Полицијски гласник

БРОЈ 45

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 373

ник учини вршећи поверену му јавну власт. Ту дакле оштећеноме лицу не остаје ништа друго, већ да по § 839. немачког г^ађанског законика тражи накнаду штете од дотичног чиновника. Поред неколико мањих држава у ову групу долази и најве(.а немачка држава — Пру■ ска. Само за чиновнике оних својих провинција, у којима је пре доношења немач. грађан. аакопика од IУ96. године важио Француски Сос1е с 1 уј 1 (рајнска област), пруска дрч;ава, сходно аг(;. 1384. Француског грађ. законика, одговара за штету, коју чиновник учиии вршећи јавну влист. Уа остале провинције пруске државе одговара само дотнчни чиновник. Изузетак од овога правила учињен је само за јавне депозитне касе, јер за штету, коју чиновник ових каса учини, одговара сама држава непосредно. 9 ) 10 ј 4. Као што се из овога прегледа види, многе државе неће да приме на себе одговорност за ону штету, коју чиновник учини у вршељу поверене му јавне власти. Неке-државе неће то да учине за то. што сматраЈу, да се с бићем државе, као највише власти, не слаже да со државп у приватно-правну одговорност према поданицима урачунава кривица њених органа у в[>шењу јавне власти. За то оне и остављају саме чиновнике да одговарају. Друге државе и писци сматрајуда цело ово питање о одговорности државној по природи својој долази у државно а не у приватио право, чији задатак, према томе, и ннје да се њиме бави. Тако лајпцишки нроФеоор д-р Мајер, с обзиром на начело иравичности,захтева директну одговорност државну, али налази да о томе имају право решавати саме административне власти, задржавајући за оштећеног право, да се жали врховном 'административном суду. 11 ) Неки нак писци 12 ) противпи су одговорности државној с тога, што држави нао таква не може никако бити субЈекат ириватних права и обавеза, а Фискус (држава у имовинскоправном погледу) сматра се у погледу на државне органе као треће лице, кога се одговорност за поступке државних органа ништа не тиче. Многе се пак државе устручдвају да приме одговорност за иоступке својих чиновника и због ]>азлога Финансијске нрироде. Постоји бојазан да се не натоваре велики терети државиој каси, па према томе и самим пореским обвезницима. (наотавиће ое) Д-р Д. АранђеловиЋ,

9 ) в. ОНегке у навед. де.Ју стр. 127. ВегпБигд I. стр. 207. издање од 1 'ЈОВ. год. 1Ч ) У Аустрији није ово питање о одговорности државној једноставно регулисано. Принципијелно пак узима се да дрл;ава не одговара. Међу тим има специЈалпих прописа у поједииим закопима, по којима држава одговара. Тако ио зак. од 12. јула 1872. год. одговара држава за штету из повреде званичне дужности од страпе судцја као јемац. Аустријски писци пак траже да држава непосредно одговара. В. АН. 6з1ег. §ег1сћ1»2е11ип§; бр. 30. од ове год. стр. 204. и ) в. О. Мауег, Б1е Еп1зсћас11§ипд8рШсћ1, с1е8 81аа1ез стр. 25. 1Ј ) В. V. Кбппе, 1)аз 81аа1згесћ1 |Јег ргеи831бсћеп МопагоИе, В. III. стр. 583.

ПОУКЕ И УПУТИ

Сви имаоци имања у атару селских општина равноправни су у псгледу ужизања селске утрине за иопашу стоке. Ђорђе К., трговац из Шапца, представио је начелству округа подринског, да му је кмет села Мајура на дан 18. маја 1У04. године ухватио 24 комада свиња и 12 комада говеда на селокој утрини и сву стоку отерао у обор, за шта му је наплатио 12 динара на име оборске таксе, па је молио начелство, да самовољи овога кмета стане на пут, те да стоку не сме више у обор затварати, као и да му наплаћених 12. динара оборине врати, пошто има права уживања селске утрине, о чему је за доказ нодпео квиту кмета села Мајура, коме је платио 15 динара за уживање утрине у 1904. години, и решење Државног Савета Бр. 1454/96 год. 11о овој иредставци, начслство је прибавило извешће од суда општине шабачке, односно кмета села Мајура, из кога се види : да је ио решењу Државног Оавета Бр. 1451 од 1896. године молилац Ђорђе добио право да на земљишту зв. „Циганиште,« на коме право на попашу имају само сељани села Мајура, може напасоти само своју за рад и теглење неонходно потребну стоку, која му ради на имању, које има у селу Мајуру, наравно пошто као и сви остали, чија стока на поменутом земљиште пасе, плати потреону суму, којом се плаћа пореза на поменуто земљиште, и у ком је циљу и наплаћено од њега оних 15 динара; затим да молилац 'Борђе поред своје за рад неопходно иотребие стоке пушта на иопашу у поменуто земљиште и сву другу евоју стоку, иа чак и свиње, а иде и тако далеко, да пушта и стоку својих наполичара. Пошто на ово нема ирава, то му ово ниЈе ни дозвољено, и зато је кмет села Мајура и наредио, те је стока — свиње молиоца Ђорђа д^терана у обор и оборска такса у име оштете за иопашу наплаћена. Начелство окружно, нашавши да је ово иитање давио расправљеио одлуком суда општине шабачке од 12. априла 1890. године Бр. 3092., и решењем од 5. јула 1894. године Бр. 8106., којејепрошло све инстанциЈе, н као на закону основано одобрено чак и решењем Државног Савета од 3. маја 1896. год. Бр.1454., и како се из самог решења суда општине шабачке Бр. 3092/890. м. види, да молилац Ђорђе има права напасати само ону стоку, коЈа му је за пољску привреду неопходно потребпа, а никако и ону, коју би ради трговине држао, — решењем својим од 23. октобра 1904. годпне Бр. 12500 известило је молиоца Ђорђа, да му се цо овој ствари не може дати никакво задовољење. Противу овог решења начелства, молплац Ђор1)е изјавио је жалбу Министру унутрашњих дела, ну Мипистар Ју је решењом од 9. децембра 1904. године 11Бр. 33937, на основу чл. 1/0. закона о оиштинама, одбацио као ненадлежној власти поднесену. Ио изјављеној жалби на ово решење Министрово, Државни Савет одлуком сво-

ојм од 7. марта 1906. године Бр. 2306. поништио је решење Министрово, јер је. Мипистар доносећи га прекорачио границе своје надлежности из ових разлога: 11о чл. 170. закоР1а о општинама од 5. јуна 1903. годнне и његовим изменама и допунама од 22. децембра исте године, жалба противу решења и одлука надзорне власти изјављивала је се Д])жавном Савету, а но чл. 172. истог закона предавала оној власти, противу чије се одлуке изјављује. 11од владом овога закона, жал+1тељ је изјавпо жалбу противу решења начелства округа подринскогБр. 12500/904., као надзорие власти, донесеног ио жалби његовој прогиву решења суда општине шабачке. Жалбу ову предао је начелству 23. новембра 1904. год. Бр 19516., као што је то прописивао наведепи чл. 172. закона о општинама, и адресовао је на Министра унутрашњих Дела, коме је начелство ову жалбу послало на поступак. Но како Министар ннје бионадлежан за расматрање овог предмета према наведеном чл. 170. помонутог закона, то као ненадлежан, и ако је жалба погрешно на њега адресована, није имао ослонца у закону да по њој доноси своју одлуку и одба ,ује је као ненадлежној власти поднесену. већ ју је требао вратити начелству да је ношаље Државном Савету као ненадлежном за засматрање и решавање. УсвајаЈући примедбе Државног Савета, Министар је наредио начелству округа нодринског, да сва односна акта са ожалбеним решењем и ахалбом жалиоца Ђорђа пошаље Државном Савету, што је начелство и учинило. Државни Савет расмотрио је како жалбу и решење иачелства Бр. 12500Ј904., тако и акте овог предмета, па је нашао, да ожалбеио решење не одговара закону са ових разлога: Као што се види из акта овога предмета, село Мајур посгоји на агару шабачке општине, и улази у њен састав. Н>ему је онштина шабачка одвојила до 250 дана своје утрине за испашу стоке. Жалилац Ђорђе има своје земље у томе атару. Њему је село Мајур забрањивало да пасе стоку коју има на томе имању, али суд онштине шабачке решењем од 12. априла 1890. године Бр. 3092., на основу раниЈе одборске одлуке од 1. јула 1888. године Бр. 142 одлучио је: да жалитељ Ђор1)в може пуштати и напасати стоку, коју има иа своме имању у Мајуру, и коЈа му је за пољску привреду неопходно потребна, а ие и ону, коју би за трговину ДрЖЕО. Доцније, на протест сељана села Мајура, а с позивом на раниЈе одлуке, и на нретпис Министра народне привреде од 6. септембра 1889. године Бр. 1414. исти суд је решењем од 13. априла 1894. год. одлучио: да су сви имаоди имања у атару села Мајура равноправни, па је Мајурце одбно од тражења, да се жалитељу Ђорђу забрани да стоку пушта на пашу. Напослетку, на жалбу жалиоца Ђорђа, да га Мајурци опет у уживању попаше узнемирују, суд је 5. јуна 1894. године Бр. 8406. донео решење: да га сељани