Полицијски гласник

СТРАНА 372

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 45

121. т. 5. и 230. т. 1. и 2. крив. суд. пост.) а у оба поступања тумачи, који се уподобљавају веттацпма.' 29 ) (§ 163. грађ. суд. поступка и 105 крив. суд. пост.). Искази утврђени заклетвом, као резултатом каквога поравнења —- тако зв. компромисна заклетва — паравно не деФерираном тш реФерираном , или каквом ванпроцесном деобпом заклетвом, (8с1пеЉеГс!) не могу бити елеменат кажњивога дела. 30 ) III. Надлежна власт. Власт, која изузима заклетву мора бнти у опште надлежна за рад по дотичноме поступку и за примаље заклетви такве врсте, па ма и не била надлежна у конкретгтоме случају. Другим речима: потребпа је апстрактпа а пе и копкретна надлежност власти. 31 ) Ако оваква надлежност не стоји, то и пема заклетве у кривично правном поглсду. Дајсмо ове примере: Јсдна среска власт предузме истрагу каквог дсликта, за који је посао она у опште по закону надлежиа. Како је утврђено да стоји или да ће наступити , наспрам сведока А. узроци из § 11 1. крив. суд. пост., то она овога сведока и закуне на исказ. Доциије се покаже да та среска власт нпје била надлежна за истрагу тога деликта н. пр. за то, што је друга истражна власт по § 36. крпв. суд. пост. пре ње већ истрагу бпла отпочела, а дело се на њиховој међи догодило. Ако је заклетва овако испитанога и заклетога сведока А. — лажна, — стојаће дело кривоклетства. Обра ган пример : Једна управна власт изузме од парНичара Б. какву заклетву од оних, које су предвиђепе у цивилно-процесуалном праву. Ова власт, по свомс устројству, у опште је ненадлежна за изузимање таквих заклетва и онда заклетва није изузета од надлежне власти Тада неће бити ни деликта, јер пема једног од битних елемеиата за постојање његово. (Види за овај други пример и Хелшнер II 912. под 4). (наставиће со)

По § 153. нем. каз. зак. казни ее, ко са знањем иолоЈки лажну заклетву, ионуђену илл враћену или наложену. Ту се ништа не говори о томе, да ли је ова заклетва наложена у цивилном или кривичном ноступању или ван ових или од суда или од друге које вдастп. Према овоме ова одредба пем. каз зак. одпоси се на све исказе под заклетвом, наложсном учшшоцу од које било за то комнетентне власти, а пе само од суда, но сем исказа сведока и вештака који долазе под § 154. ист. зак. Друкчије је код нас: Тако § 160. срп. каз. зак. прописана је казна само за исказе парничара, учињене ио грађ. парницама, који су потврђени заклетвом: понуђеном или враћеном или од суда паложсном, а сем тога још и за нсказе сведока или вештака такође по грађан. парницама, потврђене заклетвом. А по § 267 с.к.з. казни се сваки онај, који се у казпеним предметима криво закунс, а такво лице може бити: сведок, вештак, приватнп тужплац и тумач. Да ио нем. казн. зак. заклства може бити наложепа и од власти, како је то иаиред изложено, иостоје и одлуке нем. касац. суда, а тако и Бнндинг стр. 118. п Олхаузен кол § 153. п. §. * 9 ) в. Олсхаузен код § 154. п 1. 30 ) впди X. Мајер с. 726, Олсхаузен § 153. п. 10, Биндинг 117. Лист Л. И. стр. 110; противно Хелшнер II с. 912. 31 ) Тако Бпндииг с. 119. Олсхаузен код § 153. н. 11. и код § 154. п. 2, Лист с. 708. и 709, Хелшнер II 9^2, Меркел с. 406, и Ценић код § 266. каз. зак.

0 одговорности државе и чиновника према трећим лицима за штету, коју чиновник учини у вршењу званичне дужности. (нАСТАВАК) б. Што се тиче оних послова државних, који су ириватно-иравпог карактера, у теорији и законодавству усвојено је готово без изузетка начело: да дрл^ава и остале јавно-иравне корпорације (окрузи, срезови, општине) одговарају за своје чииовнике по оним истим приватно-правним принципима, који важе за приватна правна лица. 5а ) Дрл;ава, дакле, кад су у питању послови ове врсте, одговара за кривицу својих чиновника и дужна је накнадити штету, која је из намерног или немарљивог поступка чиновниковог настала. Кривица чиновникова у иогледу ових послова сматра се за кривицу државну. Оштећена лица имају ирава да се ради накнаде штете директпо обрате држави и од њо накнаду и судским путем траже? В. § 8У. немач. грађ. зак. и Котеп1;аг 81;аи(1т§ег В. I стр. 251. и 252. в. Али друкчије стоји ствар кад су у питању јавно-иравне функције државне. Угледни писци и многа законодавства протнвни су, дадржава одговара заштету, које су чиновници коме нанели вршећи јавноправне Функцпје државне. 11 немачки грађ. законик принципијелно стоји на становишту, да за штету, коју, чиновник нанесе вршећи државне послове јавнога ка,рактера, одговара сам чиновникане држава. 6 ) Тако се у § 839. наређује: »Повреди ли чиновник иамерно или услед небрижљивости званичну дужност, коју он ирема трећем има, онда он има овом да накнади из тога наступелу штету. Пада ли чиновнику на терет само иебрижљивост, онда се од њега може накнада само онда потраживати, ако оштећени не моженадруги начин да диђе до накиаде. Новреди ли чиновиик при изрицању пресуде у неком спору своју званичну дулшоет, то је он онда за отуда насгупелу штету само онда одговоран, ако се повреда дужности казпи јавном казном, која се изриче путем казнеиог судског поступања. Овај проиис нема иримене на дужности про-

5а ) в. и чл. 720. црногорског имовип. зак.: «Држава што год се државне имовине тиче бива сама по себи самостални имаоник." Дакле лице (правно). А чл. 722. одређује јавно-иравне и приватно-правне Функције државне : (( како пак држава у државно име ирибавл.>а себи имовину ради државних потреба и трошкова: наплаћујући од држављана јавне дохотке (дакле од земље, од жпвотиње, царину и т. д.) узимљући плату за услуге, коју чине неки њени уреди (пошта, телеграФ и т. д.), ко и како тим имућем рукује; коју личну службу чине држави држављани (као стражари, војницн ); како је уређена и награђена служба чиновничка и појединих струка (судаца, учитеља и т. д,ј; за све то а и за послове, у којима се држава јавља не као обични имаопик, него као држава, у различним струкама државног ,рада, а држављани не као нрости имаоници, него као држављани или државне слуге; нравпла су у особеним за« конима и обичајима. )Ј *) Од овога немачко царевпнеко закоиодавство чини изузетак у § 12. зак. о вођењу земљишиих књига (ОгипсШисћогс1пип§). Но овом пропису држива одговара за штету, коЈа је коме нанесена погрешком у вођењу ових књила услед иамерног или немарљивог постуика надлежног чииовника. Овим Је дакле признато за овај случај начело, да држава одговара за деликт чиновннчки.

тивно одрицање или одуговлачењевршења власти. Дулсност на накнаду не наступа, ако је оштећени Р1амерно или ус.лед небрижљивости пропусшо уклонити штету уоотребом нравиог средства.« Међу тим у^чл. 77. закона, којим се грађански законик уводи у живот, наређује се да поједине државе немачког савеза могу од овога правила одступити, и државу учинити одговорном, и од овога овлашКења учиниле су употребу извесно државе. При расматрању ирописа, који се на ову одговорност односе, опажамо ово: неке државе чине саму државу непосредно одговорном за штету, коју чнновпик коме нанесо вршећи неку њему поверену јавноправну Функцију државну. Тако Баварска, Виртемберг , Баден и неке мање државе 1 ) Иретпосгавка је за од|'оворност државну у овим земљама да је чиновник злонамерно или услед небрижљивости иовредио званичну дужност, коју је ирема трећем лицу имао, тако да ои по пропису § 8Ј 1 Ј. грађ. зак. он за штету одговарао. У БаварскоЈ и Вирте.мбергу одговара држава чак и онда, кад чиновник не би личг^о одговарао стога, шго је приликом извршења дела био у несвесном пли таком душевном стању, када је слободна воља искључена (напр. у еиилептичном нападу или у нијаном, без своје крпвице проузроковапом стању). По прописима, који у овим државама Виже, држава принципијелно непосредао одговара за постудке свију оних лица, који према држави стоје у неком јавно-правном службеном односу, само ако •им је у надлежност сгављено вршење јавно-правних Функција. 8 ) Нрема тод1е држава одговара, ио 1 ореизложеним начелима, за постуике својих чиновника у области целокупне администрациЈе: војничке (на пр. ако услед пеиажње војно власти неко лице иогине кад војници гађаЈу у мету), полициЈске (на ар. за ппету при псредима ,'коЈе полициЈска власт није спречила], Финансијске, иросветпе, судске (спорне и ванспорне: вођење баштпноких књига и других региотара, за оверавање разних исправа, за судске извршитеље и томе слично. У другу групу долазе државе, које себе чине одговорном у другом реду: ако се штета не могадне од чиновника, учиниоца дела, наплатити. Овде дакле држава одговара као јемац. Ту долазе од немачких држава Хеоек, Саксен — Вајмар, Елзас Аотрингија и др. Претпоставка је у овим државама да се утврди одговорнист чиновника као што је 10ре за Баварску и друге државе излоагено. У трећу групу долазе оне немачке државе, које нринципиЈелно не чине никако државу одшворном за штету, коју чинов-

') То пото важи и у Франдуокој на основу аг1. 1 384. гр.ађ. заи. Ј БаварокоЈ ноотојн нроиио чл. 0 0. закона о извођвњу пемачког грађан. законика за Баварску, који глаои: (( Повреди ли који чиновник државе, општипе или другог неког комуналног тела у вршењу поверене му Јавне влаоти намерпо или уолед небрижљивооти званичиу дугкноот коЈу он према трећем лниу има, то оида према том трећем лиду наотуна, на меото одговорнооти чиновиикове из § 83. грађ. зак , одговорноот државе, опшшне или комуналног тела, у чијој се служби чииовник па .1ази.» Цо утврђеном обичају у ову групу држава долази н краљовнна Саксонока.