вештака§ 56. крив. суд. п. б.) Заклетва сведочка § §112. и 113. в.) Заклетва прив. тужиоца § 116. Наш крив. суд. пост. не превиђа промисорску заклетву и све означене заклетве асерторске су. Све заклетве полажу се лично а никако среством пуномоћника. Према прописаним Формама заклетве битно је: да се онај, који се заклиње, позива на Бога, употребом речи означених у закону. Без тога заклетва не би вредила. Ну, ако би онај, који се заклиње у овом погледу учинио сасвим незнатне измене, то не би искључило правну важност заклетве н. пр. кад би казао »заклињем се у Бога® место »Богом« и томе подобно. Исто тако, ако би онај, који се заклиње додао прописаној Форми још штогод., н .нр. »Богом Творцем« или »Богом Вишњим« или »Амин«, то такође не би сметало важности заклетве. 15 ). • (8ирегГ1иа поп посеп1;)

2 ј Пример у : Кга№—ЕћтјЈ, ОепсћШсће Рвусћора1ћо1о§1е; II. Аив! 2. Аш&- 1900. 8еИе: 188. 15 ) Тако Олсхаузен § 153. 11. 1, Б индинг , ст. 120, Хелшнер II 907, Мајер 725, Меркел 405; противно

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Сама околност, што би заклетва, место усмено, била дата писмено, не би њен правни значај умањи ла.") / 4) Појам нривонлетотва. Кривоклетство 1 јв полагање лажне заклетве, понуђене или враћене или од суда наложене или лалше сведочке заклетве или зарлетве вештака, пред влашћу у опште цадлежном за примање таквих заклетви. 11 ). Кривоклество (Ме1пе1с1) у ужем или правом смислу јесте полагање лажне асерторске заклетве, којој претходи лажни исказ, који се заклетвом утврђује. Друга врста лажне заклетве, када је промисорска заклетва, може се у ширем смислу сматрати за кривоклество, а у ужем смислу овај деликт зове се повреда заклетве 18 ) (клетво-преступлење, прекршај заклетве, ЕЈсШгисћ). Ну, како се, према утврђеноме појму кривоклества, каб кривоклество сматра лажни исказ, потврђен заклетвом пред надлежном влашћу, то повреда заклетве није ништа друго него кривоклество, у сваком случају, кад је заклетвом обећано да се да 19 ) прави исказ, па је дат лажан. Само овака повреда заклетве чини кривоклетство у ширем смислу, које се и ио правним посљедицама и по закону не разликује од кривоклетства у шзаЈЗД**-или ужем смислу. —— ' Међутим сасвим је друга ствар, ако се промиссрскрм заклетвом обећава, да ће се што чинити или не чинити, па би се доцније поступило противно иоложеној заклетви. Ово би био случај повреде заклетве, који се као самосталан деликт предвиђа само за случајеве изложене у § 275 казн. зак. (в. и § 162 нем. казн. зак.) о чему ће доцније бити нарочита говора, Основица деликта очевидно лежи у повреди законске иорме, којом се утврђује дужност: да се власти под заклетвом покаже истина. Дедикт ће стојати увек, кад стоји ова дужност за исказивање истине, па је противно њој поступљено. С тога религиозни моменат овде и није главни, већ споредни, а главни.је моменат ■— повреда законом утврђене дужности за исказивање истине. 20 ) 5) Анализа кажњивога дела. Пошто смо изнели појам о деликту кривоклетства у опште, сада ћемо га анализирати на његове елементе и о свакоме од њих говорићемо посебно и детаљно. Елементи кажњивога кривоклетства ови су: I Заклетва; II Исказ учињен пред влаптћу; III Власт надлежна за примање таквих заклетви у оппгге; IV Лажност исЛист ст. 7 07, који вели: да неупотреба речи (( заклињем се # или става (( Тако ми Бог помогао" не би спречавала да се узме да стоји кривоклетство. 16 ) На пр. кад бп се неко лице, које има да се заклиње представило као немо и ако то не би било, и онда од њега била изузета, место прописне уемене, писмена заклетва. Тако: Олсхаузен § 153. п 1, Биндинг стр. 120. Хеминар II 908. и ) Г. Биндинг е. 113. 18 ) Олсхаузен код § 154. н. 4. 19 ) БинлиВг с. 116, X. Мајер 827; Лист 709 у погледу на кривоклетотво сведока. 20 ) Хелшнвр II 905. Биндинг 127.

БРОЈ 44

каза; V Способност учиниоца за полагање заклетве. I Заклетва. Шта је заклетва, изнели смо у одељку под 3). Очевидно је да само заклетва, предвиђена законом, може бити елеменат кажњивог дела. У осталом, што се тиче присталица разних вероисповеди, ако би закои допуштао разне саставе заклетвине Формуле заклетва би важила и онда, кад би учинилац ноложио исту у којој другој од прописаних Форми, а не у оној, која би била прописана за присталице његове религије. Главно је то: да је' учинилац био свестан да чини законски важећу заклетву. 21 ) Овај разлог оснива се на раније изнетоме гледишту да религиозни моменат за утврђивање деликта није главни већ споредни. Исто тако није битна ни та околност, што се по закону тражи, да орган власти који прима заклетву, учини законом предвиђену напомену о важности заклетве, а ни то, што учинилац при полагању заклетве не би дигао десну руку у вис (како се то тражи по § § 59. и 63. ием. крив. суд. пост.) или код пас, не би ставио десну руку на еванђеље 22 ). (в. § § 113. крив. суд. пост. и 277. и 278. грађ. суд. пост.) Има довољно разлога да се дужносна заклетва што ређе употребљава од стране законодавца. На тајначин, сједнестране документира се њена важност, а с друге стране штеде се лица, која пред властима дају исказе, од честога заклињања. У тој цељи законом се уравњава заклетви: а) кад извесна лица зарад погврде својих исказа даду само свечано уверење, по извесној прописпој Форми (269 т. 1. крив. суд. пост.); б) за сва лица кад у извесним случајевима само уверење даду, с позивањем на раније положену

21 ) Хелшнер II 907, Олсхаузен код § 153. п 1, X. Мајер 725, Лист Л. И. е. 141. Олично овоме сматрамо да и код нас, кад би какан свештеник, противно ддредби § 234. грађ. еуд. поступка ш Гте, заклетву положио као и остали сведоци, она би била потпуно правно важећа. ш ) Хелшнер II 908, Лист Л. И. с. 141, Олсхаузен код § 153 п. 1, Ценић за прву околност код § 266. казн. зак. У нашој дугогодишњој судској пракси имали смо много пута прилике, да видимо примену заклетве у суду, без стављања руке на јеванђеље. Ово бива обично при претресима, у случају кад је испитано много сведока, па се сви од једном заклињу. Сви сведоци не могу да пристуне ономе једном јеванђењу, што је усудници; онда председавајући нареди онима, који су удаљени: да ставе по три прста своје десне руке, место на јеванђеље, на рамена пред њима стојећих сведока. Бивало је да иредседавајући место тога нареди : да овако удаљени сведоци дигну руку у вис (са састављена три прста, којима се ми крстимо) и тако полажу за летву. У колико нам је познато правна важност овако изузеге заклетве није никад оспоравана. Са свим је друго питање и нема везе са постојањем деликта: ај да ли би председавајући требао овако заклетву да врши и б) да ли би је он на овај начин морао да прими од онога, који'се заклиње, агго овај не би хтео друкчије заклетву да положи? На прво питање одговарамо: да судија може тако да поступи, али да ипак овако поступање не препоручујемо, јер оно не одговара, и око споредноме делу заклетвине Форме ; на друго питање одговарамо одречно .